ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПАЦИЈЕНАТА СА ИЛЕУСОМ

Презентација на тему: "ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПАЦИЈЕНАТА СА ИЛЕУСОМ"— Транскрипт презентације:

1 ЗДРАВСТВЕНА НЕГА ПАЦИЈЕНАТА СА ИЛЕУСОМ
Аутор: Станојевић Марија

2 Увод : Илеус се у широј популацији означава као запетљење црева. По дефиницији илеус претставља потпуни или делимични прекид проласка цревног садржаја кроз црева, изазван разним узроцима. Ово обољење чини око 20% свих хируршких болести, а у највећем проценту чини саставни део синдрома познатог као акутни трбух. Током времена илеуси су се различито делили, било по узроцима: на урођене и стечене, било по степену опструкције: на тотално или делимично опструиране. Леицхитенстеин дели илеусе према клиничким формама: на оне који долазе акутно и одмах имају тоталну опстриукцију, инкарцерације, странгулације, волвулусе, инвагинације илеума код деце и оптурације црева, затим на оне чији узроци акутно наступају, али не доводе до тоталне опструкције као неке врсте инвагинација, непотпуне инкарцерације и извесне форме оптурације, и најзад, на узроке који лагано настају и обично дуже изазивају сметње у трбуху пре него што изазову потпуну опструкцију или перитонитис.

3 Ту би спадала сужења црева услед ожиљака, неоплазме, хронични пластични перитонитис, компресије тумора који расту и фекалне опструкције на функционалној бази. Најчешће се јавља након абдоминалног захвата, особито код манипулације цревом. Означује сметње у пражњењу цревног садржаја, столица и гасова. Осим као постоперативни илеус настаје и због интраперитонеалне и ретроперитонеалне упале (апендиктис, дивертикулитис, перфорирани чир дванаесника), ретроперитонеалног или интраперитонеалног хематома (руптурирана анеуризма абдоминалне аорте, компресивни прелом лумбалног дела), метаболичких поремећаја (хипокалијемија) или лекова (опиоиди, антиколинергици). Илеус се понекад јавља и у склопу бубрежних или торакалних поремећаја (прелом доњих ребара, пнеумонија доњих лобуса, инфаркт миокарда). Разликујемо динамички или механички илеус и адинамички или паралитички илеус

4 1.Илеус  Као што смо напред рекли, илеус је привремени прекид цревне перисталтике. Означава сметње у пражњењу цревног садржаја. Разликујемо динамички или механички илеус и адинамички или паралитички илеус. Типови илеуса Механички илеус настаје због сужења црева споља или изнутра, због укљештења киле, ингвинације црева. Главни знаци илеуса су дистендиран абдомен, мучнина и повраћање, застој столице и гасова, грчевити болови у трбуху. Посебни облици механичког илеуса су инвагинација црева (увлачење једног сегмента црева у други) и волвулус црева (увртање црева на властитом мезентерију). Када постоји механички илеус, потребна је хитна операција.

5 Слика 1.Илеус

6 Други тип илеуса је динамички или функционални илеус где сметње у проласку цревног садржаја настају било због одсуства цревних таласа који потискују садржај, било због грча дела црева те због тога немогућности проласка садржаја. Узроци функционалног илеуса: поремећаји аутоимуне инервације интраабдоминалне упале и крварења исхемија црева, хипоксија хипо К, хипо Са, хипо Мг јаки болни надражаји: жучне колике, бубрежне колике, панкреатитис траума трбуха операција тровања (олово) метаболички поремећаји.

7 Узроци илеуса су: постојање прираслица у трбушној дупљи раније упале, претходне операције, уклештење кила, тумори било тумори црева, било тумори околних органа који врше притисак на зид црева, увртање црева, упалне болести органа трбушне дупље укључујући и упалу трбушне марамице, жучни каменци, страна тела у цревима, пантљичаре, тромбоемболија крвних судова црева. Тежини болести доприноси и проблем где поред саме препреке у проласку цревног садржаја постоји поремећај у лучењу цревних сокова, у њиховој ресорпцији, те се развија тежак поремећај воденосног баланса у организму.

8 Слика 2.Дисперзија Клиничка слика
Први симптом акутне интестиналне опструкције је нагао, оштар, грчевит абдоминални бол. Између епизода колика болесник се може осећати доста добро. Ускоро по појави бола долази до муке, а потом и до повраћања, што може привремено да донекле олакша болове. Слика 2.Дисперзија

9 Повраћање је обилно у високој опструкцији, а у опструкцијама илеума (танко црево) или колона (дебело црево) може да наступи касно, или да га и не буде. Боја повраћаног садржаја је у почетку зелена (садржи жуч), а касније се мења и жутомрку, с фекулентним задахом (мисерере). Дистензија (напетост) трбуха може и да изостане, или да се ограничи само на поједине вијуге, које могу да деформишу изглед трбуха дајући им степенаст изглед. У комплетној опструкцији пражњења црева нема, тј. нема ни фецеса (столице) ни флатуса (гасова). Појачана перисталтика (рад црева) може се видети и чути истовремено са пароксизмима болова, што представља важан знак.

10 Компликације илеуса Најтежа компликација коју везана црева могу да дају јесте сепса. У цреву које је везано, долази до накупљања бактерија и продуката њихове разградње, а обзиром на оштећење цревног зида, долази до премештања бактерија и њихових отрова у крвне судове, односно, циркулацију, и трбушну дупљу, и тада долази до развоја септикемије и општег тровања организма. Уколико је запетљај црева настао откачењем тромба са места његовог настанка, долази до значајног снижења крвног притиска, екстензивног губитка натријума, значајног губитка протеина, повећања урее и креатинина у крви, као и повећан број откуцаја срца (преко 120 у минути ).

11 Дијагноза Најважније је разлучити илеус од опструкције цријева. У оба стања РТГ показује плинску дистензију изолираних сегмената црева. Ипак, у послеоперативном илеусу ваздух се може више накупљати у дебелом него у танком цреву. Постоперативно накупљање ваздуха у танком цреву пре упућује на развој компликације (нпр. опструкција, перитонитис). Код других типова илеуса рендгенски налаз је сличан опструкцији; разликовање може бити отежано осим ако клиничка слика јасно не указује на један или други. У диференцирању могу помоћи и водотопива контрастна средства.

12 Лечење Лечење укључује постављање трајне назогастричне сонде, IV надокнаду течности и електролита, минималну количину седатива уз избегавање опиоида и антиколинергика, а на уста се не даје ништа. Нарочито је важно одржавање адекватне серумске висине калијума (>4 ммол/Л). Код илеуса који траје >1 недеље треба разматрати хируршки захват, јер је узрок веројатно механичка опструкција. Понекад се илеус дебелог црева може разрешити колоноскопском декомпресијом, а ређе је нужна цекостомија. Колоноскопска декомпресија је корисна у лечењу псеудоопструкције (Огиливијева синдрома) који представља јасну опструкцију на леналној флексури, премда се узрок немогућности да плин и столица прођу ову тачку иригографијом или колоноскопијом не може и наћи.

13 Лечење илеуса се своди на уклањање узрока поремећаја рада црева
Лечење илеуса се своди на уклањање узрока поремећаја рада црева. Ако узрок није очигледан, лечење обично започиње пражњењем желуца уз помоћ сонде, надокнадом течности и електролита, клизмама и праћењем виталних функција пацијента. Дају се лекови који стимулишу рад црева, али опрезно и само у сучају сумње на парахтички завезана црева. Понекад ендоскопске интервенције могу без потребе за операцијом разрешити механичку опструкцију. У случају паралитичког илеуса најчешће је довољна конзервативна терапија. Механички узроци углавном захтевају хируршку интервенцију - уклањање тумора, прираслица, страних тела, решавање укљештених кила. Оперативно лечење не треба предуго одлагати, јер може да буде кобно. Надутост трбуха притиска бубреге, плућа и велике крвне судове у трбуху, дехидрација изазива поремећај у раду срца, тромбозу и поремећај електролитне равнотеже. Пацијенту у стању илеуса, поготово старијим и са тежим пратећим обољењима, брзо долази до погоршања општег стања.

14 Постоперативни ток Превентива
Опоравак зависи од опсежности захвата, као и општег стања и старости пацијента. Појава компликација и смртност су и даље релативно високи, поготово у случају малигних тумора, запаљења потрбушнице и високоризичних и прекасно оперисаних пацијената. Превентива – Редовни прегледи дебелог црева старијих омогућују благовремену дијагнозу и правовремено лечење – Херније треба на време хируршки решавати – Повећање броја лапароскопских уместо отворених операција где је стварање прираслица минимално – Правилна исхрана, редовни лагани оброци и регулација столице доприносе мањој појави илеуса чак и у ризичној популацији.

15 Нега пацијената са илеусом
Здравствена њега болесника с илеусом обухвата следеће наведене кораке који доводе до излечења пацијента, смањења ризика за настанак компликација или уопште не доводе до настанка компликација. Надзор виталних функција у прва 24 до 48 сата. Парентерална исхрана 4 до 6 дана. У првим данима пацијент добија око 3000 мл инфузије кроз 24 сата. Сви губици путем желудчане сонде или дренаже се морају надокнадити. Пацијент сме око 3 постоперативног дана конзумирати чај, кашичицу по кашичицу. Између 4 и 5 дана пацијент сме пити колико жели. Након тога започети са храном, нпр. каша, двопек. Приликом опоравка пацијента без компликација, од 6 дана слободно конзумира нормалну храну. Дан пре почетка оралне исхране, мора доћи до меке столице. То се постиже нпр. давањем парафинског уља путем супене кашике 3 пута на дан. Код ампутације ректума се увек ставља уринарни катетер (стављање зависи од ситуације) који се оставља 4 до 6 дана те је потребно мерење диурезе. Спроводити превентивне мере за спречавање настанка постоперативних компликација.

16 Превенција тромбозе кроз рану мобилизацију након оперативног захвата (уколико је то могуће), кориштење компресијских чарапа те антикоагулација са хепарином. Профилакса пнеумоније са вежбама дубоког дисања, искашљавања и инхалирањем. Давање одговарајуће дозе лекова против болова током првих дана, након тога према потреби. Спровођење личне хигијене и неге усне дупље или помоћи пацијенту приликом неге. Оперативну рану је потребно свакодневно превијати, а околину ране одржавати чистом и сухом. Превијање ране и важење дрена спроводити у асептичним условима. Редон дрен се вади између 1 и 2 дана. Перианална рана, код ректалне ампутације, може бити отворена или затворена. На отворену рану се ставља газа која је натопљена физиолошким раствором. Непосредно након операције илеуса се отвара анус праетер. У случају да перисталтика црева није активна након 3 до 4 дана, спроводи се испирање млаком водом уз опрез да не дође до перфорације црева.

17 ЗАКЉУЧАК Акутни абдомен настаје у свакој животној доби и у свакој доби је хитно и по живот опасно стање које захтева хитну и неодгодиву операцију. Обзиром да сваки узрок (акутна упала жучи, акутна упала гуштераче, акутна упала слепог црева, перфорирација желуца и дванаестопалачног црева као и илеуса) акутног абдомена изискује различит приступ и третман, главни циљ здравствене неге јест прилагођавање пацијента на новонасталу ситуацију, подршка, смањење стреса и анксиозности, смањење боли и спјечавање постоперативних компликација. Исто тако, због различитости узрока, важна је и сама едукација медицинке сестре/техничара, њихова интуиција и спретност, али и воља за даљне усавршавање знања. Због хитне потребе за операцијом нема превише времена за психолошком припремом и едукацијом као и за оперативну припрему која је уобичајена за нехитне случајеве. Медицинска сестра својим искуством, знањем и спретношћу може знатно придонети позитивном исходу лечења, али и праводобном откривању компликација. Важну улогу има холистички приступ пацијенту као и постављање сестринских дијагноза према начелима добре сестринске праксе.

18 ЛИТЕРАТУРА [1] Грмек, МД., Будак, А.(1996). Увод у Медицину. 9 преуређено и допуњено издање, Загреб: Накладни Завод Глобус [2] З. Герзић, М. Драговић: Основи хирургије, Медицинска књига, Београд 1994.  [3] Ж. Максимовић, главни уредник, ХИРУРГИЈА – уџбеник за студенте, ЦИБИД, Медицински факултетет Универзитета у Београду, треће измењено и допуњено издање, 2013. [4] Максимовић, Ј. (2001). Увод у медицину са теоријом медицине. Нови Сад: Просвета

19 ХВАЛА НА ПАЖЊИ