Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Бог и зло Размотрили смо две формулације проблема зла

Сличне презентације


Презентација на тему: "Бог и зло Размотрили смо две формулације проблема зла"— Транскрипт презентације:

1 Бог и зло Размотрили смо две формулације проблема зла Обе се могу користити као аргументи за атеизам, јер закључују да нема бога како га класична теологија дефинише – као свемогуће свезнајуће и савршено добро биће

2 Бог и зло Размотрили смо две формулације проблема зла Обе се могу користити као аргументи за атеизам, јер закључују да нема бога како га класична теологија дефинише – као свемогуће свезнајуће и савршено добро биће У извесном смислу можемо рећи да закључак из ове две формулације не мора да буде да је атеизам истинита теорија.

3 Бог и зло Размотрили смо две формулације проблема зла Обе се могу користити као аргументи за атеизам, јер закључују да нема бога како га класична теологија дефинише – као свемогуће свезнајуће и савршено добро биће У извесном смислу можемо рећи да закључак из ове две формулације не мора да буде да је атеизам истинита теорија. Уколико теист сматра да је неки од ова два аргумента убедљив, уместо да закључи да нема бога, може закључити да је потребно преформулисати неку од наших дефиниција божјих атрибута – свемоћи или свезнања

4 Бог и зло Проблем зла је стари проблем, а атеизам у дугим периодима историје није био разматран као излаз из проблема зла

5 Бог и зло Проблем зла је стари проблем, а атеизам у дугим периодима историје није био разматран као излаз из проблема зла У Средњем веку атеизам уопште није био опција

6 Бог и зло Проблем зла је стари проблем, а атеизам у дугим периодима историје није био разматран као излаз из проблема зла У Средњем веку атеизам уопште није био опција Трећа формулација проблема зла коју овде наводимо била је типична за Средњи век, и није се бавила питањем да ли бог постоји, већ бригом како да помири божју савршену доброту са чињеницом да постоји зло

7 Бог и зло Проблем зла је стари проблем, а атеизам у дугим периодима историје није био разматран као излаз из проблема зла У Средњем веку атеизам уопште није био опција Трећа формулација проблема зла коју овде наводимо била је типична за Средњи век, и није се бавила питањем да ли бог постоји, већ бригом како да помири божју савршену доброту са чињеницом да постоји зло Пошто је бог творац свега што постоји, а зло постоји, бог је творац зла. Ко ствара зло није савршено добар, и то важи и за бога.

8 Бог и зло Следеће три карактеристике божјег деловања, које су често биле део средњовековних филозофија, битне су и за проблем зла

9 Бог и зло Следеће три карактеристике божјег деловања, које су често биле део средњовековних филозофија, битне су и за проблем зла Најпре, бог је, наравно, творац света. Све контингентне ствари постоје као последица божјег деловања

10 Бог и зло Следеће три карактеристике божјег деловања, које су често биле део средњовековних филозофија, битне су и за проблем зла Најпре, бог је, наравно, творац света. Све контингентне ствари постоје као последица божјег деловања По другој карактеристици, бог не само што је свет створио, већ га и одржава у постојању. Свака контингентна ствар постоји јер је бог континуирано одржава у постојању

11 Бог и зло По трећој карактеристици, све што се у свету дешава, дешава се или потпуно божјом вољом, или уз помоћ божјег деловања.

12 Бог и зло По трећој карактеристици, све што се у свету дешава, дешава се или потпуно божјом вољом, или уз помоћ божјег деловања. Овде се ради о средњовековним теоријама узрочности, којима ћемо се касније бавити

13 Бог и зло По трећој карактеристици, све што се у свету дешава, дешава се или потпуно божјом вољом, или уз помоћ божјег деловања. Овде се ради о средњовековним теоријама узрочности, којима ћемо се касније бавити По овим теоријама, ‘коначне’ (тј. створене, контингентне) ствари, или уопште немају могућност узрочног деловања (па је и оно што ми видимо као узрок и оно што видимо као последицу заправо последица божјег деловања)

14 Бог и зло По трећој карактеристици, све што се у свету дешава, дешава се или потпуно божјом вољом, или уз помоћ божјег деловања. Овде се ради о средњовековним теоријама узрочности, којима ћемо се касније бавити По овим теоријама, ‘коначне’ (тј. створене, контингентне) ствари, или уопште немају могућност узрочног деловања (па је и оно што ми видимо као узрок и оно што видимо као последицу заправо последица божјег деловања), или немају могућност самосталног узрочног деловања, него делују искључиво уз помоћ божје интервенције као паралелног узрока

15 Бог и зло На један или други начин, свака промена и свако кретање у космосу врши се због или уз помоћ божјег деловања

16 Бог и зло На један или други начин, свака промена и свако кретање у космосу врши се због или уз помоћ божјег деловања На тај начин је бог узрочно (па дакле и морално) умешан у свако убиство, природну катастрофу, епидемију

17 Бог и зло На један или други начин, свака промена и свако кретање у космосу врши се због или уз помоћ божјег деловања На тај начин је бог узрочно (па дакле и морално) умешан у свако убиство, природну катастрофу, епидемију Због тога наша трећа формулација проблема зла поставља питање не само како је бог савршено добар иако је створио свет у коме има зла, већ и питања како остаје добар с обзиром да тај свет одржава у постојању, и с обзиром да учесвује у сваком догађају у том свету

18 Бог и зло Наша трећа формулација проблема зла је представљала битан теоријски проблем и у модерно време, и Лајбниц се њиме пуно бавио

19 Бог и зло Наша трећа формулација проблема зла је представљала битан теоријски проблем и у модерно време, и Лајбниц се њиме пуно бавио Међутим, Лајбниц се пуно бавио и осталим формулацијама проблема зла

20 Бог и зло Наша трећа формулација проблема зла је представљала битан теоријски проблем и у модерно време, и Лајбниц се њиме пуно бавио Међутим, Лајбниц се пуно бавио и осталим формулацијама проблема зла Разлог томе није атеизам, јер ни у његово време атеизам није била популарна теорија, већ то што се проблем зла користи као аргумент за неортодоксну врсту теизма

21 Бог и зло Лајбниц помиње групу људи названих ‘социнианци’ који су, између осталог (порицање тројства итд), тврдили да наша прва формулација проблема зла не води закључку да бог не постоји, већ да бог није свезнајући

22 Бог и зло Лајбниц помиње групу људи названих ‘социнианци’ који су, између осталог (порицање тројства итд), тврдили да наша прва формулација проблема зла не води закључку да бог не постоји, већ да бог није свезнајући Бавеће се првом формулацијом, Лајбниц пре има у виду социнијанце но атеисте, јер атеизам није сматрао озбиљним проблемом (или бар не главним проблемом)

23 Бог и зло Лајбниц помиње групу људи названих ‘социнианци’ који су, између осталог (порицање тројства итд), тврдили да наша прва формулација проблема зла не води закључку да бог не постоји, већ да бог није свезнајући Бавеће се првом формулацијом, Лајбниц пре има у виду социнијанце но атеисте, јер атеизам није сматрао озбиљним проблемом (или бар не главним проблемом) Да бисмо разумели Лајбницове текстове о злу потребно је да имамо у виду различите формулације проблема зла и да знамо којом од њих се Лајбниц бави

24 Бог и зло Наша прва формулација би у Лајбницово време могла да звучи и овако: Ако постоји биће које одговара дефиницији бога класичне теологије, онда постојање оваквог света показује да је бог омануо. Дакле, нема таквог бића.

25 Бог и зло Наша прва формулација би у Лајбницово време могла да звучи и овако: Ако постоји биће које одговара дефиницији бога класичне теологије, онда постојање оваквог света показује да је бог омануо. Дакле, нема таквог бића. Познати Лајбницов одговор на ову примедбу је да бог није омануо, јер је створио најбољи могући свет

26 Бог и зло На први поглед у овој Лајбницовој тврдњи изгледа да нема ничег новог: изгледа да она следи директно из теизма

27 Бог и зло На први поглед у овој Лајбницовој тврдњи изгледа да нема ничег новог: изгледа да она следи директно из теизма Ако је бог свемогућ и свезнајући, онда нема ничега да га спречи да направи најбољи могући свет

28 Бог и зло На први поглед у овој Лајбницовој тврдњи изгледа да нема ничег новог: изгледа да она следи директно из теизма Ако је бог свемогућ и свезнајући, онда нема ничега да га спречи да направи најбољи могући свет И ако је при том савршено добар имаће жељу и моралну обавезу да направи најбољи могући свет

29 Бог и зло На први поглед у овој Лајбницовој тврдњи изгледа да нема ничег новог: изгледа да она следи директно из теизма Ако је бог свемогућ и свезнајући, онда нема ничега да га спречи да направи најбољи могући свет И ако је при том савршено добар имаће жељу и моралну обавезу да направи најбољи могући свет Али Лајбниц своју тврдњу да је овај свет најбољи могући не брани овако

30 Бог и зло На први поглед у овој Лајбницовој тврдњи изгледа да нема ничег новог: изгледа да она следи директно из теизма Ако је бог свемогућ и свезнајући, онда нема ничега да га спречи да направи најбољи могући свет И ако је при том савршено добар имаће жељу и моралну обавезу да направи најбољи могући свет Али Лајбниц своју тврдњу да је овај свет најбољи могући не брани овако Један од разлога за то је што горњи аргумент није тако тривијалан како може да изгледа

31 Бог и зло У седамнаестом веку је била позната примедба да бог не може бити у обавези да створи најбољи могући свет уколико тако нешто не постоји

32 Бог и зло У седамнаестом веку је била позната примедба да бог не може бити у обавези да створи најбољи могући свет уколико тако нешто не постоји Претпоставимо да се могући светови могу уредити у низ тако да доброта светова расте без краја У том случају најбољег света не би било

33 Бог и зло У седамнаестом веку је била позната примедба да бог не може бити у обавези да створи најбољи могући свет уколико тако нешто не постоји Претпоставимо да се могући светови могу уредити у низ тако да доброта светова расте без краја У том случају најбољег света не би било Даље, у том случају бог не може бити обавезан да створи најбољи свет, јер би то била логичка немогућност (исто као што ни бог не може да именује највећи природни број)

34 Бог и зло Према томе бог би био обавезан да створи свет са бар неком мером доброте, али не са највећом мером

35 Бог и зло Према томе бог би био обавезан да створи свет са бар неком мером доброте, али не са највећом мером Бог би дакле произвољно изабрао један од морално прихватљивих светова

36 Бог и зло Према томе бог би био обавезан да створи свет са бар неком мером доброте, али не са највећом мером Бог би дакле произвољно изабрао један од морално прихватљивих светова (Оваква размишљања била су уобичајена за језуитске схоластичаре из тог доба)

37 Бог и зло Произвољно бирање света је за Лајбница неприхватљиво због једног од централних принципа његове филозофије – принципа довољног разлога

38 Бог и зло Произвољно бирање света је за Лајбница неприхватљиво због једног од централних принципа његове филозофије – принципа довољног разлога По овом принципу мора да постоји довољан разлог зашто је створен овај, а не неки други свет

39 Бог и зло Произвољно бирање света је за Лајбница неприхватљиво због једног од централних принципа његове филозофије – принципа довољног разлога По овом принципу мора да постоји довољан разлог зашто је створен овај, а не неки други свет Уколико доброта могућих светова може расти без ограничења, онда се такав довољан разлог не може наћи

40 Бог и зло Произвољно бирање света је за Лајбница неприхватљиво због једног од централних принципа његове филозофије – принципа довољног разлога По овом принципу мора да постоји довољан разлог зашто је створен овај, а не неки други свет Уколико доброта могућих светова може расти без ограничења, онда се такав довољан разлог не може наћи Лајбниц према томе мора да негира да постоји бесконачни низ све бољих и бољих светова

41 Бог и зло На претходном часу смо видели један од примера који објашњавају интуицију супротну од Лајбницове:

42 Бог и зло На претходном часу смо видели један од примера који објашњавају интуицију супротну од Лајбницове: Можемо рећи да је лако замислити свет бољег од нашег

43 Бог и зло На претходном часу смо видели један од примера који објашњавају интуицију супротну од Лајбницове: Можемо рећи да је лако замислити свет бољег од нашег (ако из замисливости следи могућност, онда је тај свет могућ)

44 Бог и зло На претходном часу смо видели један од примера који објашњавају интуицију супротну од Лајбницове: Можемо рећи да је лако замислити свет бољег од нашег (ако из замисливости следи могућност, онда је тај свет могућ) Сетите се примера са ланетом. Свет иначе у сваком погледу исти као наш, сем што бог не дозвољава патњу ланета, јесте бољи од нашег света

45 Бог и зло На претходном часу смо видели један од примера који објашњавају интуицију супротну од Лајбницове: Можемо рећи да је лако замислити свет бољег од нашег (ако из замисливости следи могућност, онда је тај свет могућ) Сетите се примера са ланетом. Свет иначе у сваком погледу исти као наш, сем што бог не дозвољава патњу ланета, јесте бољи од нашег света Нема разлога зашто бог не би могао да створи тај свет

46 Бог и зло На претходном часу смо видели један од примера који објашњавају интуицију супротну од Лајбницове: Можемо рећи да је лако замислити свет бољег од нашег (ако из замисливости следи могућност, онда је тај свет могућ) Сетите се примера са ланетом. Свет иначе у сваком погледу исти као наш, сем што бог не дозвољава патњу ланета, јесте бољи од нашег света Нема разлога зашто бог не би могао да створи тај свет Према томе, наш свет није најбољи могући

47 Бог и зло Лајбниц има две врсте одговора на овакав приговор

48 Бог и зло Лајбниц има две врсте одговора на овакав приговор Најпре, он би рекао да иако ми можемо мислити да извесне особине света могу бити боље ако их посматрамо појединачно,

49 Бог и зло Лајбниц има две врсте одговора на овакав приговор Најпре, он би рекао да иако ми можемо мислити да извесне особине света могу бити боље ако их посматрамо појединачно, ми не знамо да ли је могуће или није створити свет без тих особина,

50 Бог и зло Лајбниц има две врсте одговора на овакав приговор Најпре, он би рекао да иако ми можемо мислити да извесне особине света могу бити боље ако их посматрамо појединачно, ми не знамо да ли је могуће или није створити свет без тих особина, јер никад не можемо бити сигурни каква веза постоји између различитих особина или догађаја које те особине условљавају

51 Бог и зло Лајбниц има две врсте одговора на овакав приговор Најпре, он би рекао да иако ми можемо мислити да извесне особине света могу бити боље ако их посматрамо појединачно, ми не знамо да ли је могуће или није створити свет без тих особина, јер никад не можемо бити сигурни каква веза постоји између различитих особина или догађаја које те особине условљавају Ако бисмо могли да променимо појединачне догађаје као што је онај са ланетом а да иначе не мењамо свет, онда би бољи свет могао постојати

52 Бог и зло Лајбниц има две врсте одговора на овакав приговор Најпре, он би рекао да иако ми можемо мислити да извесне особине света могу бити боље ако их посматрамо појединачно, ми не знамо да ли је могуће или није створити свет без тих особина, јер никад не можемо бити сигурни каква веза постоји између различитих особина или догађаја које те особине условљавају Ако бисмо могли да променимо појединачне догађаје као што је онај са ланетом а да иначе не мењамо свет, онда би бољи свет могао постојати Али ми немамо начина да знамо да ли се то може урадити, а да свет, све у свему, не испадне гори

53 Бог и зло Други Лајбницов одговор јесте указивање на грешку коју правимо када користимо примере као онај са ланетом

54 Бог и зло Други Лајбницов одговор јесте указивање на грешку коју правимо када користимо примере као онај са ланетом Грешка се по њему састоји у томе што претпостављамо да бог процењује доброту света на начин на који је заправо не процењује

55 Бог и зло Други Лајбницов одговор јесте указивање на грешку коју правимо када користимо примере као онај са ланетом Грешка се по њему састоји у томе што претпостављамо да бог процењује доброту света на начин на који је заправо не процењује Нпр, погрешна претпоставка може бити да је свет добар само ако су сви делови света, посматрани изоловано, добри

56 Бог и зло Други Лајбницов одговор јесте указивање на грешку коју правимо када користимо примере као онај са ланетом Грешка се по њему састоји у томе што претпостављамо да бог процењује доброту света на начин на који је заправо не процењује Нпр, погрешна претпоставка може бити да је свет добар само ако су сви делови света, посматрани изоловано, добри Или, погрешна претпоставка може бити да је свет добар само ако су људи на Земљи срећни

57 Бог и зло Лајбниц понавља да је то исувише ‘локалан’ начин размаишљања претпоставити да се доброта света може мерити људском срећом

58 Бог и зло Лајбниц понавља да је то исувише ‘локалан’ начин размаишљања претпоставити да се доброта света може мерити људском срећом Много прикладнија мера била би срећа свих бића која имају осећај

59 Бог и зло Лајбниц понавља да је то исувише ‘локалан’ начин размаишљања претпоставити да се доброта света може мерити људском срећом Много прикладнија мера била би срећа свих бића која имају осећај Али када једном то допустимо, може се испоставити да је количина несреће у створеном свету врло мала,

60 Бог и зло Лајбниц понавља да је то исувише ‘локалан’ начин размаишљања претпоставити да се доброта света може мерити људском срећом Много прикладнија мера била би срећа свих бића која имају осећај Али када једном то допустимо, може се испоставити да је количина несреће у створеном свету врло мала, јер с обзиром на све што ми знамо, земаљска бића која имају осећај могу бити само мали део бића које је бог створио

61 Бог и зло Лајбниц понавља да је то исувише ‘локалан’ начин размаишљања претпоставити да се доброта света може мерити људском срећом Много прикладнија мера била би срећа свих бића која имају осећај Али када једном то допустимо, може се испоставити да је количина несреће у створеном свету врло мала, јер с обзиром на све што ми знамо, земаљска бића која имају осећај могу бити само мали део бића које је бог створио (Овде се имају у виду ванземаљска створења као што су анђели, али и могућност да постоје ванземаљци)

62 Бог и зло Како је Лајбниц процењивао доброту светова?

63 Бог и зло Како је Лајбниц процењивао доброту светова? Историчари помињу ове три опције

64 Бог и зло Како је Лајбниц процењивао доброту светова? Историчари помињу ове три опције Најбољи свет је онај у коме је срећа (тј врлина) рационалних бића максимална

65 Бог и зло Како је Лајбниц процењивао доброту светова? Историчари помињу ове три опције Најбољи свет је онај у коме је срећа (тј врлина) рационалних бића максимална Најбољи свет је онај у коме је ‘количина суштина’ максимална

66 Бог и зло Како је Лајбниц процењивао доброту светова? Историчари помињу ове три опције Најбољи свет је онај у коме је срећа (тј врлина) рационалних бића максимална Најбољи свет је онај у коме је ‘количина суштина’ максимална Најбољи свет је онај који у коме има највише различитих врста феномена вођених наједноставнијим скупом закона

67 Бог и зло Како је Лајбниц процењивао доброту светова? Историчари помињу ове три опције Најбољи свет је онај у коме је срећа (тј врлина) рационалних бића максимална Најбољи свет је онај у коме је ‘количина суштина’ максимална Најбољи свет је онај који у коме има највише различитих врста феномена вођених наједноставнијим скупом закона Погледајмо најпре шта значи 2

68 Бог и зло Зашто бог уопште ствара свет?

69 Бог и зло Зашто бог уопште ствара свет? По Лајбницу, да би са створеним стварима делио делио своју доброту на најбољи могући начин

70 Бог и зло Зашто бог уопште ствара свет? По Лајбницу, да би са створеним стварима делио делио своју доброту на најбољи могући начин Пошто се у ограниченим створеним стварима божанска доброта може огледати само у ограниченим аспектима,

71 Бог и зло Зашто бог уопште ствара свет? По Лајбницу, да би са створеним стварима делио делио своју доброту на најбољи могући начин Пошто се у ограниченим створеним стварима божанска доброта може огледати само у ограниченим аспектима, бог ствара разноврсне ствари, од којих свака има суштину у којој се огледају на јединствен начин различити аспекти божјег савршенства

72 Бог и зло Зашто бог уопште ствара свет? По Лајбницу, да би са створеним стварима делио делио своју доброту на најбољи могући начин Пошто се у ограниченим створеним стварима божанска доброта може огледати само у ограниченим аспектима, бог ствара разноврсне ствари, од којих свака има суштину у којој се огледају на јединствен начин различити аспекти божјег савршенства Пошто је то божји циљ при стварању, можемо претпоставити да ће бог створити свет у коме је то ‘огледање’ његове доброте максимално

73 Бог и зло На другим местима Лајбниц говори о томе да се мера доброте света састоји у односу разноликости феномена које у свету постоје према једноставности закона који за те феномене важе

74 Бог и зло На другим местима Лајбниц говори о томе да се мера доброте света састоји у односу разноликости феномена које у свету постоје према једноставности закона који за те феномене важе Овде Лајбниц наглашава да се савршенство света са великим бројем различитих феномена повећава са једноставношћу својих закона, јер је то знак интелигенције творца


Скинути ppt "Бог и зло Размотрили смо две формулације проблема зла"

Сличне презентације


Реклама од Google