Божја природа и атрибути

Божја природа и атрибути
Појам бога у монотеистичкој традицији

Појам бога у монотеистичкој традицији По првобитној примитивној представи бог се замишљао као старац са брадом који живи на небесима (тј на некој коначној раздаљини изнад Земље)

Појам бога у монотеистичкој традицији По првобитној примитивној представи бог се замишљао као старац са брадом који живи на небесима (тј на некој коначној раздаљини изнад Земље) У вези са овом представом бога је и подела света на три области: Небеса са богом и анђелима

Појам бога у монотеистичкој традицији По првобитној примитивној представи бог се замишљао као старац са брадом који живи на небесима (тј на некој коначној раздаљини изнад Земље У вези са овом представом бога је и подела света на три области: Небеса са богом и анђелима Земља на којој живе смртници Мрачни подземни свет са ђаволом и демонима

Појам бога у монотеистичкој традицији По првобитној примитивној представи бог се замишљао као старац са брадом који живи на небесима (тј на некој коначној раздаљини изнад Земље) У вези са овом представом бога је и подела света на три области: Небеса са богом и анђелима Земља на којој живе смртници Мрачни подземни свет са ђаволом и демонима Земљу повремено посећују бића из горње и доње области и боре се за превласт над нашим душама и судбином

Појам бога у монотеистичкој традицији По првобитној примитивној представи бог се замишљао као старац са брадом који живи на небесима (тј на некој коначној раздаљини изнад Земље) У вези са овом представом бога је и подела света на три области: Небеса са богом и анђелима Земља на којој живе смртници Мрачни подземни свет са ђаволом и демонима Земљу повремено посећују бића из горње и доње области и боре се за превласт над нашим душама и судбином Ова слика се мењала полако под утицајем теолога и филозофа (међу најутицајнијима су Августин, Боетије, Бонавентура, Анселм, Тома Аквински)

Појам бога у монотеистичкој традицији По првобитној примитивној представи бог се замишљао као старац са брадом који живи на небесима (тј на некој коначној раздаљини изнад Земље) У вези са овом представом бога је и подела света на три области: Небеса са богом и анђелима Земља на којој живе смртници Мрачни подземни свет са ђаволом и демонима Земљу повремено посећују бића из горње и доње области и боре се за превласт над нашим душама и судбином Ова слика се мењала полако под утицајем теолога и филозофа (међу најутицајнијима су Августин, Боетије, Бонавентура, Анселм, Тома Аквински) Они су примитивну представу бога заменили оним што се у филозофији религије често назива традиционални теолошки појам бога

Појам бога у монотеистичкој традицији Традиционални теолошки појам бога

Појам бога у монотеистичкој традицији Традиционални теолошки појам бога Бог није на извесној удаљености од земље, већ је одвојен и независан од света

Појам бога у монотеистичкој традицији Традиционални теолошки појам бога Бог није на извесној удаљености од земље, већ је одвојен и независан од света Бог не постоји у простору

Појам бога у монотеистичкој традицији Традиционални теолошки појам бога Бог није на извесној удаљености од земље, већ је одвојен и независан од света Бог не постоји у простору Бог је чисто духовно биће (тј није материјално биће, нити истовремено материјално и духовно)

Појам бога у монотеистичкој традицији Традиционални теолошки појам бога Бог није на извесној удаљености од земље, већ је одвојен и независан од света Бог не постоји у простору Бог је чисто духовно биће (тј није материјално биће, нити истовремено материјално и духовно) Бог је савршено добар,

Појам бога у монотеистичкој традицији Традиционални теолошки појам бога Бог није на извесној удаљености од земље, већ је одвојен и независан од света Бог не постоји у простору Бог је чисто духовно биће (тј није материјално биће, нити истовремено материјално и духовно) Бог је савршено добар, свемогућ (омнипотентан)

Појам бога у монотеистичкој традицији Традиционални теолошки појам бога Бог није на извесној удаљености од земље, већ је одвојен и независан од света Бог не постоји у простору Бог је чисто духовно биће (тј није материјално биће, нити истовремено материјално и духовно) Бог је савршено добар, свемогућ (омнипотентан) свезнајући (омнисциентан)

Појам бога у монотеистичкој традицији Традиционални теолошки појам бога Бог није на извесној удаљености од земље, већ је одвојен и независан од света Бог не постоји у простору Бог је чисто духовно биће (тј није материјално биће, нити истовремено материјално и духовно) Бог је савршено добар, свемогућ (омнипотентан) свезнајући (омнисциентан) вечан.

Појам бога у монотеистичкој традицији Традиционални теолошки појам бога Бог није на извесној удаљености од земље, већ је одвојен и независан од света Бог не постоји у простору Бог је чисто духовно биће (тј није материјално биће, нити истовремено материјално и духовно) Бог је савршено добар, свемогућ (омнипотентан) свезнајући (омнисциентан) вечан. Бог је створио свет, али није део њега, нити подлеже природним законима

Појам бога у монотеистичкој традицији Традиционални теолошки појам бога Бог није на извесној удаљености од земље, већ је одвојен и независан од света Бог не постоји у простору Бог је чисто духовно биће (тј није материјално биће, нити истовремено материјално и духовно) Бог је савршено добар, свемогућ (омнипотентан) свезнајући (омнисциентан) вечан. Бог је створио свет, али није део њега, нити подлеже природним законима Свет је створен због свог крајњег циља и сврхе и бог га води том циљу

Божја природа и атрибути Свемоћ и савршена доброта
Шта значи тврдња да је бог свемоћан?

Шта значи тврдња да је бог свемоћан? Различити одговори су пружани, у склопу мање или више озбиљних теорија. Постоји тврдња да бог није ограничен законима логике (бог је ‘старији’ од логике), дакле може и нешто противуречно да учини тачним ако реши да то уради.

Шта значи тврдња да је бог свемоћан? Различити одговори су пружани, у склопу мање или више озбиљних теорија. Постоји тврдња да бог није ограничен законима логике (бог је ‘старији’ од логике), дакле може и нешто противуречно да учини тачним ако реши да то уради. Други указују на парадоксе који произилазе из оваквих тврдњи (‘Може ли бог да створи камен који не може да подигне?’)

Шта значи тврдња да је бог свемоћан? Различити одговори су пружани, у склопу мање или више озбиљних теорија. Постоји тврдња да бог није ограничен законима логике (бог је ‘старији’ од логике), дакле може и нешто противуречно да учини тачним ако реши да то уради. Други указују на парадоксе који произилазе из оваквих тврдњи (‘Може ли бог да створи камен који не може да подигне?’) Претпоставка да је бог свемоћан води закључку да има нешто што не може да уради (тј да подигне тај камен).

Шта значи тврдња да је бог свемоћан? Различити одговори су пружани, у склопу мање или више озбиљних теорија. Постоји тврдња да бог није ограничен законима логике (бог је ‘старији’ од логике), дакле може и нешто противуречно да учини тачним ако реши да то уради. Други указују на парадоксе који произилазе из оваквих тврдњи (‘Може ли бог да створи камен који не може да подигне?’) Претпоставка да је бог свемоћан води закључку да има нешто што не може да уради (тј да подигне тај камен). Дакле ако се појам свемоћи одреди као моћ која није ограничена ни логиком, онда бог није свемоћан.

Тома Аквински одређује појам свемоћи као моћи да се уради све што не укључује противуречност (дакле све што је могуће). .

Тома Аквински одређује појам свемоћи као моћи да се уради све што не укључује противуречност (дакле све што је могуће). Победити Федерера у тенису је тешко, али није немогуће (и дешава се).

Тома Аквински одређује појам свемоћи као моћи да се уради све што не укључује противуречност (дакле све што је могуће). Победити Федерера у тенису је тешко, али није немогуће (и дешава се). Бог би могао да победи Федерера било којим резултатом. Али ако, из било ког разлога, бог учествује у партији у којој дозвољава Федереру да добије меч лопту, онда бог не може да добије ту партију.

Тома Аквински одређује појам свемоћи као моћи да се уради све што не укључује противуречност (дакле све што је могуће). Победити Федерера у тенису је тешко, али није немогуће (и дешава се). Бог би могао да победи Федерера било којим резултатом. Али ако, из било ког разлога, бог учествује у партији у којој дозвољава Федереру да добије меч лопту, онда бог не може да добије ту партију. Може Федерера да претвори у жабу, или да уништи тениски терен, али није могуће без противуречности рећи да бог може да добије партију коју је изгубио.

Тома Аквински одређује појам свемоћи као моћи да се уради све што не укључује противуречност (дакле све што је могуће). Победити Федерера у тенису је тешко, али није немогуће (и дешава се). Бог би могао да победи Федерера било којим резултатом. Али ако, из било ког разлога, бог учествује у партији у којој дозвољава Федереру да добије меч лопту, онда бог не може да добије ту партију. Може Федерера да претвори у жабу, или да уништи тениски терен, али није могуће без противуречности рећи да бог може да добије партију коју је изгубио. Тома сматра да то не значи да је божја моћ ограничена, нити да постоје ствари које би он могао да уради само да му је моћ већа. Појам свемоћи укључује све што је могуће и нема се шта више очекивати од тог појма.

Постоје ли ствари које не укључују противуречност, али их бог не може урадити?

Постоје ли ствари које не укључују противуречност, али их бог не може урадити? Може ли бог да почини самоубиство?

Постоје ли ствари које не укључују противуречност, али их бог не може урадити? Може ли бог да почини самоубиство? Може ли бог да згреши?

Постоје ли ствари које не укључују противуречност, али их бог не може урадити? Може ли бог да почини самоубиство? Може ли бог да згреши? Порицати да бог може да учини ове ствари значи тврдити да бог не може да уради нешто могуће (тј порицати да је бог свемоћан)

Постоје ли ствари које не укључују противуречност, али их бог не може урадити? Може ли бог да почини самоубиство? Може ли бог да згреши? Порицати да бог може да учини ове ствари значи тврдити да бог не може да уради нешто могуће (тј порицати да је бог свемоћан). Зато су многи теолози и филозофи сматрали да бог може да уради нешто неморално, али се никада не одлучује да ту моћ искористи.

Тома сматра да је ово погрешно

Тома сматра да је ово погрешно: Починити грех је противно божјој природи, према томе ови примери се не разликују од претходних који очигледно укључују противуречност.

Тома сматра да је ово погрешно: Починити грех је противно божјој природи, према томе ови примери се не разликују од претходних који очигледно укључују противуречност. Другим речима, рећи да бог чини грех је противуречан исказ, дакле бог не може да згреши.

Вилијам Роу (познати филозоф религије William Rowe) сматра да Томину дефиницију свемоћи треба допунити:

Вилијам Роу (познати филозоф религије William Rowe) сматра да Томину дефиницију свемоћи треба допунити: Рећи да је бог свемогућ значи да бог може да уради све што не укључује противуречност и што не противуречи основним божјим атрибутима (које смо ми навели)

Вилијам Роу (познати филозоф религије William Rowe) сматра да Томину дефиницију свемоћи треба допунити: Рећи да је бог свемогућ значи да бог може да уради све што не укључује противуречност и што не противуречи основним божјим атрибутима (које смо ми навели) Роуов додатак може бити редундантан, али је користан. Савршена доброта је део божје природе исто као што је имати три угла део природе троугла. Бог не може да престане да буде добар као што ни троугао не може да престане да има три угла.

Вилијам Роу (познати филозоф религије William Rowe) сматра да Томину дефиницију свемоћи треба допунити: Рећи да је бог свемогућ значи да бог може да уради све што не укључује противуречност и што не противуречи основним божјим атрибутима (које смо ми навели) Роуов додатак може бити редундантан, али је користан. Савршена доброта је део божје природе исто као што је имати три угла део природе троугла. Бог не може да престане да буде добар као што ни троугао не може да престане да има три угла. Због тога је противуречно рећи да бог може да згреши.

Вилијам Роу (познати филозоф религије William Rowe) сматра да Томину дефиницију свемоћи треба допунити: Рећи да је бог свемогућ значи да бог може да уради све што не укључује противуречност и што не противуречи основним божјим атрибутима (које смо ми навели) Роуов додатак може бити редундантан, али је користан. Савршена доброта је део божје природе исто као што је имати три угла део природе троугла. Бог не може да престане да буде добар као што ни троугао не може да престане да има три угла. Због тога је противуречно рећи да бог може да згреши. У том смислу бог јесте свемоћан иако не може да згреши

Божја природа и атрибути Одвојеност и независност од света и вечност
Пантеизам је теорија по којој све што постоји има извесну унутрашњу природу која је једна и иста у свим стварима. Та унутрашња природа је бог.

Пантеизам је теорија по којој све што постоји има извесну унутрашњу природу која је једна и иста у свим стварима. Та унутрашња природа је бог. Једна од основних идеја монотеизма јесте да је бог одвојен од света и том идејом се одбацује пантеизам.

Пантеизам је теорија по којој све што постоји има извесну унутрашњу природу која је једна и иста у свим стварима. Та унутрашња природа је бог. Једна од основних идеја монотеизма јесте да је бог одвојен од света и том идејом се одбацује пантеизам. По традиционалном теолошком схватању бог и природа су потпуно различити.

Пантеизам је теорија по којој све што постоји има извесну унутрашњу природу која је једна и иста у свим стварима. Та унутрашња природа је бог. Једна од основних идеја монотеизма јесте да је бог одвојен од света и том идејом се одбацује пантеизам. По традиционалном теолошком схватању бог и природа су потпуно различити. Ако би цео свет нестао, то не би ни у ком погледу променило божју природу

Пантеизам је теорија по којој све што постоји има извесну унутрашњу природу која је једна и иста у свим стварима. Та унутрашња природа је бог. Једна од основних идеја монотеизма јесте да је бог одвојен од света и том идејом се одбацује пантеизам. По традиционалном теолошком схватању бог и природа су потпуно различити. Ако би цео свет нестао, то не би ни у ком погледу променило божју природу Одвојеност од света имплицира и извесну независност – бог није подложан природним законима. Али многи филозофи и теолози су под независношћу подразумевали много више од независности од физичких закона

Анселм: ‘Највиша Природа постоји у времену и простору на један такав начин, да је то не спречава да симултано, као целина, постоји на различитим местима или у различитим временима’

Анселм: ‘Највиша Природа постоји у времену и простору на један такав начин, да је то не спречава да симултано, као целина, постоји на различитим местима или у различитим временима’ Назовимо то законима простора и времена да ниједна ствар, посматрана као целина, не може бити на два различита места, нити да једна ствар, као целина, може истовремено постојати у различитим временима.

Анселм: ‘Највиша Природа постоји у времену и простору на један такав начин, да је то не спречава да симултано, као целина, постоји на различитим местима или у различитим временима’ Назовимо то законима простора и времена да ниједна ствар, посматрана као целина, не може бити на два различита места, нити да једна ствар, као целина, може истовремено постојати у различитим временима. Филозофи као Анселм и Тома сматрали су да бог трансцендира простор и време, у смислу да за њега не важе ови закони.

Анселм: ‘Највиша Природа постоји у времену и простору на један такав начин, да је то не спречава да симултано, као целина, постоји на различитим местима или у различитим временима’ Назовимо то законима простора и времена да ниједна ствар, посматрана као целина, не може бити на два различита места, нити да једна ствар, као целина, може истовремено постојати у различитим временима. Филозофи као Анселм и Тома сматрали су да бог трансцендира простор и време, у смислу да за њега не важе ови закони. Њима је било неприхватљиво да бог негде постоји једним својим делом, а другим делом на другом месту, или да га на неком месту уопште нема.

Анселм: ‘Највиша Природа постоји у времену и простору на један такав начин, да је то не спречава да симултано, као целина, постоји на различитим местима или у различитим временима’ Назовимо то законима простора и времена да ниједна ствар, посматрана као целина, не може бити на два различита места, нити да једна ствар, као целина, може истовремено постојати у различитим временима. Филозофи као Анселм и Тома сматрали су да бог трансцендира простор и време, у смислу да за њега не важе ови закони. Њима је било неприхватљиво да бог негде постоји једним својим делом, а другим делом на другом месту, или да га на неком месту уопште нема. Устручавали су се такође да тврде да је божји живот подељен на временске интервале.

По њиховој представи бог је сав истовремено присутан на сваком месту у простору, и читав његов живот, који нема ни почетак ни крај, је за бога присутан у сваком тренутку.

По њиховој представи бог је сав истовремено присутан на сваком месту у простору, и читав његов живот, који нема ни почетак ни крај, је за бога присутан у сваком тренутку. Два смисла појма ‘вечности’:

По њиховој представи бог је сав истовремено присутан на сваком месту у простору, и читав његов живот, који нема ни почетак ни крај, је за бога присутан у сваком тренутку. Два смисла појма ‘вечности’: По првом, уобичајеном, појму, бог је вечан у смислу да постоји одувек, и никада неће престати да постоји. Његов живот се састоји од бесконачног низа интервала, и за њега, као и за нас, постоји прошлост, будућност и садашњост.

По њиховој представи бог је сав истовремено присутан на сваком месту у простору, и читав његов живот, који нема ни почетак ни крај, је за бога присутан у сваком тренутку. Два смисла појма ‘вечности’: По првом, уобичајеном, појму, бог је вечан у смислу да постоји одувек, и никада неће престати да постоји. Његов живот се састоји од бесконачног низа интервала, и за њега, као и за нас, постоји прошлост, будућност и садашњост. Други смисао је малопре описан по коме бог трансцендира закон времена, и сваки тренутак је за њега ‘сада’.

По њиховој представи бог је сав истовремено присутан на сваком месту у простору, и читав његов живот, који нема ни почетак ни крај, је за бога присутан у сваком тренутку. Два смисла појма ‘вечности’: По првом, уобичајеном, појму, бог је вечан у смислу да постоји одувек, и никада неће престати да постоји. Његов живот се састоји од бесконачног низа интервала, и за њега, као и за нас, постоји прошлост, будућност и садашњост. Други смисао је малопре описан по коме бог трансцендира закон времена, и сваки тренутак је за њега ‘сада’. Иако га је много теолога прихватало, други смисао никако није опште прихваћен. Кларк (енглески теолог Samuel Clarke из 18. века) сматрао је да је други појам вечности бесмислен, и прихватаo je први смисао.

Традиционални теолошки појам бога подразумева атрибуте које смо навели, и један од два поменута смисла вечности.

Божја природа и атрибути Нужност
Анселм Кантерберијски:

Анселм Кантерберијски: Постојање нечега може се објаснити другим стварима самом том ствари ничим

Анселм Кантерберијски: Постојање нечега може се објаснити другим стварима самом том ствари ничим Шта то значи?

Анселм Кантерберијски: Постојање нечега може се објаснити другим стварима самом том ствари ничим Шта то значи? Постојање ствари се објашњава указивањем на друге ствари, или на саму ту ствар, или ни на шта. Тиме су исцрпљене све могућности, јер нема других могућих узрока.

Анселм Кантерберијски: Постојање нечега може се објаснити другим стварима самом том ствари ничим Шта то значи? Постојање ствари се објашњава указивањем на друге ствари, или на саму ту ствар, или ни на шта. Тиме су исцрпљене све могућности, јер нема других могућих узрока. Нпр. постојање овог стола се објашњава ‘другим’, тј мајстор је узео делове дрвета и метала и направио сто.

Анселм Кантерберијски: Постојање нечега може се објаснити другим стварима самом том ствари ничим Шта то значи? Постојање ствари се објашњава указивањем на друге ствари, или на саму ту ствар, или ни на шта. Тиме су исцрпљене све могућности, јер нема других могућих узрока. Нпр. постојање овог стола се објашњава ‘другим’, тј мајстор је узео делове дрвета и метала и направио сто. Рећи да се постојање нечега не објашњава ничим значи рећи да та ствар постоји без ичега што би узроковало њено постојање, да постоји без разлога и без објашњења

Анселм Кантерберијски: Постојање нечега може се објаснити другим стварима самом том ствари ничим Како се може објаснити постојање бога?

Анселм Кантерберијски: Постојање нечега може се објаснити другим стварима самом том ствари ничим Како се може објаснити постојање бога? Најпре, како Анселм одређује појам бога: Бог је навише биће у моралном и онтолошком смислу. Од бога ништа боље ни вредније не може постојати.

Анселм Кантерберијски: Постојање нечега може се објаснити другим стварима самом том ствари ничим Како се може објаснити постојање бога? Најпре, како Анселм одређује појам бога: Бог је навише биће у моралном и онтолошком смислу. Од бога ништа боље ни вредније не може постојати. Да ли је такво биће могло настати деловањем нечега другог? Анселм то негира, јер у том случају би божја егзистенција била зависна од неке друге ствари, и стога бог не би био највише биће.

Постојање бога може се објаснити другим стварима  самим собом ? ничим ? Пошто се божја егзистенција не може објаснити ‘другим’, остале су две могућности: Или се божја егзистенција објашњава божјом природом, или бог постоји без икаквог разлога или узрока

Постојање бога може се објаснити другим стварима  самим собом ? ничим  Пошто се божја егзистенција не може објаснити ‘другим’, остале су две могућности: Или се божја егзистенција објашњава божјом природом, или бог постоји без икаквог разлога или узрока Анселм сматра да ништа не може постојати без разлога. На жалост, не даје никакав аргумент у прилог те тврдње већ је сматра очигледном.

Постојање бога може се објаснити другим стварима  самим собом  ничим  Пошто се божја егзистенција не може објаснити ‘другим’, остале су две могућности: Или се божја егзистенција објашњава божјом природом, или бог постоји без икаквог разлога или узрока Анселм сматра да ништа не може постојати без разлога. На жалост, не даје никакав аргумент у прилог те тврдње већ је сматра очигледном. Дакле, божја егзистенција се објашњава божјом природом.

Да ли је аргумент добар?

Да ли је аргумент добар? Шта значи ово питање? Какав одговор се може очекивати?

Да ли је аргумент добар? Шта значи ово питање? Какав одговор се може очекивати? Бавићемо се дедуктивним својствима аргумента јер изгледа да је Анселмова амбиција била да пружи дедуктивно валидан аргумент.

Да ли је аргумент добар? Шта значи ово питање? Какав одговор се може очекивати? Бавићемо се дедуктивним својствима аргумента јер изгледа да је Анселмова амбиција била да пружи дедуктивно валидан аргумент. Питања од значаја су: Да ли су главни и помоћни аргументи валидни? Да ли су све премисе истините?

Ако је аргумент валидан, онда је то због његове форме (не због садржаја) Која је форма Анселмовог аргумента?

Ако је аргумент валидан, онда је то због његове форме (не због садржаја) Која је форма Анселмовог аргумента? другим  (ничим  собом )  другим ничим  собом ничим  собом  ничим собом

Ако је аргумент валидан, онда је то због његове форме (не због садржаја) Која је форма Анселмовог аргумента? другим  (ничим  собом )  другим ничим  собом ничим  собом  ничим собом Аргумент је валидан јер има форму дисјунктивног силогизма (проверите истинитосним таблицама)

Ако је аргумент валидан, онда је то због његове форме (не због садржаја) Која је форма Анселмовог аргумента? другим  (ничим  собом )  другим ничим  собом ничим  собом  ничим собом Аргумент је валидан јер има форму дисјунктивног силогизма (проверите истинитосним таблицама) Остаје да се испита истинитост премиса

другим  (ничим  собом )  другим ничим  собом ничим  собом  ничим собом Прва премиса, другим  (ничим  собом ), изгледа да је истинита јер тврди да је узрок нешто или ништа. Ако дисјункцију схватимо као инклузивну истинитосно функционалну, онда је прва премиса истинита и ако је узрок комбинација другог и саме ствари.

другим  (ничим  собом )  другим ничим  собом ничим  собом  ничим собом Прва премиса, другим  (ничим  собом ), изгледа да је истинита јер тврди да је узрок нешто или ништа. Ако дисјункцију схватимо као инклузивну истинитосно функционалну, онда је прва премиса истинита и ако је узрок комбинација другог и саме ствари. Да ли је друга премиса,  другим, истинита?

другим  (ничим  собом )  другим ничим  собом ничим  собом  ничим собом Другу премису,  другим, Анселм доказује овко: другим другим   највише највише  највише из 1,2 највише   највише из 3,4  другим из 1-5 Најпре претпоставимо супротно, тј да се божја егзистенција објашњава другим стварима. Независно од тога знамо да ако се постојање бога објашњава другим, онда бог не може бити највише биће. Бог је највише биће, што такође знамо независно (то је Анселмов појам бога).

другим  (ничим  собом )  другим ничим  собом ничим  собом  ничим собом Другу премису,  другим, Анселм доказује овко: другим другим   највише највише  највише из 1,2 највише   највише из 3,4  другим из 1-5 Најпре претпоставимо супротно, тј да се божја егзистенција објашњава другим стварима. Независно од тога знамо да ако се постојање бога објашњава другим, онда бог не може бити највише биће. Бог је највише биће, што такође знамо независно (то је Анселмов појам бога). Ово је reductio ad absurdum, што је валидан аргумент. Закључак је убедљив колико и премисе 2 и 3.

другим  (ничим  собом )  другим ничим  собом ничим  собом  ничим собом Премису  ничим Анселм наводи без доказа.

другим  (ничим  собом )  другим ничим  собом ничим  собом  ничим собом Премису  ничим Анселм наводи без доказа. Премиса следи директно из правила које је у филозофији познато под називом ‘принцип довољног разлога’: Мора постојати објашњење (а) за постојање свега што постоји и (б) сваке позитивне чињенице (Лајбниц је познат по томе што придаје посебну важност овом принципу)

другим  (ничим  собом )  другим ничим  собом ничим  собом  ничим собом Премису  ничим Анселм наводи без доказа. Премиса следи директно из правила које је у филозофији познато под називом ‘принцип довољног разлога’: Мора постојати објашњење (а) за постојање свега што постоји и (б) сваке позитивне чињенице Какав је статус овог принципа? Да ли га треба прихватити?

другим  (ничим  собом )  другим ничим  собом ничим  собом  ничим собом Премису  ничим Анселм наводи без доказа. Премиса следи директно из правила које је у филозофији познато под називом ‘принцип довољног разлога’: Мора постојати објашњење (а) за постојање свега што постоји и (б) сваке позитивне чињенице Какав је статус овог принципа? Да ли га треба прихватити? Током историје јављала су се различита мишљења о статусу овог принципа. Сматран је очигледном, нужном, априорном и контингентном истином, неистином, и исказом који не можемо доказати или сазнати ни оповрћи, али у који је тешко не веровати.

Анселмов аргумент је дакле валидан, јер се састоји од два дисјунктивна силогизма, једног редукцио и једне универзалне инстанцијације (којом се принцип довољног разлога примењује на бога).

Анселмов аргумент је дакле валидан, јер се састоји од два дисјунктивна силогизма, једног редукцио и једне универзалне инстанцијације (којом се принцип довољног разлога примењује на бога). Премисе које је користио су: божја егзистенција се објашњава другим, собом или ничим ако се постојање бога објашњава другим, онда бог не може бити највише биће бог је највише биће принцип довољног разлога другим  (ничим  собом ) другим   највише највише  ничим

Како треба разумети да је божје постојање објашњено самим богом, и уопште шта значи да је нека ствар објашњена самом собом?

Како треба разумети да је божје постојање објашњено самим богом, и уопште шта значи да је нека ствар објашњена самом собом? Анселм наравно не мисли под тим да је бог створио самог себе (то је апсурдно јер би бог морао већ да постоји пре тога; осим тога рекли смо да је вечност једна од божјих карактеристика, тако да бог није могао да почне да постоји у извесном тренутку).

Како треба разумети да је божје постојање објашњено самим богом, и уопште шта значи да је нека ствар објашњена самом собом? Анселм наравно не мисли под тим да је бог створио самог себе (то је апсурдно јер би бог морао већ да постоји пре тога; осим тога рекли смо да је вечност једна од божјих карактеристика, тако да бог није могао да почне да постоји у извесном тренутку). Анселм покушава да нам помогне да схватимо ову тешко схватљиву идеју помоћу једне аналогије. Он даје пример објашњења ‘другим’и објашњења ‘собом’. Овде ћу дати једноставнији пример који, сматрам, може играти исту улогу. Камен стоји близу ватре. Топлота камена се објашњава ‘другим’, тј ватром. Топлота ватре се, међутим, објашњава ‘собом’. Поента је да постоје прихватљива објашњења ‘собом’, тј самом природом ствари, па се Анселм нада да ће нам то приближити идеју објашњења егзистенције на исти начин.

Како треба разумети да је божје постојање објашњено самим богом, и уопште шта значи да је нека ствар објашњена самом собом? Анселм наравно не мисли под тим да је бог створио самог себе (то је апсурдно јер би бог морао већ да постоји пре тога; осим тога рекли смо да је вечност једна од божјих карактеристика, тако да бог није могао да почне да постоји у извесном тренутку). Анселм покушава да нам помогне да схватимо ову тешко схватљиву идеју помоћу једне аналогије. Он даје пример објашњења ‘другим’и објашњења ‘собом’. Овде ћу дати једноставнији пример који, сматрам, може играти исту улогу. Камен стоји близу ватре. Топлота камена се објашњава ‘другим’, тј ватром. Топлота ватре се, међутим, објашњава ‘собом’. Поента је да постоје прихватљива објашњења ‘собом’, тј самом природом ствари, па се Анселм нада да ће нам то приближити идеју објашњења егзистенције на исти начин. Имајте у виду да овај пример објашњава топлоту а не егзистенцију (егзистенција ватре се не може објаснити ‘собом’, већ ‘другим’), тако да није јасно да ли је и зашто би ова аналогија била релевантна.

Божја природа и атрибути

Сличне презентације

Презентација на тему: "Божја природа и атрибути"— Транскрипт презентације:

Сличне презентације

О пројекту

Фидбек

Уђи

Пријави се преко друштвених мрежа:

Божја природа и атрибути

Сличне презентације

Презентација на тему: "Божја природа и атрибути"— Транскрипт презентације:

Сличне презентације

О пројекту

Фидбек