Врсте алтернативних кривичних санкција

Презентација на тему: "Врсте алтернативних кривичних санкција"— Транскрипт презентације:

1 Врсте алтернативних кривичних санкција
У теорији постоје различити критеријуми за класификацију алтернативних санкција. Извршићемо поделу према садржини и функцији санкција у систему кривичних санкција, и то на: Алтернативне кривичне санкције и мере које обухватају затварање осуђеног. Алтернативне кривичне санкције и мере без примене затварања. Алтернативне мере и поступци који се примењују пре или током кривичног поступка.

2 Полузатвор, полуслобода, викенд затвор Куће на пола пута Дневни центри
Алтернативне кривичне санкције и мере које обухватају затварање осуђеног У ову групу спадају различите варијанте затворског третмана, ограничења слободе кретања, и мере које се користе за промену режима и скраћење трајања казне затвора. Поменућемо следеће санкције и мере: Полузатвор, полуслобода, викенд затвор Куће на пола пута Дневни центри Преваспитни кампови Условни отпуст и опрост казне

3 Полузатвор значи боравак у затвору одређени део дана (обично ноћу), затим нерадним данима и празницима, док се остатак времена осуђени слободно креће изван затворске установе. Слично полузатвору постоји и полуслобода. Разлике су у трајању мере и надлежности при вршењу надзора над извршењем. Осуђени може да проведе део дана одлазећи на посао, у школу и обавља активности које доприносе његовој реинтеграцији. Викенд затвор подразумева издржавање казне током нерадних дана, док је осталим данима осуђени слободан. Док је у затвору, осуђени нема обавезу да ради, нити се над њим спроводи третман и надзор.

4 Куће на пола пута су посебни објекти за смештај осуђених одвојено од остале популације.
Настале су у Енглеској и Ирској почетком 19. века, а модерни облици се јављају 50-их година 20. века. Осуђени имају обавезу да учествују у одговарајућем третману (најчешће одвикавање од болести зависности), а током дана иду у школу, на посао и сл. У кућама на пола пута бораве осуђени током условног отпуста или након пуштања из притвора, како би се привикли на живот на слободи. У појединим земљама постоје веома строга правила боравка у овим установама (поштовање полицијског часа, забрана произвољног изласка и примања посета), тако да се кршење правила санкционише враћањем на служење казне затвора.

5 Дневни центри су посебно популарни у државама САД.
Представљају комбинацију условне осуде са заштитним надзором и обавезе дневног боравка у установи током одређеног периода (обично од 60 до 120 дана). Осуђени који је на пробацији или паролном надзору похађа у дневном центру различите програме третмана, образовања, радног оспособљавања. Сврха боравка у дневном центру је да осуђено лице стекне саопоуздање, савлада основне вештине комуникације, допуни редовно образовање, научи како да располаже новцем итд. Сличне установе са мерама амбулантног третмана имају за циљ одвикавање од болести зависности.

6 Преваспитни кампови су такође облици установа карактеристични за америчка законодавства.
Намењени су претежно малолетним преступницима који се тамо упућују у циљу промене понашања. Најпознатији су милитарни кампови (boot camps), који су направљени по узору на војничке кампове за обуку, са строгом дисциплином и стриктним правилима. Први облици преваспитних кампова су се заснивали искључиво на строгој дисциплини, физичкој обуци и тешком раду, док се последњих година у оквиру кампова организују и програми образовања, стручног оспособљавања, одвикавања од болести зависности, учења социјалних вештина итд.

7 Условни отпуст и условни опрост казне су мере којима се постиже раније пуштање на слободу лица која издржавају казну затвора. Условни отпуст се може применити када су испуњени законски услови након издржаног дела казне затвора (обично 1/2 или 2/3 казне). Поред обавезе доброг владања, осуђеном могу бити одређене различите обавезе, као што су: накнада штете (плаћање или отклањање штете), пристанак на третман одвикавања од ПАС, забрана боравка или посећивања одређених локација, образовање, запошљавање итд. Једна од функција условног отпуста је решавање проблема пренасељености затвора.

8 Алтернативне кривичне санкције и мере без примене затварања
Ову групу чине оне санкције које не обухватају затварање осуђеног у установи и које имају функцију “правих” алтернатива казне затвора: Условна осуда, са и без заштитног надзора Пробација Новчана казна Рад у јавном интересу Кућни затвор Електронски надзор Накнада штете

9 Условна осуда је најчешће коришћена алтернатива казне затвора
Условна осуда је најчешће коришћена алтернатива казне затвора. Она подразумева условно одлагање извршења изречене казне затвора уколико осуђени у периоду проверавања не изврши ново кривично дело. Може се применити према учиниоцима који су учинили лакше кривично дело и који претходно нису осуђивани. Условна осуда са заштитним надзором је “мешовита” санкција којом се комбинује мера упозорења са мерама надзора над извршењем обавеза које је суд одредио. Те обавезе могу обухватати: запошљавање, обучавање за посао, лечење од зависности, накнаду штете и сл. У случају неиспуњавања обавеза, суд може опозвати условну осуду, одредити другу обавезу или одредити да се изврши казна затвора која је утврђена у осуди.

10 Пробација је англо-амерички облик условне осуде
Пробација је англо-амерички облик условне осуде. За разлику од условне осуде, пробација подразумева условно одлагање изрицања казне уз обавезу доброг владања у периоду проверавања. Када суд одреди пробацију, преступник се ставља под надзор пробационог службеника или особе коју постави суд, уз услове прецизиране у судском налогу. Ти услови најчешће подразумевају да се осуђени добро понаша, редовно јавља пробационом службенику, издржава породицу, плати накнаду жртви, избегава криминално удруживање и места на лошем гласу, уздржава се од коришћења алкохола и дрога и сл. Извршење пробације је поверено пробационим службама које у многим земљама имају надлежност у извршењу санкција и мера у свим фазама кривичног поступка.

11 Новчана казна је позната од давнина, још из периода средњевековних држава. Познато је да је Душанов законик прописивао имовинску казну која се најчешће наплаћивала у новцу (од 100 до 1000 перпера). Данас се у многим земљама користи као једна од главних алтернатива казнама затвора. Веома је “популарна” код судија зато што нема трошкова извршења, непосредно делује на осуђеног, а држава има директну корист од наплате казне. Међутим, она има и своје недостатке: неједнако дејство на учиниоце различитог имовинског стања, а посредно погађа и чланове породице осуђеног. У случају неплаћања новчане казне, суд одређује њену замену казном затвора (тзв. суплеторни затвор).

12 Посебан облик новчане казне је новчана казна у дневним износима
Посебан облик новчане казне је новчана казна у дневним износима. Она се први пут појавила у законодавствима скандинавских земаља 20-их и 30-их година 20. века, а у другим земљама је са различитим успехом прихваћена много касније, крајем 20. века. Одређује се тако што се најпре, у складу са тежином и околностима извршења кривичног дела, одређује број дневних износа (обично до 360). Затим се на основу процењених прихода осуђеног, умањених за нужне расходе, одређује вредност једног дневног износа. Новчана казна представља производ та два броја. Применом новчане казне у дневним износима се тежи да се постигне што већа праведност казне тако што се уједначава њен утицај на учиниоце различитог материјалног стања. Другим речима, за исто кривично дело већу казну ће платити онај ко има веће приходе.

13 Рад у јавном интересу је санкција која се састоји у обављању неплаћених послова у корист заједнице. Ти послови се обављају у непрофитним организацијама као што су: болнице, библиотеке, комуналне службе, домови за стара лица, сиромашне и сл. Поред накнаде заједници, извршењем неплаћеног рада се развија осећање одговорности код учиниоца и обезбеђује учешће заједнице у извршењу санкције. Предуслов за одређивања санкције је прибављање сагласности осуђеног за обављање рада. Истовремено са одређивањем броја радних дана, суд одређује и трајање казне затвора у сразмери 1 дан рада – 1 дан казне затвора, која ће се извршити уколико осуђени не испуни обавезу коју је прихватио. У неким законодавствима (нпр. Немачка) се може применити у свим фазама кривичног поступка.

14 Кућни затвор представља санкцију или меру којом суд одређује осуђеном да не сме да напушта просторије у којима борави, осим у случајевима прописаним законом (за одлазак на посао, у школу, код лекара и сл.). Може се користити са или без електронског надзора. За извршење је потребна сагласност осуђеног. Кућни затвор има широку примену у свим фазама кривичног поступка. Може се користити као замена за притвор, као допунска мера уз пробацију и условни отпуст, као начин издржавања казне затвора у кућним условима, као самостална санкција. Примењује се према учиниоцима лакших кривичних дела и лицима чији боравак у затвору није прикладан (труднице, мајке са малом децом, стара лица, инвалиди, оболели од заразних болести, душевно поремећени).

15 Електронски надзор представља меру која се користи и као самостална санкција, али првенствено као додатна мера уз друге сакције (пробација, паролни надзор, кућни затвор и притвор, полицијски час). Може се применити у различитим фазама поступка (као замена за притвор; као замена за казну затвора; у циљу надзора осуђеног на условном отпусту итд.). Састоји се у праћењу кретања осуђеног помоћу електронског уређаја који се причвршћује на руку или ногу особе у виду наруквице. Постоје различита техничка решења, а најчешће се користе активни и пасивни системи са пријемником у стану осуђеног који је повезан са рачунаром у контролном центру путем телефонске линије. Помоћу система глобалног позиционирања (GPS) могуће је праћење кретања осуђеног и изван његовог стана.

16 Накнада штете се у различитим формама може користити у свим фазама кривичног поступка: као диверзиона мера; као додатни услов уз условну осуду или условни отпуст; као алтернатива казне затвора или као самостална санкција. Ипак, она има ограничења. Она је намењена жртви и има функцију репарације. Зато се у кривичном правосуђу може применити у релативно ограниченом обиму на лакша имовинска дела која извршавају малолетници и примарни учиниоци. Садашњи казнени системи су засновани на принципу ретрибуције и кривично дело захтева строжу друштвену осуду, што се само накнадом штете не може остварити. Треба напоменути да у англо-америчким законодавствима постоји казнена накнада штете која садржи и ретрибутивну компоненту (то су нпр. реституционе новчане казне).

17 Мере у циљу скретања кривичног поступка Мере алтернативне притвору
Алтернативне мере и поступци који се примењују пре или током кривичног поступка Под утицајем покрета аболициониста и покрета ресторативне правде, последњих деценија су у кривично право уврштене различите мере и поступци које можемо сматрати алтернативним у ширем смислу. Издвојићемо следеће групе мера и поступака: Мере у циљу скретања кривичног поступка Мере алтернативне притвору Медијација – измирење и поравнање учиниоца и жртве

18 Мере у циљу скретања кривичног поступка или диверзионе мере имају за циљ да се отклони вођење кривичног поступка, одложи или прекине кривични поступак у некој ранијој фази. Одлука о целисходности покретања поступка се доноси од стране тужилаштва у преткривичној фази на основу принципа легалитета и опортунитета. У оквиру те одлуке тужилац може применити различите алтернативне мере којима налаже осумњиченом да отклони последице кривичног дела, накнади штету, извини се жртви, прихвати учешће у програму одвикавања од ПАС, заврши школовање и сл. Предуслов за одустајање од кривичног поступка је да осумњичени призна кривицу и да у склопу нагодбе са тужиоцем прихвати да испуни одређене мере.

19 Мере алтернативне притвору имају за циљ обезбеђење присуства и несметаног вођења кривичног поступка без затварања осуђеног. Од алтернативних мера најчешће се користи новчано јемство или други облици новчаних нагодби. Друге мере се односе на обавезу боравка на одређеној адреси, забрану напуштања места боравка, обавезу јављања суду или полицији, одузимање пасоша, меру кућног притвора, електронски надзор. Поред ових мера, осумњиченом се могу поставити и додатне обавезе, попут забране посећивања одређених места, забрана приласка неким особама, учешће у третману итд. Ове мере се примењују у складу са Токијским правилима у којима се наглашава да притвор треба користити само као крајње средство за несметано вођење поступка.

20 Медијација – измирење и поравнање учиниоца и жртве је засновано на принципима ресторативне правде која има за циљ превазилажење конфликта, поправљање нарушених односа и отклањање штетних последица. Контакт између учиниоца и жртве се остварује добровољним учешћем, уз посредовање медијатора – државног службеника или волонтера. Поравнање може бити новчано, материјално или симболично. Оно пружа сатисфакцију жртви и омогућава учиниоцу да прихвати одговорност и отклони последице. Програми мирења се најчешће примењују пре доношења судске одлуке, као услов за примену неке блаже санкције. Поступци измирења и поравнања се уклапају у диверзиони модел којим се отклања потреба за вођење кривичног поступка, па чак и потреба осуде учиниоца. Једна од предности ових поступака је у томе што се на тај начин растерећује систем кривичног правосуђа.