Webinar Uspostavljanje rada organizacije zasnovanog na pravima deteta i specifični pristupi mr Jelena Žunić-Cicvarić prezenterka 25.01.2017. 12.00-13.00.

Презентација на тему: "Webinar Uspostavljanje rada organizacije zasnovanog na pravima deteta i specifični pristupi mr Jelena Žunić-Cicvarić prezenterka 25.01.2017. 12.00-13.00."— Транскрипт презентације:

1 Webinar Uspostavljanje rada organizacije zasnovanog na pravima deteta i specifični pristupi mr Jelena Žunić-Cicvarić prezenterka h

2 Ciljevi Upoznavanje sa konceptom prava deteta definisanim Konvencijom o pravima deteta. Podstaći i osnažiti organizacije da integrišu perspektivu prava deteta u svoj budući rad. Ključne reči: prava deteta/ljudska prava, nediskriminacija, participacija, ugrožene grupe dece

3 Koliko vi imate iskustva/znanja u oblasti prava deteta?

4 Koliko smatrate da je važno informisati / obrazovati decu, profesionalce, roditelje o pravima deteta?

5 Humanistički pristup Konvencije o PD
Dekonstrukcija paradigmi (mala deca nisu samo bića u procesu razvoja, objekti brige i milosrđa) Nova slika o detetu (zaštita + aktivno učestvuje) Dete je subjekt, aktivni učesnik u procesu sopstvenog razvoja, za razliku od shvatanja deteta kao objekta – pasivnog primaoca brige i zaštite odraslih Naglasak se stavlja na pozitivne ljudske mogućnosti (ne samo na probleme: vršnjačko nasilje, zavisnost, poremećaja u ponašanju, teškoća u razvoju i učenju i sl) Zašto posebno PRAVA DETETA u oblasti LJUDSKIH PRAVA?

6 20. novembar 1989. usvojena Konvencija o pravima deteta
Obaveze države (uskladi zakonodavstvo i osnuje tela, poštuje PD, informiše o PD) KOMITET za prava deteta vrši nadzor nad sprovođenjem Konvencije Prava = potrebe (načini zadovoljavanja potreba često se pomešа sа potrebom)

7 Osnovni PRINCIPI Konvencije
Pravo na život, opstanak i razvoj (čl. 6)  Najbolji interesi deteta (čl. 3) Pravo na nediskriminaciju (čl. 2) Sva prava primenjuju se na svu decu bez diskriminacije.  Pravo na participaciju (čl. 12) Dete ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno tiču. Principi predstavljaju “FILTER” za svaku pojedinačku situaciju.

8 Klasifikacija prava Definicija deteta (1)
Osnovni principi (2, 3, 6, 12) Građanska i politička prava (7, 8, 13-17, 37) Porodično okruženje i alternativna briga o deci (5, 9, 10, 11, 18-21, 25, 27) Pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu (18, 3, 23, 24, 26, 27) Pravo na obrazovanje, slobodno vreme i kulturne aktivnosti (28, 29, 31) Prava deteta u posebnim situacijama (22, 30, 32 – )

9 Zašto je važan princip zasnovan na pravima deteta?

10 Planiranje OCD NBA (Needs based aproach) pristup zasnovan na potrebama deteta Reč je o primanju Niko nije dužan niti odgovoran Minimalno učešće Neki neće biti obuhvaćeni Nedostatak političke volje koristi se kao opravdanje RBP (Rights based aproach) pristup zasnovan na pravima deteta Reč je o pravu        Postoji jasna dužnost Aktivno učešće Svi imaju ista prava Nedostatak političke volje ukazuje na neispunjavanje dužnosti

11

12 Tri stuba RBA Direktne akcije za zaštitu prava deteta
Stub – JAČANJE STRUKTURA I MEHANIZAMA Jačanje kapaciteta nosioca odgovornosti u cilju ispunjavanja njihovih dužnosti (politike, prakse i zakoni) Stub – Građenje mreže podrške poštovanju prava deteta Jačanje razumevanja i kapaciteta svih aktera da zahtevaju prava Stub – PRAKTIČNO DELOVANJE Direktne akcije za zaštitu prava deteta

13 Jaka mreža, povezani interesi i kapacitet za vršenje uticaja
Balans stubova Centralni stub Nosioci odgvornosti Desni stub Jaka mreža, povezani interesi i kapacitet za vršenje uticaja Levi stub Dokaz da postoji problem/nedostatak

14 Dosadašnji rad vas/vaše organizacije zasnovan je na RBA (pristupu zasnovanom na pravima)

15 Posledice primene RBP Stavljanje dece u centar i prepoznavanje dece kao nosilaca prava i ravnopravnih društvenih aktera Prepoznavanje države (vlade, institucija) kao primarnih nosilaca odgovornosti Prepoznavanje roditelja i porodice kao primarnih aktera u direktnoj brizi o deci Davanje prioriteta deci i kreiranje child-friendly okruženja Postavljanje ciljeva koji su fokusirani na ostvarivanje prava Fokusiranje na uzroke a ne na posledice problema Uspostavljanje holističkog i multisektorskog pristupa Građnje mreža i partnerstava za zaštitu i promociju prava deteta

16 Zašto je važan princip zasnovan na pravima deteta?
Identifikuje nosioca odgovornosti, uzrok problema Nudi sistemska rešenja – svi obuhvaćeni Održiva rešenja Čuva se dostojanstvo pojedinca/deteta Dete je subjekt (ne samo primalac) – osnaživanje pojedinca (vodilja; dileme-usmeravanja; lični stavovi i KPD u raskoraku; nepodržavanje vrednosti KPD)

17 PRINCIP NEDISKRIMINACIJE PRINCIP PARTICIPACIJE

18 Prava Konvencije koja se vezuju sa čl. 2
Pravo na zaštitu od svih oblika diskriminacije – čl. 2 Pravo na zaštitu od nasilja, zlost.i zanemarivanja - čl. 19 Pravo na ime, državljanstvo i očuvanje identiteta – čl. 7 i 8 Zaštita od diskriminacije u odnosu na izražavanje misli, savesti i veroispovesti –čl. 2 i 14 Zaštita od diskriminacije dece izbeglica – čl. 22 Zaštita od diskriminacije invalidne i dece ometene u razvoju –čl. 23 Zaštita od diskriminacije u odnosu na pravo na obrazovanje – čl. 28 Zaštita od diskriminacije dece pripadnika nacionalnih, etničkih i verskih manjina – čl. 30

19 Član 2. KPD: pravo na nediskriminaciju
Sva prava primenjuju se na svu decu bez diskriminacije, bez obzira na: rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva.”

20 Šta je diskriminacija? Nejednak tretman zasnovan na ličnom svojstvu.
Nejednako postupanje prema jednakima i jednako postupanje prema nejednakima!

21 Једнако поступање према неједнакима

22 Једнако поступање према неједнакима Подједнако дати НИЈЕ увек РАВНОПРАВНО

23 Trenutno stanje

24 Deca su najčešće diskriminisana u oblasti OBRAZOVANJA.
Diskriminaciji su izložena najčešće deca romske nacionalnosti i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Ustanove nisu preduzele blagovremene i adekvatne preventivne mere, a izostajala je i adekvatna reakcija odgovornih lica u situacijama kada je do diskriminacije već došlo. Ne radi dovoljno sa decom i profesionalcima na senzibilizaciji za prihvatanje i uvažavanje različitosti (odsustvo tema u nastavi).

25 Diskriminacija dece Romske nacionalnosti
Ogovornnost škole - neopravdano pravila razliku ili propustila da pravovremeno reaguje. Škola nije preduzimala adekvatne mere u situacijama vršnjačke diskriminaciji I nasilja (potpuno zanemarene). Deca romske nacionalnosti daleko češće su žrtve diskriminatornog vršnjačkog postupanja Segregacija: segregisanih odeljenja, čitavi objekti. Očekivanja nastavnog osoblja u vezi sa postignućima romske dece niža - smanjena podrška koja im se pruža. Neopravdano snižavanje kriterijuma, skraćivanje gradiva, prevođenje u više razrede bez savladavanja gradiva, (bez pružanja podrške koja im je potrebna).

26 Diskriminacija dece sa smetnjama u razvoju
Obrazovni sistem, zdravstvena zaštita, socijalna zaštita Predrasude Višestruka diskriminacija (invaliditet, uzrast, socio-ekonomski status) Diskriminacija se naročito javlja u pružanju usluga, npr. kvalitetno obrazovanje, pristup kvalitetnim zdravstvenim i socijalnim uslugama i dr. Problemi javljaju na svim nivoima, od dostupnosti u najširem smislu, pa do obezbeđivanja adekvatne podrške koja je potrebna konkretnom detetu. Uskraćivanje dodatne podrške/ neprilagođavanje/ propuštane činjenja stavlja dete sa smetnjama u razvoju u nepovoljan položaj u odnosu na decu široke populacije. Deca sa smetnjama u razvoju se vide kao problem. Deca u rezidencijalnim ustanovama (70% ne pohađa školu).

27 Polna/rodna Stereotipizacija rodnih uloga devojčica i dečaka.
Izražena rodna segregacija prema području obrazovanja (muška/ženska zanimanja). Rodni stereotipi i patrijarhalne vrednosti prisutne u obrazovanju! Postoje rodni stereotipi u nastavnim materijalima i udžbenicima (minimalni rodno senzitivni sadržaji - izostanak rodne perspektive, npr.broj ženskih likova). I osetljive grupe su sasvim nevidljive u udžbenicima. Važnost upotrebe rodno senzitivnog jezika. .

28 Diskriminatorna terminologija/politički nekorektan govor
rodno nesenzitivni jezik Preporuka: standardizovanje i zakonsko regulisanje rodno osetljvog jezija i jezika nediskriminacije invalidi - osobe sa invaliditetom idioti/daunovci i sl. - osobe sa intelektualnim teškoćama deca sa posebnim potrebama / deca sa smetnjama u razvoju / deca kojoj je potrebna dodatna podrška seksualna opredeljenost – seksualna orjentacija inkluzivno dete

29 Rad organizacije zasnovan na poštovanju čl. 2 pravo na nediskriminaciju
Integrisanje principa nediskriminacije u rad OCD: proštuje pravo deteta na nediskriminaciju preventivne aktivnosti prepoznaje diskriminaciju reaguje, koristi adekvatne mehanizme–interventno delovanje (npr. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti) inkluzivni pristup prepoznaje nasilje proisteklo iz diskriminacije, nivoe i oblike, mehanizmi zaštite i prijavljivanja, reaguje u slučaju nasilja poziva na odgovornost

30 (opredelite se za dva od ponuđenih)
Koje postupke u radu ste do sada najviše koristili kada je oblast diskriminacija u pitanju? (opredelite se za dva od ponuđenih)

31 PRINCIP KONVENCIJE PRAVO NA PARTICIPACIJU čl
PRINCIP KONVENCIJE PRAVO NA PARTICIPACIJU čl.12 Dete ima pravo na slobodno izražavanje svoga mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno tiču u zavisnosti od uzrasta deteta, kognitivnih, emocionalnih, socijalnih sposobnosti

32 Užički centar za prava deteta - Participacija
Konvencija sadrži i grupu participativnih prava: Član 13. Pravo na slobodu izražavanja Član 14. Pravo na slobodu mišljenja Član 15. Pravo na udruživanje i mirno okupljanje Član 16. Pravo na privatnost Član 17. Pravo na informisanje Užički centar za prava deteta - Participacija

33 Kako OCD integriše participaciju u rad?
puna participacija dece: informisani, konsultovani, uključeni u proces odlučivanja informiše decu/roditelje o aktivnostima u kojima učestvuju prepoznaje i reaguje u slučaju: neučešća dece, dekoracije, manipulacije, kvazi predstavnika poštuje pravo na privatnost i reaguje u slučaju kršenja ovog prava

34 http://www.cpd.org.rs/gallery/izvestaji.html Sajt CPD
Osnaživanje dece i mladih sa smetnjama u razvoju da reaguju na zlostavljanje i zanemarivanje dece Drugi i treći alternativni periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji ( ) Izveštaj o ostvarivanju prava deteta u Republici Srbiji iz ugla dece i mladih Smernice za postupanje centara za socijalni rad u kontekstu građanskih sudskih postupaka koji se tiču prava i interesa deteta Smernice za učešće deteta u građanskim sudskim postupcima i procenu najboljeg interesa deteta Zaštita deteta od zlostavljanja i zanemarivanja Primena Opšteg protokola

35 Sajt UCPD i OPD Obrazovanje dece o PD:
Indeks – indikatori ostvarenosti PD u obrazovnom sistemu: Alternativni izveštaj o pravima deteta

36 Sajt POVERENIKA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Drugi zbornik mišljenja i preporuka Poverenika za zaštitu ravnopravnosti – postupanje po pritužbama koje se odnose na diskriminaciju dece Poseban izveštaj o diskriminaciji dece Zbirka stripova namenjena deci i mladima Izveštaj – Jačanje Roma i Romkinja u borbi protiv diskriminacije Diskriminacija na osnovu pola i rodnog identiteta Prava deteta u međunarodnim dokumentima Itd.

37 Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena Eliminaciju diskriminacije žena - nasilje nad ženama  Ocenjivanje položaja žena Alternativni izveštaj o primeni CEDAW  Vladini izveštaji i druga dokumenta

38 Sajt Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije
ALTERNATIVNI IZVEŠTAJ O PRIMENI KONVENCIJE O PRAVIMA OSOBA SA INVALIDITETOM U REPUBLICI SRBIJI

39 PITANJA HVALA NA PAŽNJI Jelena Žunić-Cicvarić prezenterka