Međunarodni dan materinskoga/maternjega jezika

Презентација на тему: "Međunarodni dan materinskoga/maternjega jezika"— Транскрипт презентације:

1 Međunarodni dan materinskoga/maternjega jezika
21. veljača/februar/februar Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

2 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
»Materinski jezik označuje put ljudskog bića i pomoću njega ono ulazi u društvo, čini svojom kulturu grupe kojoj pripada i postavlja temelje razvoju svojih intelektualnih sposobnosti.« Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

3 JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Jezik je zajednička tvorevina svih ljudi, stvarao se i razvijao kroz generacije. Zvanična defincija pojma “materinski/maternji jezik” ne postoji, ali poznavatelji nauke o jeziku kažu da je to prvi jezik koji je govornik naučio. Izumiranjem zajednica ljudi, koji govore jednim jezikom, izumire i njihov jezik, a jezik živi dok živi i posljednji pripadnik koji govori tim jezikom. Stoga jezike treba prenositi s koljena na koljeno, njegovati u školama i medijima. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko Ruža Domić, III.2

4 21. veljača/februar - Međunarodni dan materinskoga/maternjega jezika
Međunarodni dan materinskoga /maternjega jezika uspostavio je UNESCO godine, na prijedlog Bangladeša te se od tada slavi svake godine kao simbol ravnopravnosti svih naroda. Ovaj praznik nastao je nakon međunarodnog priznanja Praznika za materinski - maternji jezik koji se slavio u Bangladešu (bivši Istočni Pakistan) od godine kao znak sjećanja na ubijene studente u Daki koji su protestirali, jer njihov materinski/maternji jezik nije proglašen službenim. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

5 Deklaracija o kulturnoj različitosti (član 5.)
»...svakoj se osobi mora omogućiti izražavanje i stvaranje djela na jeziku koji izabere, posebice na materinskome jeziku...«  Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

6 „Narod koji ne poštuje svoj jezik ne poštuje ni sebe samoga.”
Materinski jezik je stepenica prema drugim jezicima i vrlo teško ćemo savladati strane jezike ako ne poznajemo vlastiti. Danas se materinski jezik u školama Brčko distrikta uči 3 do 4 sata/časa tjedno/sedmično, dok Finci imaju 14, Francuzi 10 i planiraju povećati na 12, a Mađari 6 do 8 sati/časova tjedno/sedmično. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

7 POVIJEST/HISTORIJA/ISTORIJA MATERINSKIH /MATERNJIH JEZIKA
JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko POVIJEST/HISTORIJA/ISTORIJA MATERINSKIH /MATERNJIH JEZIKA Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko Ruža Domić, III.2

8 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
POČETCI PISMENOSTI Kada su Slaveni stigli na ove prostore nisu imali svoga pisma te su morali surađivati sa susjedima (Italija) i preuzeti njihovo pismo-latinicu, kao i službeni jezik-latinski. Krajem 9. stoljeća Grk Konstantin Ćiril sastavlja glagoljicu, pismo sastavljeno za staroslavenski jezik. Otprilike istodobno pojavljuje se i ćirilica, pismo nazvano po Ćirilu (smatra se da ga je sastavio njegov učenik Klement Ohridski). Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

9 Glagoljica – obla i uglata
Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

10 Bašćanska ploča-najstariji spomenik hrvatskoga jezika
JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko Bašćanska ploča-najstariji spomenik hrvatskoga jezika Pisana glagoljicom, nastala je na prijelazu 11. u 12. stoljeće u Jurandvoru, na otoku Krku, a na njoj je napisan tekst darovnice kralja Zvonimira za crkvu sv. Lucije. Danas se čuva u Hrvatskoj akademiji znanosti i umjetnosti, u Zagrebu. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko Ruža Domić, III.2

11 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Humačka ploča Najstariji poznati pisani spomenik hrvatske književnosti u BiH, pisana je starohrvatskom ćirilicom, s upotrebom pet slova na glagoljici. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

12 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Hrvojev misal Misal vojvode Hrvoja Vukčića Hrvatinića, velikog vojvode bosanskog i hercega splitskog, pisan glagoljicom. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

13 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Povelja Kulina bana Potječe iz godine, najstariji sačuvani ugovor te vrste i najstariji dokument pisan bosančicom. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

14 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
PRVA TISKANA KNJIGA Misal po zakonu rimskoga dvora iz 1483. godine, tiskan glagoljicom. To je prva knjiga europskoga tiskarstva koja nije tiskana latinicom i na latinskom jeziku. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

15 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
PRVI HRVATSKI RJEČNIK Tiskan u Veneciji, godine, autora Fausta Vrančića, pod nazivom „Rječnik pet najuglednijih eurospkih jezika- latinskoga, talijanskoga, njemačkoga, dalmatinskoga i mađarskoga”, originalno „Dictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum, latinae, italicae, germanicae, dalmaticae et ungaricae”. U 17. stoljeću nastaju i drugi rječnici od kojih su najpoznatiji „Dicitonar” Jurja Habdelića i „Gazophylacium” Ivana Belostenca. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

16 PRVA HRVATSKA GRAMATIKA
Institutionum linguae Illiricae libri duo (Dvije knjige osnova ilirskoga jezika), autora Bartola Kašića, tiskana godine. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

17 REFORME HRVATSKOGA JEZIKA
U prvoj polovici 19. stoljeća stasa skupina mladih intelektualaca koja sebe naziva ilircima pa se i njihov pokret naziva ilirski pokret, kasnije nazvan hrvatski narodni preporod. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

18 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Ljudevit Gaj Ljudevit Gaj, jedan od najznačajnijih iliraca, je ujedinio sve Hrvate u jednom jeziku i jednoj grafiji, tipu slova za pisanje glasova. U svome djelu Kratka osnova horvatsko slavenskoga pravopisanja (1830.) predlaže upotrebu dijakritičkih znakova. Počeo je izdavati i novine pisane novim pravopisom i na štokavskome narječju- Novine Horvatzke, kasnije Ilirske narodne novine. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

19 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Najznačajniji rezultat ilirskoga pokreta bio je jedinstveni hrvatski književni jezik i uvođenje hrvatskoga jezika kao službenoga jezika Hrvatskog sabora godine. Prvi govor u saboru na hrvatskom jeziku održao je Ivan Kukuljević Sakcinski, 2. svibnja, godine. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

20 Bečki književni dogovor
Bečki književni dogovor potpisan je u 28. ožujka 1850., kada se u Beču sastalo 5 književnika iz Hrvatske, 2 iz Srbije i 1 iz Slovenije radi dogovora o ujedinjenju književnih jezika Slovenaca, Hrvata i Srba. Cilj književnika bio je da se književni nacionalni jezici što je više moguće približe, zbog toga što su u to doba smatrali da su svi južni Slaveni jedan narod i stoga trebaju imati jedan književni jezik te je započez pokušaj ujedinjavanja hrvatkoga, srpskoga i slovenskoga jezika u jedan. Dogovor su potpisali književnici: Ivan Kukuljević Sakcinski, Dimitrije Demeter, Ivan Mažuranić, Vuk Stefanović Karadžić, Vinko Pacel, Franc Miklošič, Stefan Pejaković i Đuro Daničić. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

21 Odluke Bečkog književnog dogovora
Ne mogu se miješati postojeća narječja stvarajući neko novo Južno narječje koje su već književno uredili i rabili Hrvati treba biti zajedničko književno narječje svih južnih Slavena Srpski i crnogorski književnici trebali bi pisati hrvatski glas h svugdje gdje mu je mjesto po etimologiji Kod imenica u genitivu množine ne treba na kraju pisati h jer mu po etimologiji tamo nije mjesto Ispred slogotvornog r ne treba pisati ni a ni e, kako to pišu neki hrvatski književnici, već samo r  Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

22 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Novosadski dogovor Novosadski dogovor sklopljen je 10. prosinca godine između uglavnom hrvatskih i srpskih te dijelom bosanskohercegovačkih i crnogorskih lingvista radi uređenja i standardizacije zajedničkog srpskohrvatskog/hrvatskogsrpskog jezika. Zaključeno je da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma, ćirilica i latinica, ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis. Novosadski dogovor potpisali su: 25 pisaca i lingvista (7 iz Hrvatske, 15 iz Srbije, 3 iz BiH), među kojima su Ivo Andrić, Aleksandar Belić, Mirko Božić, Miloš Đurić, Marin Franičević, Krešimir Georgijević, Josip Ham, Mate Hraste, Ljudevit Jonke, Jure Kaštelan, Mihailo Stevanović , a njima se pridružilo još 64 kulturna i naučna radnika, među kojima i Miroslav Krleža. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

23 Bosanski jezik 1463.-1878. godine
 Književost bosanskih muslimana se razvija na orijentalnim jezicima (turskom, arapskom i perzijskom) i pismima. Pojava alhamijado (stran, nearapski) književnosti na narodnom jeziku i arapskom pismu-arebici, koje se učilo u vjerskim školama(mektebima). Posebno se ističu narodne balade „Hasanaginica”, „Smrt Omera i Merime”, sevdalinke, epske junačke pjesme bošnjačkih krajišnika, sandžački junački ep „Ženibda Smailagić Mehe”. Bosanski begovi pišu bosančicom te se ona naziva begovo pismo ili begovica. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

24 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Arapsko pismo Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

25 Magbuli-Arif (Potur šahidija)
Prvi dvojezični rječnik (bosansko-turski) iz godine, autora Muhameda Hevajija Uskufija, pisan je u stihovima (sadrži 330 stihova i ukupno 700 riječi bosanskog jezika). Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

26 Bosanski jezik 1878.-1914. godine
Dolazi do pravopisne reforme arebice u čemu je najuspješniji bio Džemaludin Čaušević. Stvorile su se težnje da se maternji jezik uvede u vjerske škole, stoga je bosanski jezik ušao u nastavni plan ruždije godine.za uvođenje narodnog jezika u vjerske škole najzaslužniji su: Sejfudin Proho, Omer Humo i Ibrahim Seljubac. Počinju se štampati prve početnice pisane arebicom na bosanskom jeziku, a prvu početnicu objavljuje Muhamed Agić godine. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

27 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Godine izlazi list Sarajevska vila, zatim Bosanski vjestnik i Sarajevski cvjetnik, objavljen godine,  U listovima se objavljuju bošnjačke lirske i epske pjesme na čistom narodnom jeziku. Štampani su uporedo na turskom i bosanskom jeziku, Vukovom reformiranom ćirilicom.Godine počinje izlaziti prvi bošnjački list Bošnjak, štampan latinicom, zatim listovi Behar, Gajret i Biser. Službeni naziv za jezik u Bosni i Hercegovini je bosanski jezik sa nadopunom bosanski zemaljski jezik.  Odlukom Zemaljske vladeslužbeni naziv bosanski jezik je ukinut i zamijenjen nazivom srpskohrvatski 1907. godine. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

28 Gramatike bosanskog jezika
Fran Vuletić je izradio prvu ”Gramatiku bosanskoga jezika” , godine. Iz tog perioda imamo i prvu dvojezičnu gramatiku tursko-bosansku i bosansko-tursku,  Ibrahima Edhema Berbića „Bosansko-turski učitelj”, objavljenu u Carigradu godine. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

29 Bosanski jezik 1918.-1991. godine
Period kada se piše i čita na srpskohrvatskom i hrvatskosrpskom jeziku (zabrana upotrebe naziva bosanski jezik). Sa pojavom srpskohrvatskog i hrvatskosrpskog jezika uporedo dolazi do iščezavanja bosančice i arebice (naglo počinju da se koriste latinica i ćirilica). Novosadski književnim dogovorom iz godine i Pravopisom srpskohrvatskoga i hrvatskosrpskoga jezika iz godine bogata leksika bosanskog jezika se zanemaruje i prilagođava pravopisima i gramatikama koje su u upotrebi. U periodu između i godine se bosanskom jeziku priznaje osobenost, ali ne i pravo na naziv (smatran je podvarijantom srpskohrvatskog jezika i nazivao se bosanskohercegovački standardno jezički izraz ). Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

30 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Српскословенски је назив за српску редакцију старословенског језика која је представљала прву норму српског књижевног језика која се користила до уласка рускословенског у употребу у XVIII. вијеку (као простор њеног настанка, узима се предио око данашње границе Србије и Македоније). Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

31 Мирослављево eванђеље
српскословенским језиком и ћириличним писмом, године. Настало је по наруџби захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

32 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Законик цара Душана У XIV. вијеку настао је Законик цара Душана, писан српскословенским језиком, који је значајан јер у њему доминирају елементи српског народног језика. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

33 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
У XVIII. вијеку, точније и на молбу српског патријарха, међу Србе у Угарској стижу руски учитељи Максим Суворов и Емануел Козачински и отварају Славјанску и Латинску школу. Суворов и Козачински са собом носе уџбенике и књиге на русколовенском језику који Срби прихваћају и уче, а касније га мијешају са српским народним језиком. Мијешањем рускословенског са елементима српског народног језика настаје славеносрпски језик. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

34 Вук Стефановић Караџић
Био је писар у Првом српском устанку. Након што је устанак пропао, године Вук је отишао у Беч, гдје упознаје слависту Јернеја Копитара, који га је наговорио да скупља народне умотворине. Вук је касније, године објавио двије књиге: „Малу простонародну славено-сербску пјеснарицу” која је била прва штампана збирка српских народних пјесама, као и „Писменицу сербскога језика”, прву штампану граматику. Вук је године штампао и Српске народне пословице у којима је вратио глас Х, а потом увео правило по коме се ТЈ и ГЈ не јотују. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

35 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
„Малa простонароднa славено-сербскa пјеснарицa” и „Писменицa сербскога језика” Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

36 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Српски речник Након прве двије објављене книге, Вук почиње скупљати и ријечи за рјечник који је изашао године под именом „Српски речник”. Ово је рјечник народног језика, садржи преко речи и значајан је из неколико разлога: ово је прво дјело штампано новом Вуковом ћирилицом, писмом којим се и данас пише; то је прво дјело у коме је остварена Вукова реформа; уз рјечник је штампана и прва граматика српског језика; у његовом Предговору доказано је да основа књижевног језика може бити народни језик "Пиши као што говориш" Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

37 Мркаљева и Вукова реформа ћирилице
Ана­ли­зи­ра­ју­ћи сло­во по сло­во, Мр­каљ је не­ка за­др­жао, а не­ка пред­ви­дио са­ мо за од­ре­ђе­ну упо­тре­бу. Не­по­треб­на сло­ва је из­ба­цио. Мркаљеву реформу Вук је спровео до краја тако што је унио знакове Ђ, Ћ, Љ, Њ, Џ и преузео слово Ј из латинице. Сада је азбука имала 30 гласова, а сваком гласу одговара по једно слово. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

38 JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Мркаљева ћирилицa Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko Ruža Domić, III.2

39 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

40 Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko
Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana maternjih jezika je:”Maternji jezici kao simboli mira, zajedništva i napretka”. Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko

41 Možemo li zaboraviti maternji jezik?
Najčešće zaboravljamo drugi, naučeni jezik. Ipak, nakon oštećenja mozga (kome, moždanog udara) možemo zaboraviti maternji jezik. Poznat je slučaj djevojčice koja je nakon dva mjeseca kome progovorila na njemačkome, a ne na materinskome jeziku (u ovom slučaju hrvatskome). Ruža Domić,III.2, JU Gimnazija "Vaso Pelagić", Brčko