Prof. dr Žaklina Stojanović Prof. dr Radmila Dragutinović-Mitrović

Презентација на тему: "Prof. dr Žaklina Stojanović Prof. dr Radmila Dragutinović-Mitrović"— Транскрипт презентације:

1 Održivost i kvalitet veza između poljoprivrednika i ostalih učesnika u sistemu
Prof. dr Žaklina Stojanović Prof. dr Radmila Dragutinović-Mitrović Dr Svetlana Popović Univerzitet u Beogradu - Ekonomski fakultet Okrugli sto Poljoprivreda i ruralni razvoj: održivost i digitalna transformacija, Pančevo godine

2 Osnovne teme https://www.sufisa.eu/
H2020 SUFISA Održive finansije za održivu poljoprivredu i ribarstvo ( ) Deset evropskih zemalja (Belgija, Italija, VB, Nemačka, Francuska, Danska, Grčka, Poljska, Letonija i Srbija) Sektorska analiza (proizvodnja pšenice) Kontekst održivosti – kako učesnici u sistemu percipiraju pojam održivosti? Održivost i odnosi između učesnika u sistemu

3 Metodologija Pregled literature (medija) Kvalitativno istraživanje
Stanje u sektoru Aktuelna pitanja i stanputice Kvalitativno istraživanje Ekspertski intervju Fokus grupne diskusije Forumi Kvantitativno istraživanje Upitnik N=150 (ukupan uzorak na nivou Projekta je 2299) Kriterijum za selekciju ispitanika: region, veličina gazdinstva, starost ispitanika Eskploratorno istraživanje Region Vojvodine

4 sposoban da obezbedi dugoročne ciljeve
“Održivost”? Održivi razvoj je takav razvoj koji raspoloživim resursima zadovoljava sadašnje potrebe populacije ne ugrožavajući prirodne sisteme i socijalnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i kvalitetnog okruženja. To je nova vizija društvenog razvoja. Ključne reči: podnošljiva nagodba, pravedan pristup, sposoban da obezbedi dugoročne ciljeve ODRŽIV.

5 “Оdrživost u našim uslovima”?
Ključne reči: podnošljiva nagodba, pravedan pristup, sposoban da obezbedi dugoročne ciljeve ODRŽIV. “...ali ovde je pitanje poimanja održivosti u svakom pojedinačnom slučaju. To je samo ekonomska priroda, da li mogu od toga da živim – ja i moja porodica.”

6 Percepcija ispitanika
“Poljoprivrednik ne može da izvuče šta znači ekonomski, šta znači zaštita životne sredine, a šta znači socijalni deo. Оn taj pojam ne vidi tako. Čak ni najveći ne zna iz kojih segmenata se sastoji održivost. Ali ipak ima neku percepciju o ovom pojmu? On razmišlja samo o svom poslovanju, njemu je samo bitan ekonomski deo. Njega ne interesuje čak ni socijalni deo, koga će da zaposli.” “Šta bi bilo održivo? Održivo je za sve karike u lancu, od proizvođača do trgovaca i do izvoznika, da svi budu zadovoljni. Da proizvođači naplate svoj rad i da imaju zaradu. Najveći problem, iz godine u godinu je: velika oscilacija cena i nemogućnost da se upravlja pozicijom na tržištu.”

7 Svetska cena pšenice u periodu 1989-2018 (usd/t)
Prikaz autora na osnovu objedinjenih podataka USDA, Bloomberg, World Bank i dr.

8 Promena cene pšenice u svetu u periodu 1989-2018 (%)
Prikaz autora na osnovu objedinjenih podataka USDA, Bloomberg, World Bank i dr.

9 Cena pšenice u Srbiji (april 2016 – april 2019) rsd/kg
Cena pšenice (STIPS) Beograd Novi Sad SILOS Obračun autora na osnovu

10 UTP Da li postoji nekorektna (nepravična, nepoštena) praksa između učesnika u sistemu? Improving market outcomes - ENHANCING THE POSITION OF FARMERS IN THE SUPPLY CHAIN, Report of the Agricultural Markets Task Force Brussels, November 2016. Elementi: Transparentnost u pogledu uspostavljanja cena Mogućnost upravljanja rizikom promene cena Kontraktualizacija Zakon o zaštiti konkurencije

11 Kontraktualizacija Korišćenje ugovora u kontekstu definisanja odnosa između poljoprivrednika i ostalih učesnika u sistemu. Tradicionalni pristup: razlike bi trebalo da postoje između kolektivnih i individualnih aranžmana. Šta pokazuje praksa? Upitnik Sekcija A – ekonomske karakteristike ispitanika Sekcija B – aranžmani Sekcija C – održivost Sekcija D – strategije Sekcija E – socio-demografske karakteristike ispitanika

12 Kolektivno vs individualno ili formalno vs neformalno?
Izvor: H2020 SUFISA Istraživanje, Izveštaj za Srbiju

13 Ugovori “na slepo” ZAKLJUčAK:
Nemamo dogovorenu cenu. Mi kada uzmemo od njih đubrivo znamo cenu inputa. Ali ne znamo cenu finalnog proizvoda. To je ono što hoćemo da ispravimo. Ako znam kolika će biti cena, znaću koliko mogu sredstava da uzmem. Ako je cena niska, ne isplati mi se da uzmem ništa. Uvek smo dovedeni pred svršen čin. Nema nikakvog ugovora o povezivanju? Potpisujemo blanko ugovor u kojem ne stoji cena našeg proizvoda, ali ima cena svih input a koje uzimamo od njih. I sve je u evrima. ZAKLJUčAK: Finansiranje je posredno – uglavnom se realizuje preko velikih dobavljača inputa. Oni pribavljaju kredit i u robi kreditiraju tekuću proizvodnju (daju inpute). To dodatno otežava finansiranje poljoprivredne proizvodnje.

14 Iznos i struktura odobrenih kredita poljoprivrednim gazdinstvima
Izvor: NBS statistika

15 Ročna struktura kredita odobrenih poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave ratarstvom (Izvor: FADN)

16 Učešće poljoprivrednih gazdinstava koja se bave ratarskom proizvodnjom prema ekonomskoj veličini u ukupno odobrenim kreditima (Izvor: FADN)

17 Zaključak i preporuke Količina Kvalitet Znanje Cena
Kontrola vremenskih rizika Modernizacija (digitalizacija) Inoviranje utemeljene strukture proizvodnje Standardizacija Klasifikacija prema kvalitetu Unapređenje menadžerskih znanja i veština Instrumenti upravljanja rizikom Odnosi između učesnika u sistemu - UTP/FTP Prilagođavanje specifičnim zahtevima poljorivrednka

18 Prof. dr Žaklina Stojanović
Pitanja i odgovori. Prof. dr Žaklina Stojanović Dr Svetlana Popović