Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Космос око нас - космос у нама

Сличне презентације


Презентација на тему: "Космос око нас - космос у нама"— Транскрипт презентације:

1 Космос око нас - космос у нама
Пред вама је електронски уџбеник у којем је обрађена тема коју ћете проучавати три наредна часа. Након упознавања са одељком ИНФО, који садржи основне инструкције, урадите ПРЕТЕСТ како бисте стекли увид у првобитни ниво знања и на основу њега даље напредовали у усвајању знања. Пријатан рад Космос око нас - космос у нама инфо

2 ПРЕТЕСТ Претест

3 Мождана кора и локализација
Одаберите једно од понуђена три подручја. Улога нервног система Мождана кора и локализација психичких функција Пут нервног импулса Органске основе психичког живота За брз и свеобухватан увид у целокупно градиво погледајте мапу ума

4 Одаберите садржај који желите да проучавате.
Нервни систем Покрет Жлезде Чула Органска основа психичког живота Улога нервног система Веза између организма и психичког живота Проучите градиво. Своја сазнања можете обогатити садржајем из појмовника. Погледајте и примере од 1 до 4 који детаљније описују поједине сегменте овог дела, као и примере у оквиру везе између организма и психичког живота. У одељку нервни систем погледајте занимњивости. Приликом проучавања чула, покрета и улогe нервног система појавиће вам се задаци. Више информација о нервном систему поtражите у одељку линкови. Улога нервног система

5 ВЕЗА ИЗМЕЂУ ОРГАНИЗМА И ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА ОРГАНИЗАМ ПСИХИЧКИ ЖИВОТ
ВЕЗА ИЗМЕЂУ ОРГАНИЗМА И ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА психички живот организам х ПСИХИЧКИ ЖИВОТ чине психички процеси, психичке особине и манифестације у понашању ПРИМЕР 2. ОРГАНИЗАМ ПСИХИЧКИ ЖИВОТ Х ОРГАНИЗАМ Биће као целина способна за живот ПРИМЕР 1. ПРИМЕР 1. Неки научници узрок многих болести траже у психичком животу. Један од главних узрока чира на желуцу научници виде у дуготрајним непријатним емоцијама и стресу које нам свакодневни живот доноси. Утицај је обостран. Сa једне стране, организам утиче на психички живот појединца, а са друге стране од психичког живота појединца зависи функционисање организма. ПРИМЕР 2. Сa друге стране, од стања организма зависе психички процеси. Када нас боли зуб, немамо мотивацију за учење и тешко се концентришемо на градиво. Улога нервног система > Веза између организма и психичког живота

6 ОРГАНСКА ОСНОВА ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
нервни систем организам нервни систем чула мишићи мишићи жлезде жлезде чула Х ОРГАНИЗАМ Биће као целина способна за живот х НЕРВНИ СИСТЕМ је систем органа који регулише све функције организма повезујући га у јединствену целину х ЧУЛА Анатомско-физиолошки систем који развија осете х МИШИЋИ растегљива, опружљива ткива које се покрећу стезањем и опуштањем х ЖЛЕЗДЕ Органи који стварају и луче супстанце неопходне за живот организма Свака психичка појава има своју органску основу. Органску основу психичког живота чини организам у целини, пре свега нервни систем. Поред нервног система велику улогу имају и чула, мишићи и жлезде. Улога нервног система > Органска основа психичког живота

7 НЕРВНИ СИСТЕМ нерв неурон нервна ћелија нервно влакно аксони нерв
нервни завршеци једро дендрити НЕУРОН аксони нерв неурон нервна ћелија нервно влакно нерв синапса Х НЕУРОН Структурална и функционална јединица нервног система синапса х НЕРВНА ЋЕЛИЈА средишњи део, тело неурона у коме се налази једро и цитоплазма ЗАНИМЉИВОСТИ х НЕРВНО ВЛАКНО део неурона који представља његове продужетке (аксон) Наш нервни систем се састоји од око 6 милијарди међусобно повезаних неурона. По правилу неурони живе колико и ми. Стварају се рођењем и када се једном униште, не могу се више обновити. Ове ћелије се у организму не регенеришу х НЕРВ живац или сноп нервних влакана. х СИНАПСА веза, спој, преносна тачка у нервном систему. Нервни систем је изграђен од великог броја неурона. Неурон се састоји од нервних ћелија и нервних влакана. Снопови нервних влакана чине нерве. Неурони се надовезују једни на друге, а места прелаза нервног импулса називају се синапсе. Улога нервног система > Органска основа психичког живота > Нервни систем

8 CNS PNS НЕРВНИ СИСТЕМ мозак кичмена мождина мишићи чула Х МОЗАК
смештен је у лобањи и чини најзначајнији део централног нервног система х КИЧМЕНА МОЖДИНА део нервног система који је смештена у кичменом каналу. Цилиндричног је облика и састоји се од сиве и беле масе. х МИШИЋИ разтегљива, опружљива ткива која се покрећу стезањем и опуштањем х ЧУЛА Анатомско-физиолошки систем који развија осете Разликујемо две велике целине: 1. ЦЕРЕБРОСПИНАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМ a) Централни нервни систем Чине га: мозак продужена мождина кичмена мождина б. Периферни нервни систем неурони који се налазе изван мозга и кичмене мождине, у мишићима, чулима и органима. 2. АУТОНОМНИ НЕРВНИ СИСТЕМ Релативно је независан у своме раду, а регулише рад унутрашњих органа (крвоток, жлезде, дисање, варење и др.). Није под контролом коре великог мозга и његов рад није под утицајем воље. Улога нервног система > Органска основа психичког живота > Нервни систем

9 Кликом на слику повежите најзначајнија чула са одговарајућом сликом.
ЧУЛА И НЕРВНИ СИСТЕМ чуло вида чуло слуха чуло укуса чуло мириса чуло додира чуло за бол П О В Е Ж И информација спољашњи свет рецептор x ЗАДАТАК Кликом на слику повежите најзначајнија чула са одговарајућом сликом. Х ИНФОРМАЦИЈА Обавештење ПРИЈЕМ ИНФОРМАЦИЈА опажање и схватање сигнала. х СПОЉАШЊИ СВЕТ целина свих спољашњих услова, животна средина х РЕЦЕПТОР прималац, специјализована нервна ћелија у којој се активирају процеси, уколико на њу делује одговарајућа драж. ψ Преко чула се долази до информација о процесима у спољашњем свету и у самом организму. Чулне ћелије или нервни завршетак специјализован за пријем одређених информација на органима називају се и РЕЦЕПТОРИМА. Улога нервног система > Органска основа психичког живота > Чула

10 чуло мишићи чуло мишићи ОДГОВОР ЈЕ ТАЧАН ОДГОВОР ЈЕ НЕТАЧАН
ПОКРЕТИ И НЕРВНИ СИСТЕМ спољашњи свет намерни покрети 2. рефлексни покрети рефлекс кичмена мождина мозак чуло мишићи кичмена мождина чуло мишићи мозак РАЗЛИКА Х СПОЉАШЊИ СВЕТ целина свих спољашњих услова, животна средина х РЕФЛЕКС је одговор организма на стимулус посредством нервног система. Одвија се аутоматски, независно од воље субјекта. ЗАДАТАК Како бисте боље разумели рефлексне покрете, извршите следећи оглед са својим паром: Један ученик нека прекрсти ноге, а други ученик треба да га удари руком у потколеницу. Покрет који је настао: зависи од воље не зависи од воље х КИЧМЕНА МОЖДИНА је део нервног система који је смештен у кичменом каналу. Цилиндричног је облика и састоји се од сиве и беле масе. х МОЗАК смештен је у лобањи и чини најзначајнији део централног нервног система Човек на одређени начин реагује на примљене информације из спољашњег света. То најчешће чини путем покрета који могу да буду: намерни покрети (вољни) рефлексни покрети (независни од воље човека) ОДГОВОР ЈЕ ТАЧАН тако настају нпр. рефлекс хватања, одбрамбени, рефлексно ширење зенице и др. ОДГОВОР ЈЕ НЕТАЧАН Кликни на тачан одговор Улога нервног система > Органска основа психичког живота > Покрет

11 ЖЛЕЗДЕ И НЕРВНИ СИСТЕМ ЗАНИМЉИВОСТИ жлезде хормон адреналин Х ЖЛЕЗДЕ
Органи који стварају и луче супстанце неопходне за живот организма ЗАНИМЉИВОСТИ х ХОРМОН физиолошки активне хемијске супстанце које луче ендокрине жлезде. Жлезде утичу на психичк живот, али и на рад жлезда могу утицати психолошки фактори. Стресне ситуације доприносе неуравнотеженом функционисању ендокриних жлезда и то је праћено низом физиолошких и психолошких последица. х АДРЕНАЛИН хормон сржи надбубрежних жлезда. Учествује у корегулацији концентрације шећера у крви. Жлезде су органи који луче одређене хемијске састојке. Разликујемо две главне врсте жлезда: жлезде са спољашњим лучењем (нпр. пљувачна жлезда) жлезде са унутрашњим лучењем (ендокрине жлезде) – хемијске састојке луче у крв имају важну улогу у психичком животу и понашању понашању човека. Улога нервног система > Органска основа психичког живота > Жлезде

12 ЖЛЕЗДЕ И НЕРВНИ СИСТЕМ ЗАНИМЉИВОСТИ хипофиза жлезде хормон
штитна жлезда адреналин надбубрежнe жлездe Х ЖЛЕЗДЕ Органи који стварају и луче супстанце неопходне за живот организма ЗАНИМЉИВОСТИ х ХОРМОН физиолошки активне хемијске супстанце које луче ендокрине жлезде. Различите су последице поремећеног функционисања жлезда хипофиза  претерана висина или патуљаст раст надбубрежна жлезда  претрани активитет или тромост штитна жлезда  заостајање у интелектуалном развоју полне жлезде  прерано сексуално сазревање или заостајање у сексуалном развоју полне жлезде (мушке и женске) х АДРЕНАЛИН хормон сржи надбубрежних жлезда. Учествује у корегулацији концентрације шећера у крви Међу најзначајније жлездe спадају: Хипофиза – важна је за раст и регулише рад осталих жлезда. Надбубрежна жлезда – лучи хормон адреналин који утиче на активност што прати емоције. Штитна жлезда – лучи хормон тироксин који утиче на метаболизам. Полне жлезде – луче естроген и тестотерон који утичу на понашање мушкараца и жена, јављање секундарних полних карактеристика и сексуално понашање. Улога нервног система > Органска основа психичког живота > Жлезде

13 лучи појачано адреналин
УЛОГА НЕРВНОГ СИСТЕМА чула драж надбубрежна жлезда мозак чула лучи појачано адреналин надбубрежне жлезде Највише су проучаване промене које настају при страху драж адреналин повећава се количина шећера у крви концентрација Х ДРАЖ промена у спољашњем свету, подстицај. х ЧУЛА Анатомско-физиолошки систем који развија осете срце почиње убрзано да куца х НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ припада жлездама са унутрашњим лучењем. Налази се изнад бубрега и излучује хормон адреналин и корфин. повећана концентрација и јачање мишића крв брже струји кроз оранизам х АДРЕНАЛИН хормон, производ надбубрежних жлезда. Појачано се лучи у стањима јаких емоција, што даје сигнал јетри да пошаље већу количину шећера у крви. х КОНЦЕНТРАЦИЈА усредсређивање, збирање било којих физиолошких и психолошких процеса у једну тачку. Нпр. концентрација пажње на неки садржај. 1. Нервни систем регулише функције појединих органа нашег тела. (мишића, жлезда) Улога нервног система > Улога нервног система > 1. улога

14 2. драж чуло мозак мишићи покрет кликните на већи правоугаоник
УЛОГА НЕРВНОГ СИСТЕМА чула мозак мишићи организам спољашњи свет Х ЧУЛА Анатомско-физиолошки систем који развија осете решавајући овај једноставан задатак ЧУЛИМА сте запазили две ДРАЖИ. У МОЗГУ сте их упоредили и донели закључак о већем правоугаонику, а МИШИЋЕМ прста сте извршили ПОКРЕТ и мишем одабрали објекат. драж чуло мозак мишићи покрет ЗАДАТАК Како бисте боље разумели ову улогу нервног система, урадите следећу вежбу: кликните на већи правоугаоник х МОЗАК смештен је у лобањи и чини најзначајнији део централног нервног система х МИШИЋИ разтегљива, опружљива ткива које се покрећу стезањем и опуштањем. х ОРГАНИЗАМ Биће као целина способна за живот х СПОЉАШЊИ СВЕТ целина свих спољашњих услова, животна средина 2. Одржавање везе између организма и спољашњег света. Уз помоћ нервног система ми сазнајемо информације о спољашњем свету, али и утичемо на њега. Улога нервног система > Улога нервног система > 2. улога

15 3. Задржава, сређује и чува примљене информације (учење и памћење)
УЛОГА НЕРВНОГ СИСТЕМА успомене из детинства информација догађаји са журке учење памћење математичке формуле Х ИНФОРМАЦИЈА Обавештење ПРИЈЕМ ИНФОРМАЦИЈА опажање и схватање сигнала. х УЧЕЊЕ трајна или релативно трајна промена индувидуе, која се под одређеним условима може манифестовати у њеној активности и која је резултат претходне активности индивидуе. х ПАМЋЕЊЕ процес чувања прошлог искуства. Трајање оног што је претходно учењем стечено 3. Задржава, сређује и чува примљене информације (учење и памћење) Улога нервног система > Улога нервног система > 3. улога

16 Одаберите садржај који желите да проучавате.
еферентни пут аферентни пут Пут нервног импулса Проучите градиво. Своја сазнања можете обогатити садржајем из појмовника. Више информација о нервном систему потражите у одељку линкови. Пут нервног импулса

17 АФЕРЕНТНИ ПУТ ЕФЕРЕНТНИ ПУТ
ПУТ НЕРВНОГ ИМПУЛСА нервни импулс драж драж чуло мозак мишићи покрет покрет мозак нервно влакно х НЕРВНИ ИМПУЛС Надражај који настаје у нервним ћелијама дејством дражи х ДРАЖ промена у спољашњем свету, подстицај. х ПОКРЕТ свака промена положаја тела, његових делова или у целини АФЕРЕНТНИ ПУТ ЕФЕРЕНТНИ ПУТ х МОЗАК смештен је у лобањи и чини најзначајнији део централног нервног система х НЕРВНО ВЛАКНО део неурона који представља његове продужетке (аксон) Пут од чула преко нервних влакана до мозга се назива аферентни пут. Пут од мозга преко нервних влакана до мишића се назива еферентни пут. Пут нервног импулса > Аферентни и еферентни путеви

18 АФЕРЕНТНИ ПУТ ЕФЕРЕНТНИ ПУТ
ПУТ НЕРВНОГ ИМПУЛСА У чулима се налазе нервне ћелије које су осетљиве на одређене врсте дражи. Дражи у тим рецепторима изазивају нервни импулс, који се кроз нервна влакна прослеђује у одређене делове мозга где се стварају одговарајући осећаји. Код вољних покрета нервни импулс креће из мождане коре. Преко нервних влакана дуж кичмене мождине импулс одлази до мишића. Стезањем мишића настају покрети. чуло мишићи АФЕРЕНТНИ ПУТ ЕФЕРЕНТНИ ПУТ убод игле Пут од чула преко нервних влакана до мозга се назива аферентни пут, а нервна влакна која воде ове импулсе аферентна влакна. Пут од мозга преко нервних влакана до мишића се назива еферентни пут, а нервна влакна која воде ове импулсе еферентна влакна. Пут нервног импулса > Аферентни и еферентни путеви

19 Одаберите садржај који желите да проучавате.
Мождана кора Локализација психичких функција Две хемисфере Мождана кора и локализација психичких функција Проучите градиво. Своја сазнања можете обогатити садржајем из појмовника. Погледајте и пример 5 који детаљније описује Паркинсонову болест. Покушајте да решите задатке. Више информација о нервном систему подражите у одељку линкови. Мождана кора и локализација психичких функција

20 МОЖДАНА КОРА РЕАКЦИЈА ДОЖИВЉАЈ мождана кора доживљај реакција мишљење
памћење ДОЖИВЉАЈ х МОЖДАНА КОРА завршни и површински слој мозга који покрива обе хемисфере. х ДОЖИВЉАЈ субјективни одраз објективне стварности. х РЕАКЦИЈА одговор организма на подстицаје х МИШЉЕЊЕ ментални процес којим се схвата и уноси неки поредак у спољну и унутрашњу реалност. Налази се под утицајем осећања и хтења. х ПАМЋЕЊЕ процес чувања прошлог искуства. Трајање оног што је претходно учењем стечено Најважнији део нервног система је кора великог мозга која се састоји од великог броја нервних ћелија и влакана. Захваљујући можданој кори човек може да ствара доживљај спољашњег света и да реагује на њега. Уз помоћ мождане коре човек може да мисли, говори и памти. Мождана кора и локализација психичких функција > Мождана кора

21 Лева Десна Л Д Л Д ДВЕ ХЕМИСФЕРЕ хемисфера
ХЕМИСФЕРА једна од две половине мозга. Као и мозак, и кора се дели на два дела, две хемисфере: леву и десну. Лева хемисфера контролише десну половину тела, а десна контролише леву половину тела. Мождана кора и локализација психичких функција > Две хемисфере

22 лева хемисфера десна хемисфера ЗАДУЖЕНА ЗА: ЗАДУЖЕНА ЗА: DVE HEMISFERE
говор мишљење оријентација х ГОВОР исказивање мисли и осећања речима и реченицама које имају значење и служе споразумевању. х МИШЉЕЊЕ ментални процес којим се схвата и уноси неки поредак у спољну и унутрашњу реалност.Под утицајем је осећања и хтења. лева хемисфера десна хемисфера х ОРИЈЕНТАЦИЈА одређење према било којој утврђеној тачки х ХЕМИСФЕРА једна од две половине мозга Контролише десну половину тела Контролише леву половину тела ЗАДУЖЕНА ЗА: ЗАДУЖЕНА ЗА: говор препознавање ликова мишљење оријентацију у простору Мождана кора и локализација психичких функција > Две хемисфере

23 ЛОКАЛИЗАЦИЈА ПСИХИЧКИХ ФУНКЦИЈА
Примарне моторне зоне психичке функције фронтална зона Асоцијационе зоне паријетална зона мождана кора окципитална зона Примарне сензорне зоне х ПСИХИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ сложени психолошки садржаји који су развијени у току живота јединке. темпорална зона х МОЖДАНА КОРА завршни и површински слој мозга који покрива обе хемисфере. Свака психичка активност има своју нервну основу. У можданој кори постоје: а) фронтална зона б) паријетална зона в) темпорална зона г) окципитална зона Психичке функције су локализоване према следећим зонама: а) примарне сензорне зоне б) примарне моторне зоне в) асоцијационе зоне Мождана кора и локализација психичких функција > Локализација психичких функција

24 Примарне сензорне зоне
ЛОКАЛИЗАЦИЈА ПСИХИЧКИХ ФУНКЦИЈА нервни импулс фронтална зона чула осећај паријетална зона визуелно аудитивно окципитална зона Примарне сензорне зоне х НЕРВНИ ИМПУЛС надражај који настаје у нервним ћелијама дејством дражи темпорална зона х ЧУЛА анатомско-физиолошки систем који развија осете х ОСЕЋАЈ доживљена својства чулног искуства која произилазе из дејства одговарајућих дражи на чулне примаче. То је прост чулни квалитет. х ВИЗУЕЛНО видно, очно, које се односи на чуло вида х АУДИТИВНО чујно, слушно, означава везу са слухом Примарне сензорне зоне У њима се завршавану нервни импулси који долазе из чула и стварају се осећаји. визуелна сензорна зона – смештена у окципиталној зони аудитивна сензорна зона – смештена у темпоралној зони Мождана кора и локализација психичких функција > Локализација психичких функција

25 Примарне моторне зоне ЛОКАЛИЗАЦИЈА ПСИХИЧКИХ ФУНКЦИЈА покрет
фронтална зона намерни покрет паријетална зона окципитална зона х ПОКРЕТ свака промена положаја тела, његових делова или у целини темпорална зона х НАМЕРНИ ПОКРЕТ вољна промена положаја тела, његових делова или у целини. Примарне моторне зоне У њима се налазе центри за обављање намерних покрета – смештене су између фронталне и паријеталне зоне. Мождана кора и локализација психичких функција > Локализација психичких функција

26 Асоцијационе зоне ЛОКАЛИЗАЦИЈА ПСИХИЧКИХ ФУНКЦИЈА учење фронтална зона
памћење асоцијација Асоцијационе зоне паријетална зона окципитална зона х УЧЕЊЕ трајна или релативно трајна промена индувидуе, која се под одређеним условима може манифестовати у њеној активности и која је резултат претходне активности индивидуе. темпорална зона х ПАМЋЕЊЕ процес чувања прошлог искуства. Трајање оног што је претходно учењем стечено х АСОЦИЈАЦИЈА спајање, везивање, удруживање, сједињавање било којих психолошких садржаја. Асоцијационе зоне сви делови коре који нису обухваћени сензорном и моторном зоном називају се асоцијационе зоне. Ове зоне су задужене за сложене психичке процесе као што су планирање, учење, памћење, контрола понашања и др. Мождана кора и локализација психичких функција > Локализација психичких функција

27 Провери да ли си тaчно одговорио
ЗАДАЦИ ПОВРЕДА Задатак 1. ОДГОВОР КАКВЕ СЕ ПСИХОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЈАВЉАЈУ КОД ОСОБЕ КОЈА ЈЕ ПОВРЕДИЛА ДЕСНУ ПОЛОВИНУ МОЗГА? Упиши одговор у означени простор Провери да ли си тaчно одговорио Не препознају ликове и тешко се оријентишу у простору. Говор им није оштећен. Како се то одражава у ситуацији када ту особу посети нека блиска особа? Задатци > Zadatak 1.

28 Провери да ли си тaчно одговорио
ЗАДАЦИ Задатак 2. ОДГОВОР POVREDA КАКВЕ СЕ ПСИХОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЈАВЉАЈУ КОД ОСОБЕ КОЈА ЈЕ ПОВРЕДИЛА ЛЕВУ ПОЛОВИНУ МОЗГА? Упиши одговор у означени простор Провери да ли си тaчно одговорио Препознају ликове и даље се оријентишу у простору. Говор им је оштећен. Препознаје особу, али не може да именује. Како се то одражава у ситуацији када ту особу посети нека блиска особа? Задатци > Zadatak 2.

29 Провери да ли си тaчно одговорио
ЗАДАЦИ Задатак 3. ОДГОВОР КАКВЕ СЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЈАВЉАЈУ КОД ОСОБЕ КОЈА ЈЕ ПОВРЕДИЛА СЕНЗОРНЕ ОБЛАСТИ МОЗГА? ПОВРЕДА Упиши одговор у означени простор Провери да ли си тaчно одговорио Особа је снижене осетљивости за вид или је слепа Задатци > Zadatak 3.

30 Провери да ли си тaчно одговорио
ЗАДАЦИ Задатак 4. ОДГОВОР ПОВРЕДА КАКВЕ СЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЈАВЉАЈУ КОД ОСОБЕ КОЈА ЈЕ ПОВРЕДИЛА ПРИМАРНЕ МОТОРНЕ ОБЛАСТИ МОЗГА? Упиши одговор у означени простор Провери да ли си тaчно одговорио Не може да помера поједине делове тела Задатци > Zadatak 4.

31 ПРИМЕР 1 ПРИМЕР 2 ПРИМЕР 3 ПРИМЕР 4 ПРИМЕР 5 ПРИМЕРИ
Повезаност типова нервних система са психичким животом х ПРИМЕР 1 ПОВЕЗАНОСТ ТИПОВА НЕРВНИХ СИСТЕМА СА ТИПОВИМА ТЕМПЕРАМЕНАТА Руски психолог Павлов увео је типологију нервног система који одговара типовима темперамената: Јако уравнотежен тип нервног система – сангвинички темперамент Јако неуравнотежен тип нервног система – колерички темперамент Слабо уравнотежен тип нервног система – флегматички темперамент Слабо неуравнотежен тип нервни систем - меланхолички темперамент ПРИМЕР 2 х ПРИМЕР 2 ЧОВЕК НИЈЕ СВЕСТАН РАДА АУТОНОМНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА Аутономни нервни систем (АНС) управља радом жлезда и унутрашњих органа као што су срце, плућа, јетра, црева и др. Готово све радње АНС су изван утицаља воље и свести човека. Нпр. не може се присилити срце да куца брже, али се пулс убрзава сам од себе када се нечега уплашимо. И свенсне и несвесне мисли утичу на рад АНС. Човек није свестан рада аутономног нервног система х ПРИМЕР 3 ПОРЕМЕЋАЈ РАДА ХИПОФИЗЕ Поремећај рада ове жлезде изазива патуљасти или џиновски раст. Душевни развој такве особе може да буде нормалан или заостао. Ако дете расте само у току првих неколико година, престанком нормалног функционисања ове жлезде оно престане да расте и његове пропорције остају дечје, нпр. 125 цм. Таквом детету се може помоћи хормонима. Хипофиза регулише рад и раст многих органа. Понекад се ствара тумор који повећава ову жлезду и тада она лучи већу количину хормона. Ако је лучење хормона раста сувише велико, особа ће достићи џиновски раст, висину и од 245цм. ПРИМЕР 3 Поремећај рада хипофизе х ПРИМЕР 4 КАКО СЕ СКЛАДИШТЕ НАША ЗНАЊА Електрични импулси код краткорочног памћења се задржавају у затвореном ланцу неурона, док код дугорочног памћења пролазе кроз одређене структуре синапси. Да би краткорочно памћење прешло у дугорочно неопходно је да електрични импулси више пута и дуже време пролазе кроз исту мрежу синапси. ПРИМЕР 4 Како сe складиште наша знања х ПРИМЕР 5 ПАРКИНСОНОВА БОЛЕСТ Хронична болест која споро напредује, а погађа део мозга што управља свесним покретима тела. Испољава се су педесетим годинама живота. Почиње поступно, обично благим подрхтавањем руку док се човек одмара, или нехотичним климањем главе. Како болест напредује, подрхтавање мишића захвата цело тело. Паркинсонизам не утиче на интелектуалне способности. ПРИМЕР 5 Паркинсонова болест Примери

32 Локализација психичких функција Мождана кора и локализација
МАПА УМА Пут нервног импулса Нервни систем Покрет Жлезде Чула Улога нервног система Веза између организма и психичког живота Органска основа психичког живота Еферентни пут Аферентни пут Мождана кора Локализација психичких функција Две хемисфере Мождана кора и локализација психичких функција Органске основе Мапе ума

33 ψ боје, боје оптичке варке визуелно поље илузија покретних слика ИГРЕ
Игре

34 Теорије које објашњавају сметње:
ИГРЕ БОЈЕ, БОЈЕ... ЗАДАТАК: Покушајте да изговарате БОЈЕ што брже, а не речи које су написане. ПЛАВА ЗЕЛЕНА ЖУТА ЉУБИЧАСТА ЦРВЕНА НАРАНЏАСТА СИВА ЦРНА БЕЛА ПЛАВА БЕЛА БРАОН Теорије које објашњавају сметње: Десна половина мозга жели да препозна боју, а лева половина да прочита текст. До сметњи долази због тога што се речи изговарају брже него што се боје препознају. До сметњи долази због тога што именовање боја захтева већу концентрацију него изговарање речи. Игре > Игрa 1

35 ОПТИЧКЕ ВАРКЕ дужи су исте дужине ИГРЕ
Илузије сведоче о несавршености нашег система рецептора. Одређени склоп дражи редовно погрешно доживљавамо. Вид није физички процес, он је у ствари умно искуство. Ми не видимо очима, већ мозгом. Очи су механички инструмент за примање утисака. Када слике доспеју у мозак, долази до препознавања, мишљења, расуђивања. Ћелије у мозгу одлучују шта представља лик или слика коју видимо дужи су исте дужине Игре > Игрa 2

36 Црвена тачка ће нестајати и поново се појављивати у видном пољу.
ИГРЕ ВИЗУЕЛНО ПОЉЕ Посматрајте прво анимацију са оба ока. Затворите десно око, а левим оком фокусирајте крст (+). Црвена тачка ће нестајати и поново се појављивати у видном пољу. Игре > Игрa 3

37 ИЛУЗИЈА ПОКРЕТНИХ СЛИКА
ИГРЕ ИЛУЗИЈА ПОКРЕТНИХ СЛИКА Захваљујући тромости нашег ока у стању смо да брзо промицање статичних слика видимо као сливени покрет. Ова илузија је могућа услед ретиналне перзистенције, особине нашег ока да задржи слику на мрежњачи ока мало дуже него што се она налази пред њим. Игре > Игрa 4

38 ЛИНКОВИ http://sr.wikipedia.org/wiki/Psihologija
Линкови

39 Вреднујте рад професора, часове и приказани садржај:
ВРЕДНОВАЊЕ ЧАСОВА Вреднујте рад професора, часове и приказани садржај: На овом месту вам се пружа могућност да вреднујете часове на којима сте се бавили огранским основама психичког живота на нов и надам се занимљив начин. Оцените рад професора и опишите ваш утисак о овим часовима. Ваши одговори послужиће унапређивању будућег рада и односа између професора и ученика. Вредновање


Скинути ppt "Космос око нас - космос у нама"

Сличне презентације


Реклама од Google