EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

Презентација на тему: "EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA"— Транскрипт презентације:

1 EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA
Prof. dr Biljana Rakić

2 NEJEDNAKOST U RASPODELI DOHOTKA

3 RASPODELA DOHOTKA

4 Raspodela dohotka Pravična - kada vlasnik faktora proizvodnje prisvaja dohodak koji je rezultat angažovanja njegovih faktora proizvodnje. Nejednakost u raspodeli - kada tržišni rezultat nije nagrada prema učinku, već ga opredeljuje tržišni položaj učesnika u razmeni.

5 Ekonomska nejednakost – savremeni problem?
Staro shvatanje – nejednakost je odredjena nivoom ekonomske razvijenosti. Novo shvatanje – nejednakost je ta koja odredjuje dohodak i ekonomski rast.

6 Pojam ekonomske nejednakosti
Nejednakost je “suštinski disparitet, pri kome jedni imaju odredjene mogućnosti ekonomskog izbora dok su drugima te mogućnosti uskraćene”.

7 Raspodela dohotka se posmatra kao:
Funkcionalna – koja pokazuje kako se dohodak deli medju proizvodnim činiocima Personalna – koja opisuje raspodelu svih vrsta dohodaka izmedju pojedinaca i domaćinstava

8 Personalna i funkcionalna distribucija dohotka

9 Jednakost vs. pravičnost u raspodeli
Jednakost – svi primaju jednake dohotke Pravičnost – fer raspodela “nacionalnog kolača” (normativni koncept koji govori kakva bi raspodela trebala da bude)

10 Izvori ekonomske nejednakosti
Postoji više izvora nejednakosti u raspodeli dohotka: razlike u sposobnostima pojedinaca razlike u zanimanju pojedinaca različite investicije u ljudski kapital diskriminacija razlike u dohotku od vlasništva.

11 MERENJE NEJEDNAKOSTI

12 Merenje nejednakosti Merenje ekonomske nejednakosti je složen problem, zbog postojanja više načina da se ona odredi, a i zbog toga što sam postupak izračunavanja nije jednostavan. Decili (analizom promena učešća u dohotku pojedinih decila ukupnog stanovništva) ili kvintili Lorencova kriva Numerički pokazatelji nejednakosti.

13 1. Decili Stanovništvo se poredja po visini dohotka p.c., od najsiromašnijih do najbogatijih. Na skali se redjaju sukcesivne desetine stanovništva, od siromašnijih ka bogatima, dok se skala ne završi sa najbogatijih 10%. Kvintili – petine stanovništva (od najsiromašnijih do najbogatijih 20%).

14 2. Lorencova kriva Lorencova kriva je kriva koja grafički prikazuje nejednakost u raspodeli dohotka. Počinje i završava se na liniji od 45 stepeni, tj. liniji potpune jednakosti u raspodeli. Što se više udaljava od linije jednakosti, veća je nejednakost u raspodeli.

15

16 3. Numerički pokazatelji nejednakosti
Koriste se da brojčano izraze stepen nejednakosti u raspodeli. Gini koeficijent Koeficijent varijacije Standardna devijacija logaritma Atkinsonova mera dohodnih razlika Rang.

17 a) Gini koeficijent 0 - potpuna jednakost, 1 - potpuna nejednakost.
Gini (Džini) koeficijent se najčešće koristi za izražavanje nejednakosti. Izračunava se po formuli: Njegova vrednost se kreće izmedju: 0 - potpuna jednakost, 1 - potpuna nejednakost.

18 b) Koeficijent varijacije
To je drugi numerički pokazatelj nejednakosti. Izračunava se kao: Merenje se zasniva na odstupanju svih dohodaka od proseka, tako da nije osetljiv na promene u dohocima niti na promene u veličini stanovništva.

19 c) Standardna devijacija logaritma
Ovaj pokazatelj pridaje veći značaj promenama u dohotku na donjem kraju lestvice, ali nije osetljiv na transfere koji se odvijaju medju bogatima. Za njegovo izračunavanje se koristi sledeća formula: gde je:

20 d) Atkinsonova mera dohodnih razlika
Ovaj pokazatelj meri nejednakost kroz gubitke u blagostanju koje društvo trpi zbog neravnomerne raspodele. Npr. ako je A = 0.12 to znači da se isti nivo blagostanja mogao postići sa 88% ukupnog dohotka samo da je taj dohodak bio ravnomerno rasporedjen.

21 NEJEDNAKOST U SRBIJI

22 NEJEDNAKOST U SRBIJI Lorencova kriva Gini koeficijent Decili
Nema značajnijih promena u nejednakosti između domaćinstava. Siromaštvo kada je nosilac domaćinstva žena je nešto izraženije (8,3%), dok je siromaštvo kada je nosilac domaćinstva muškarac 7,8%.

23 LORENCOVA KRIVA

24 Потрошња 10% најбогатијих је 5,5 пута већа у односу на 10% најсиромашнијих.

25 2. GINI KOEFICIJENT

26

27 DRUGI NAČIN IZRAŽAVANJA GINI KOEFICIJENTA (PRECIZNIJI) 0,25 - 25,38
0, ,38 0, ,76 0, ,90 0, ,65 itd. * Po godinama iz tabela.

28 Gini koeficijent u periodu 2006-2016.
Izvor: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada RS (2017), „Siromaštvo u Srbiji godine“

29 Gini koeficijent u periodu 2006-2016.
Gini koeficijent je ostao skoro nepromenjen - što ukazuje na to da nema značajnijih promena u nejednakosti izmedju domaćinstava u ovom periodu.

30 Izvor: World Development Indicators, Table 2.9.
Džini koeficijent Argentina 0,42 Belorusija 0,27 Brazil 0,53 Kina Indija 0,35 Makedonija 0,44 Crna Gora 0,32 Poljska 0,33 Rumunija Slovenija 0,26 Ukrajina 0,25 SAD 0,41 Velika Britanija Izvor: World Development Indicators, Table 2.9.

31 Izvor: World Development Indicators, Table 1.3.
Džini koeficijent Argentina 42,3 Belorusija 26,6 Brazil 52,9 Kina 42,2 Indija 35,2 Makedonija 44,1 Crna Gora 32,3 Poljska 32,6 Rumunija 27,5 Slovenija 25,6 Ukrajina 24,6 SAD 41,1 Velika Britanija Izvor: World Development Indicators, Table 1.3.

32 3. DECILI, KVINTILI

33 Decili u Srbiji u 2016. godini
Nejednakost u raspodeli dohotka je opšta karakteristika svih društava U Srbiji 10% najbogatijih domaćinstava ostvaruje 30,4 puta veći dohodak nego 10% najsiromašnijih Domaćinstva po decilima % prihoda 1 0,9 2 3,6 3 5,1 4 6,5 5 7,9 6 9,3 7 10,7 8 12,8 9 15,8 10 27,4 Izvor: Eurostat

34 Decili u Srbiji u 2017. godini
Nejednakost u raspodeli dohotka je opšta karakteristika svih društava U Srbiji 10% najbogatijih domaćinstava ostvaruje 6,45 puta veći dohodak nego 10% najsiromašnijih Domaćinstva po decilima % prihoda 1 3.1 2 5.3 3 6.6 4 7.9 5 8.8 6 9.7 7 11.1 8 13.0 9 14.5 10 20.0 Izvor: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

35 Potrošnja domaćinstva po decilima
Pokazuje da je potrošnja srednje klase i najsiromašnijih domaćinstava natprosečno rasla u odnosu na opštu populaciju Srbije

36 Izvor: RZS (2017)

37 Domaćinstva po kvintilima
Kvintili u 2016. Domaćinstva po kvintilima % dohotka 1 4,5 2 11,6 3 17,2 4 23,5 5 43,2 Izvor: Eurostat

38 Kvintili - 80/20 Koeficijent 80/20 se koncentriše samo na odnos najbogatijih i najsiromašnijih kvintila u društvu.

39 ODNOS 80/20 U SRBIJI PREMA POTROŠNJI
Izvor: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada RS (2017), „Siromaštvo u Srbiji godine“ Na osnovu podataka iz tabele vidimo da 20% stanovništva RS sa najvećom potrošnjom, ima za oko 3,9 puta veću potrošnju od 20% stanovništva sa najmanjom potrošnjom.

40 ( )

41 ODNOS 80/20 U SRBIJI PREMA DOHOTKU Na osnovu podataka za iz prethodne tabele vidimo da 20% stanovništva sa najvećim dohotkom ima 8,58 puta veći dohodak od 20% stanovništva sa najmanjim dohotkom.