Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Алтернативне кривичне санкције и социјална контрола

Сличне презентације


Презентација на тему: "Алтернативне кривичне санкције и социјална контрола"— Транскрипт презентације:

1 Алтернативне кривичне санкције и социјална контрола
Алтернативне кривичне санкције и социјална контрола. Ресторативна правда

2 Појам и дефиниција алтернативних кривичних санкција
У теорији не постоји опште прихваћен појам и јединствена дефиниција кривичних санкција које називамо алтернативне санкције. Према ужем схватању, то су санкције које изриче суд у кривичном поступку и које представљају алтернативе казнама затвора – првенствено краткотрајним казнама затвора. Према ширем схватању, овим појмом су обухваћене и различите мере медицинског, образовног и васпитног карактера (обавезе, налози), као и мере којима се избегава вођење кривичног поступка и осуда окривљеног (диверзионе мере).

3 У литератури се користе и различити термини којима се означавају ове санкције.
Амерички аутори говоре о интермедијарним (средишњим) санкцијама (intermediate sanctions). То су кривичне санкције које се по тежини могу лоцирати негде на средини, између затвора као најстрожије санкције и пробације као најблаже. У документима Савета Европе се користи термин санкције и мере у заједници (санкције које се извршавају у оквиру/под окриљем заједнице). Овиме је наглашена њихова основна одлика – то су санкције које се извршавају уз активно учешће заједнице, изван затворског окружења, а надзор над њиховим извршењем је поверен посебним органима.

4 Према ужој дефиницији (Васиљевић-Продановић, 2012):
Алтернатива казне затвора је кривична санкција која се изриче као средство саопштавања прекора за учињено кривично дело, а извршава у оквиру заједнице у циљу избегавања штетних ефеката казне затвора, водећи рачуна о интересу друштва, жртве и осуђеног. Према широј дефиницији (Савет Европе, 1992), санкције и мере у заједници су: Санкције и мере које омогућавају да преступник остане у друштвеној заједници, које укључују нека ограничења његове слободе путем наметања услова и/или обавеза, а које се примењују од стране тела законом одређених за ту сврху.

5 Развој алтернативних кривичних санкција
Можемо издвојити неколико периода развоја алтернативних санкција у оквиру различитих пеналних схватања. Трагање за алтернативама казни затвора почиње их, када су многа законодавства у свету била суочена са проблемом пренасељености затвора, трошковима извршења и штетним ефектима казне затвора. У складу са утилитарним приступом, и тада владајућом идејом ресоцијализације, тражена су решења која ће бити ефикаснија, рационалнија, која ће мање коштати, која ће нанети мање штете и допринети поправљању осуђеног.

6 Током 1980-их долази до опадања поверења у идеју ресоцијализације и до јачања ретрибутивних схватања (тзв. нови ретрибутивизам). Развија се двојак приступ, при чему је казна затвора “резервисана” за најопасније преступнике, док се према онима који су мање друштвено опасни све више примењују различите алтернативне санкције. Развој алтернативних санкција последњих десетак година се одвија под великим утицајем покрета ресторативне правде која је усмерена на питања жртве криминала (враћање у првобитно стање и поправљање односа нарушених извршењем кривичног дела). Јављају се различити облици накнаде штете, медијација, поравнање учиниоца и жртве.

7 Врсте алтернативних кривичних санкција
У теорији постоје различити критеријуми за класификацију алтернативних санкција. Извршићемо поделу према садржини и функцији санкција у систему кривичних санкција, и то на: Алтернативне кривичне санкције и мере које обухватају затварање осуђеног. Алтернативне кривичне санкције и мере без примене затварања. Алтернативне мере и поступци који се примењују пре или током кривичног поступка.

8 Полузатвор, полуслобода, викенд затвор Куће на пола пута Дневни центри
Алтернативне кривичне санкције и мере које обухватају затварање осуђеног У ову групу спадају различите варијанте затворског третмана, ограничења слободе кретања, и мере које се користе за промену режима и скраћење трајања казне затвора. Поменућемо следеће санкције и мере: Полузатвор, полуслобода, викенд затвор Куће на пола пута Дневни центри Преваспитни кампови Условни отпуст и опрост казне

9 Алтернативне кривичне санкције и мере без примене затварања
Ову групу чине оне санкције које не обухватају затварање осуђеног у установи и које имају функцију “правих” алтернатива казне затвора: Условна осуда, са и без заштитног надзора Пробација Новчана казна Рад у јавном интересу Кућни затвор Електронски надзор Накнада штете

10 Мере у циљу скретања кривичног поступка Мере алтернативне притвору
Алтернативне мере и поступци који се примењују пре или током кривичног поступка Под утицајем покрета аболициониста и покрета ресторативне правде, последњих деценија су у кривично право уврштене различите мере и поступци које можемо сматрати алтернативним у ширем смислу. У такве мере спадају: Мере у циљу скретања кривичног поступка Мере алтернативне притвору Медијација – измирење и поравнање учиниоца и жртве

11 Како се остварује социјална контрола применом алтернативних санкција?
Сврха и циљеви примене алтернативних санкција се другачије одређују у различитим законодавствима, и усмерени су према друштву, осуђеном и жртви. Основни циљ је да се избегне искључење осуђеног из социјалне средине и нарушавање његових радних, породичних, социјалних веза. Избегавају се штетни ефекти казне затвора – стигматизација, криминална “инфекција”. Отклањањем примене казне затвора умањује се ризик нарушавања људских права осуђеног и афирмише се принцип социјалне инклузије.

12 Примена неких санкција захтева сагласност осуђеног, чиме се он мотивише да сарађује и активно суделује у извршењу санкције. На тај начин се повећава одговорност осуђеног и смањује ризик рецидива. Повећањем броја санкција које су на располагању суду омогућава се већи степен индивидуализације. Појединим алтернативним санкцијама (електронски надзор, појачани надзор, мера обавезног лечења, контрола злоупотребе ПАС) се остварује контрола и надзор над осуђеним и обезбеђује поштовање услова и обавеза које суд одреди. Ограничавањем права и слобода осуђеног остварује се и ретрибутивна функција санкције (иако у мањој мери у односу на казну затвора).

13 Најчешће наглашаван циљ алтернативних санкција је смањење затворске популације, јер велики број затвореника чине лица осуђена на затвор до 1 год. Многи аутори сматрају да се овај циљ тешко може постићи јер бројност затворске популације у највећој мери зависи од дужине трајања казне. Сврха алтернативних санкција је и смањење трошкова казнених система, што јесте реално достижно, иако поједине алтернативне санкције захтевају значајне материјалне и људске ресурсе. Неке санкције (рад у јавном интересу, медијација, реституција и компензација) садрже у себи идеју враћања у првобитно стање. Сврха им је поравнање и пружање накнаде жртви кривичног дела.

14 Шта је ресторативна правда
Ресторативни приступ има корене у обичајима и традицији најстаријих друштава. Модерна форма ресторативне правде је настала их. Први поступак медијације између жртве и преступника је забележен у Канади. Циљ ресторативне правде није кажњавање и одмазда, који само могу да продубе конфликт, већ тежи поправљању односа нарушених крив. делом. Дефиниција Тони Маршала: “Процес током којег се све стране које имају удела у одређеном кривичном делу састају како би заједнички одлучиле како да разреше последице кривичног дела и његове будуће импликације.”

15 Процеси ресторативне правде
Victim-offender mediation: Медијација жртва- преступник представља поступак у коме непристрасна трећа страна –медијатор помаже комуникацију између жртве и преступника. Victim awareness work: Подизање свести преступника о штети коју је проузроковао. Community mediation: Медијација у заједници је поступак који води служба медијације у заједници. Victim-offender conferencing: Конференција жртва- преступник може укључити у поступак већи број људи, више жртава и преступника, чланове њихових породица и локалне заједнице који учествују у разговору уз помоћ фацилитатора.

16 Family group conferences: Разрешење кривичног предмета и превенција будућег преступништва се остварује уз учешће жртве, преступника и чланова њихових породица (Нови Зеланд). Youth offender panels: Поступак који је саставни део малолетничког правосуђа у Енглској и Велсу. Peace-making circles: Миротворни кругови се претежно користе у Канади и САД. Подразумевају више фаза поступка које се дешавају одвојено. Victim-offender groups: Скупови на којима се састају жртве и преступници који нису директно повезани актуелним кривичним делом. Примењују се када жртва или преступник нису одмах спремни да се састану, или када преступник није ухваћен.


Скинути ppt "Алтернативне кривичне санкције и социјална контрола"

Сличне презентације


Реклама од Google