Долина јоргована Тиодор Росић.

Презентација на тему: "Долина јоргована Тиодор Росић."— Транскрипт презентације:

1 Долина јоргована Тиодор Росић

2 Књиге за децу Долина јоргована (1991) Господар седам брегова (1993)
Орлово гнездо (2000) Приче старог чаробњака (2009) Прича о Мудром Петру (1998) Женидба Реље Крилатице (1994) Бисерни град (2005) Златна гора (2006)

3 Из књижевне критике Росић се надахњује на најлепшим изворима нашег народног предања и колективне душе српске песничке имагинације. (Алек Вукадиновић)

4 Долина јоргована (...) представља леп књижевни доживљај старе српске прошлости.
Историјске личности преведене су у егзистенцију књижевних ликова; историјско-географско језгро приче испреплетано фантастичним појединостима и емоционалним набојем. Проза с одликама бајке и легенде ... стара српска госпоштина, краљеви и велможе, попримају значење човекове судбине и излазе из географских и временских одређења.

5 Ова Росићева проза приближава се више бајци кроз присуство натприродних бића, док је основним етичким интересовањима ближа легенди и зато је видим као бајколегенду која зарања у прошлост, али остаје до данас актуелна, јер “атрибути зла се мењају, зло се прерушава, али човек га изнова побеђује.” (Драган Лукић)

6 Уз бинарност сукоба злих и добрих сила, класична бајка подразумева и активности натприродних бића и чаробних предмета. Извесне асоцијације, па и коришћење симбола из словенске митологије, у Росићевим бајкама доприносе архаизацији језичке и имагинационе бајковне стварности.

7 Росић одступа од класичне бајке тиме што просторно-временске координате означава и што ликове именује. У свему другом, његова се слика ослања на фолклорну имагинацију и следи њену поетику. На тој основи он активира свој свет у коме чудесно, гротеска, метаморфозе и други типолошки бајковни елементи имају знатну улогу.

8 Његов јунак се остварује кроз бајковни модел, бајковне ситуације, градацијске радње и тешкоће, из којих проистиче логика тријумфа. Његова доброчинства и жртве добијају адекватну повратност... Упркос тешкоћама и честој угрожености јунака, бајке не остављају без утехе, и уверења да из сваке, и наизглед најбезнадније, ситуације има излаза. (Драгутин Огњановић)

9 Спајајући бајку, легенду и историју, Тиодор Росић је успео да у светлосну мрежу речи ухвати не само величину прошлости свог старорашког завичаја већ и да своје читаоце одведе у зачаране светове лепоте и витештва. (Гроздана Олујић)

10 Иако носе јасне ознаке времена у коме се догађа радња, као и времена у коме су настале, Росићеве бајке својом идејном структуром надрастају оквире конфесионалног, регионалног и националног и доживљавају се као посебан вид универзалне комуникације међу људима и народима. На њима се може уочити да се метаморфоза фолклорних модела наставља и траје у оквиру комплексног жанровског система који се непрестано развија и мења, а да притом никада не губи јасне ознаке индивидуланог менталитета и колективне свести друштва у различитим фазама његове еволуције. (Миомир Милинковић)

11 Премда, највећим делом, бајке из збирке Долина јоргована своје утемељење проналазе у усменој бајци, неоспорно је да представљају оригиналну творевину. Свет усмених прича, предања и поезије не представља само извор лепог, необичног и занимљивог у нарацији, већ често и њен мотивски систем и структуру... Спајајући историјске чињенице и усмену традицију са својом маштом и приповедачким сензибилитетом, Росић нуди свој модел ауторске бајке. Mа колико аутор свесно прихвата поетику фолклорне традиције, толико прихвата и поетику савременог стварања за децу.

12 Користећи се основним настојањем културно-историјских предања да буду својеврсне поетизоване историје и тако улију дивљење према прецима, те специфичном комбинацијом истинитог и неистинитог које омогућује продор чудесног, Росић гради своје бајке. Настојање ауторске бајке да прича о стварним или измишљеним историјским личностима смешта националну историју у свет чудесног, у бајковити ванвременски контекст. Тиме се ауторска бајка ближи усменој епици која сложене националне историјске сукобе своди на појединачне, личне сукобе и подвиге. (Снежана Шаранчић-Чутура)

13 Долина јоргована Краљ Стефан Немањић срећно је владао Рашком. Многе покрајине под његовом влашћу ушле су у састав српске земље. Отварао је руднике, задобио краљевску круну. Путевима српске земље пролазили су каравани, доносили со и мирођије, односили кожу, восак, вуну. Дубровчане су сустизали Јермени, Јермене Грци, Грке Арапи, Арапе Млечани. Синови Радослав, Владислав и Урош

14 Вода са Светог извора (Урош) Седам дана јахао је на север, преко поља и планина, уз присоје и осоје. Прошао је кроз Ибарску клисуру, запутио се кроз непрегледну шуму, преко Шумадије, у којој, осим зверова, није срео живе душе. Праћен завијањем вукова, брундањем медведа, хуком сове, избио је на Велику воду, наишао на бродаре и превезао се на другу страну. Два дана је ишао преко бескрајне равнице. Трећег дана је забасао у непрегледну пешчару. (...) На измаку снаге, жедан, помисливши да је са његовим животом завршено, сусрео је пустињака.

15 На теби је, видим, знак Светог Саве
На теби је, видим, знак Светог Саве. Од њега не одступи, ако мислиш да стигнеш где си се запутио и да се вратиш одакле си пошао. Даривање: зобница пшенице и свилена марама Седамдесет треће дана зашао је у непрегледну шуму; У сан му је дошао погрбљен старац, који је уместо десне руке имао грану јоргована. (одводи коња) Тридесет трећег дана пред њим је пукло непрегледно поље пусто, без траве. (...) У сан му је дошао човек који уместо леве руке има сноп пшенице. (односи зобницу пшенице) Трећег дана избио је на море – сан: човек који уместо руку има галебова крила (узима свилену мрежу)

16 Рећи ћу ти. У покрајини Анжу има једна шума, у шуми извор
Рећи ћу ти. У покрајини Анжу има једна шума, у шуми извор. Ту је твоме путу крај. (...) Воду, која се три пута дневно појављује па онда нетрагом нестане, чува бесни пас... Ко год приђе извору, растргне га. ...препловио је море и ступио у земљу франачку. Анжу: Град завијен у црно. Не пева се, не свира, не игра. Чак се и шапатом разговара. На градском тргу нема вреве. Пролазници оборили главе. Гробна тишина захватила царску палату. Умире царевић, јединац. Помогло би му једино кад би попио воде са Светог извора.

17 Краљевић Урош приђе. Псина отвори једно око. Из земље поче да гргори
Краљевић Урош приђе. Псина отвори једно око. Из земље поче да гргори. Пас се придиже. Краљевић узе мач у једну, крст Светог Саве у другу руку. Приђе. Вода покуља из врела. Пас устукну, разјапи чељусти, арлаукнувши спреми се на скок према краљевићу који крст пружи према псини. Пас зацвиле, устукну, положи главу на земљу, шћућури се.

18 Краљевићевој срећи није било краја
Краљевићевој срећи није било краја. Пронашао воду, задобио младу, па још какву – царскога рода, лепу попут најлепше мајске зоре, умилну, коже беле као снегови, косе златне, погледа што душу умива. С невестом срећно путовао преко пашњака и њива, преко висова и превоја, царским друмовима и дивиљном. Младенци избили на дебело море, навезли се. Не лези враже! Бискуп није мировао. Још док су се проводили на свадбеној гозби – седам дана и седам ноћи – њега је походило седамдесет и седам злоба. (...) Решио да преда душу Господару ноћи, власнику бесног пса. Пала је погодба: он Господару ноћи душу, а овај да потопи на мору краљевића, да га умори у пољу, или да га задави у гори.

19 Три дана брод је стајао као мртвац
Три дана брод је стајао као мртвац. Трипут је краљевић посезао за посудом Свете воде да напоји принцезу, да бар навлажи њене од жеђи испуцале усне. Трипут је посезао, трипут се пред њим стварала очева слика. Четвртог дана, у подне, гробну тишину запарао је шум крила. На палубу је слетео човек који уместо руку има галебова крила. Донео је и воду и храну.

20 Насред поља небо се проломило
Насред поља небо се проломило. Јата птичурина устремила се да их живе искидају. Предводила их је црна птичурина – Господар ноћи. (човек који уместо руке има пшенични сноп) Ту где је ударио, створи се гомила пшенице. Птичурине, угледавши жито, оставе краљевића и принцезу, падну на гомилу и стану зобати. Пустињак: Твоја су браћа жива и здрава, само што су прошла. Ако будеш журио, можеш их стићи.

21 Путовао је уз зелену реку, што пени скачући с камена на камен
Путовао је уз зелену реку, што пени скачући с камена на камен. Кад су били у стењу Коштун, где ноћу није добро заноћити, а где ни дању хришћанској души није добро без крста да залази, небо се зацрнело. Почео је да дува студен ветар. - Не гледајте ни лево и десно, идите напред! – зачуо је краљевић познат глас. Из помрчине пред њих је избио човек који уместо руке има грану јоргована. Нека плавкаста светлост засјала је око њега. Мирис јоргована ширио се на све стране. Опојни мирис јоргована ширио је плућа. Помрчина се разишла. Лева и десна страна долине Ибра заплавиле су се од јоргована.

22 Долина јоргована – рече принцеза Јелена Анжујска.
Подвала браће – замена воде Лаж је, синови, знате добро, змија на језику, отров у души. Обманут, понижен, тужан, краљевић Урош оде на границу да пресреће караване, да штити краљевину од угарских напада. Гледао је из тврђаве низ друм којим пролазе каравани, прижељкивао да подвала буде откривена. За то време краљевством владао Радослав, Радослава сменио Владислав. Земљу харали Угри, похарали је Бугари. Протутњале татарске хорде. О Преображењу, после много година, краљ Стефан Првовенчани усни сан. У сан му дошао човек који уместо руку има галебова крила.

23 Лажљиви језик се увек уплете у мрежу лажи.
Старија браћа се покају. Падну на колена. Замоле за опроштај. Дуго, дуго нису могли себи да опросте оно што су учинили најмлађем брату. У слози, помагали су му да праведно влада.

24 Три ковчега - У мом краљевству – рекла је његова ташта, која свог мужа није уважавала и која је о свему одлучивала – има планина Чемер. У тој планини живи Борило, јунак над јунацима, виловит, стрела га неће, смрт га неће. Гајим га већ седам година! – стане наговарати Драгутина да ударе на земљу његовог оца.

25 Борило није имао очи као сви људи – једно поред другог, већ једно на челу друго на потиљку. Имао је четири руке и две ноге. Више је личио на чудовиште него на човека. кад је полазио у бој, њиштао је. У боју је ногама трупкао као коњ. Борило, то чудо, иако су стреле као осице у ројевима падале око њега, крене ка краљу Урошу и зароби га. Кад то чује краљевић Милутин, веома се забрине. Његов брат Драгутин завлада земљом, а он, по савету стараца, крене у свет да избегне сукоб са братом и да гледа не би ли и оца ослободио.

26 (Милутин) Прерушен у баштована, оде пред краљичин двор и затражи службу. Постане помоћник баштована.
- Све док не победи Борила, до оца неће доћи – рече и додаде да Борила, који има три срца, три живота, три снаге и три смрти, није лако победити. – Само онај ко нађе Борилову смрт, може му доћи главе! – каза и исприча како има једна река, на тој реци острво, на том острву три дрвета, испод њих три змије: једноглава, двоглава и троглава. Испод змије су три ковчега: оловни, сребрни и златни. У тим ковчезима су три Борилове смрти: оловна, сребрна и златна. Онај ко откопа ковчеге и отвори их, тај ће и погубити Борила.

27 Три чамца – загонетка Три дрвета: јасен, орах, леска У оловном ковчегу нађе оловни буздован, у сребрном копље са сребрним врхом, у златном златни лук и стрелу. Одатле се краљевић Милутин подигне па крене да тражи Чемер-планину и у планини Борила, кога за борбу чува угарска краљица. Двобој: 27. стр. Као падне тако из њега излети рој осица. Осице полете увис, зазује и одлете у оближњи шумарак.

28 У то време Драгутин (. ) ловио је на планини Рогозни
У то време Драгутин (...) ловио је на планини Рогозни. Сетио се давних времена и лова с братом, оцем и осталом свитом. Први пут откако је збацио оца с престола дође му нешто тешко. (Вест о Милутиновом успеху) Кад је с пратњом изашао из једне дубодолине, скотрља се камен, коњ му се препаде, пропне. Драгутин падне с коња и сломи ногу. На сабору, пред целим народом, велможама, црквеним оцима и великом господом, Драгутин уступи престо млађем брату Милутину.

29 Место на коме је пао с коња и сломио ногу добије име Отес, јер су ту тесане летве и њима утезана краљева нога. Храм у коме су се браћа измирила добије име црква Измирна. И ја сам с краљем Драгутином у лову био и намештао му сломљену ногу. Ко не верује и не треба.

30 Женидба Реље Крилатице
Некада давно живели краљ и краљица. Имали кћер Светлану, златокосу јединицу. (Краљица на самрти заклиње краља) Заклињем те да Светлану, кад томе буде време, не даш никоме до оном ко дохвати моју круну. Држећи краља за руку, краљица му казала да круну постави на највишу кулу градског бедема. Добра маћеха и зла стрина

31 У краљевство нагрнули богати и сиромашни, паметни и луде, трговци и сељаци, попови и властела. Испод града, поред језера у којем се огледају градски бедеми и куле умивају, скупила се светина. (...) Онај ко дохвати круну из језера, добиће руку краљеве кћери. Ко покуша, а у томе не успе, платиће глобу. Ко нема да плати, биће бачен у тамницу. Одважни, храбри, лепи – војводе, барони, краљевићи – кад подне превали, у три сата, скакали су у језеро да дохвате круну, која се пресијавала на пешчаном дну. Нису извадили ништа осим песка и по коју шкољку. Како је дан одмицао, круна се дужила, померала и нестајала у хладним језерским дубинама. Одважни и храбри, Срби и Грци, Бугари и Тосканци, узалуд су ускакали у хладне језерске воде. Од круне ни трага. Кад се сунце приближи западу, изгуби се сасвим – нема је до сутрадан.

32 Једног дана, тачно у подне, ловачки рогови најавили су Рељу Крилатицу, краљевог војводу, војсци предводника, крилатог јунака. Много је копаља и сабљи поломио војујући с Турцима. Многе је бојеве био, сироте нахранио, босе обуо, голе оденуо. Кад га је краљева кћи угледала, срце јој заиграло. Уместо да скочи у воду, како се очекивало, Крилатица је подигао главу, погледао у небо, према бедему и торњевима. Двор се радовао. Сви се радовали. Само принцезина стрина пуцала од зависти.

33 Кад су гости са свих страна почели да пристижу, сковала је план
Кад су гости са свих страна почели да пристижу, сковала је план. На дан хода, пошла је у сретање деспоту Константину Дејановићу, српском издајнику, који, као и сваки издајник, нема вере – уместо сватова водио је наоружану чету. (Завера – да опојном травом опију Крилатицу и сагоре му крила) Константин Дејановић тражи Светлану за жену Светлана одбија и прерушена у сиротицу одлази из града у шуму.

34 - Ако останеш у служби код мене три дана – рече јој старица – даћу ти три добра. Док је ноћ, колибу не смеш напуштати, нити се јављати. Јавиш ли се коме, твој драги ће погинути. Крочиш ли, снаћи ће те невоља! Ако ми не послужиш – опомене је старица – твоје ћу срце појести! - Верно си ме служила – рекла је. Своје срце, у коме ниси губила наду, сачувала си за оног због кога си овде. Ево мреже – да уловиш рибу. Ево пламеног мача – да буде судија онима који су зло нанели. Ево траве здрављака – да превијеш Крилатици крила – рекла је старица.

35 (замак на морској обали) Мрежом лови рибу, распори је и пронађе кључ који откључава све одаје тог замка. У подруму налази Рељу Крилатицу Како-тако залечен, Крилатица је прибрао снагу, узео мач да буде судија судијама; загрлио принцезу, па са њом пошао назад у краљевство. (сусрет са маћехом) Краљ је мртав, Дејановић је стрининог сина довео на престо (Новак – Нурадин) Стрина умире од страха, Нурадин бежи; Рељу Крилатицу изаберу за краља, па га у цркви Ружици с принцезом венчају.

36 Лончарев син Лончар имао сина јединца. Остао рано удовац. Пошто је живео оскудно, у сиромаштву, одлучи да се више не жени. Сав свој живот посвети подизању сина. Лончарев син одлази у војску/рат; посилни код лекара Посматрао како лекар превија војницима ране, како им на ране ставља лековите траве. Слушао га како мрмља. Окретан и бистар, претворио се у око и уво, али гледао је да се то не примети.

37 Прати лекара који једном недељно одлази у планину
Лекар звиждуком дозива змије; једе једну сасвим белу; у повратку: сваки час је застајао, нешто ослушкивао, сагињао се, брао травке: стару траву, травку од седам ветрова, троскок, здрављак, смрдљевак, коњски босиљак, боквицу, и многе друге, познате и непознате. И лончарев син је појео комад змије. Чим су избили на ливаду, хиљаду гласова зазвонило је у ушима лончаревог сина. Постаје лекарев помоћник

38 У ноћи, на путу, чује разговор две виле
У царском граду – чује лончарев син од вила, скривен испод храста – умире царева једина кћи. Кад би ко узео семе од те и те траве, седам дана га посипао по жару, па тиме кадио цареву кћер – њој би одмах било боље. Лекар је схватио да помоћник разуме језик биља и одузима му ту моћ.

39 Лончарев син креће у свет да тражи каква посла.
Долази у град у којем живи болесна принцеза Кад принцеза сасвим прездрави, кад јој кожа опет поста бела као планински снег, а коса бујна као водопад, рекне она лончаревом сину: Мој отац ће хтети да те награди. Не тражи ништа до фруле из ризнице, белог коња из коњушнице и црног пса из штенаре. Цар ће се опирати, али ти не пристани ни на шта друго. (Лончарев син и принцеза су се заљубили једно у друго.)

40 Сусрет са господарем воде – Водином
- Јашући до реке, доћи ћеш до једне пећине. Улаз у ту пећину чувају два гаврана. Закољи коња, дај им његову џигерицу и пропустиће те. (...) Чим уђеш, ударићеш на три пута. Изабери средњи. Не осврћи се ни лево ни десно. Свирај! Угледаћеш језеро, у језеру патку, пусти пса у језеро. Чим пас ухвати и донесе патку, убери три стабљике које расту поред језера, па бежи. Не осврћи се. Осврнеш ли се – погинућеш. Лончарев син оде пред цара и каже му: - Вода је, светли царе, окренула с југа на север. Донео сам златну патку да плови по језеру, сребрну крушку, златну јабуку и бисерно грожђе.

41 Реља Крилатица и Тројан
У давна времена, у долини реке Рашке живели војвода и војвоткиња. Дуго нису имали деце. Тек под старост добију кћер и сина, близанце. Дуго су чекали децу, али имали су шта и да дочекају. Родила им се кћер сребрне косе и крилат син. Сребренка и Реља

42 У први сутон, они су се затварали у куће и све до првих петлова нико није смео да изиђе напоље. Што год је женско, удато или неудато Тројан, цар и господар ноћи, троглави ноћни јахач – који дању спава а ноћу, од сумрака до првих петлова, јаше кроз ноћ и траже жртве – одводио је у град Тројан на Пештери. Држао је тамо жене колико му се прохте, а онда их бацао у Језерњачу, језеро поред града, троглавој аждаји која је чувала његов град.

43 Али једном изиђе млада војвоткиња с другарицама да прошета уз Рашку. (
Али једном изиђе млада војвоткиња с другарицама да прошета уз Рашку. (...) Ветар подухвати Сребренку, војводину кћер, и однесе је. (Реља Крилатица) Жалостан, љут, богме и понижен, с првим сунчевим зрацима крену на Пештерску висораван, у Тројан-град, не би ли сестру ослободио, мајку и оца утешио и прекинуо њихов непрестани плач. Спашава старицу: Да би убио Тројана, мораш прво убити троглаву аждају, која у Језерњачи, језеру поред Тројан-града, чува град; Тројан чува алу, ала штити Тројана. У њој је његова смрт.

44 Тројанова моћ траје од првог сумрака до првих петлова – петлови на кулама који га обавештавају о доласку зоре. Саветује га како да убије алу, да затим убије петлове, и тек након тога крене на Тројана. Крилатица, а како би друкчије, надвалада аждају; одсече јој главу, а из аждаје излети јастреб; одсече јој другу главу, а из аждаје излете два јастреба; одсече јој трећу главу, а из аждаје излете три јастреба... На првој кули само перушке, уместо петла чучи јастреб... Кад сунце седне за Нинају да вечера, кад последњи његов зрак утрну и завлада вечерња румен, Крилатица уђе у Тројан-град.

45 Крилатица гледа, не сања, раствори се камени кип, указаше се врата
Крилатица гледа, не сања, раствори се камени кип, указаше се врата. Из кипа је зјапила помрчина, црња од најцрње ноћи. Помоли се Тројан, Сребрни ноћни цар. Не зна се да ли је виши, да ли је јачи! Има три главе, сјаје као месечина, бледом, самртном светлошћу. Целе ноћи трајала је борба... Реља Крилатица није више секао ваздух, у жељи да погоди Тројана, Сребрног ноћног цара. Није узалуд трошио снагу. Тројан више није могао да се скрива у ноћној тмини и измиче пред сечивом. Ухваћен сунчевим нитима, копрцао се као мува у пауковој мрежи. Главу по главу, одсече му Крилатица све три главе.

46 Народ је у долини реке Рашке сада ишао куда хоће, није бирао време
Народ је у долини реке Рашке сада ишао куда хоће, није бирао време. Нестало је страха од Тројана, Сребрног цара.

47 Језеро на Мокрој гори Некад давно на планини Мокрој гори два властелина, браћа Војин и Димитрије, имали су пашњаке. Ти пашњаци били су поред језера, а они су живели у утврђеном граду Јелечу. Златоруни ован, црни бик и сребрни пастув одводе у језеро јагњад, телад и пастувчиће – тако браћи пропада иметак. Видовњак са планине Проклетије каже да једног од двојице синова браћа морају да жртвују – баце у језеро.

48 Војинова жена, Млечанка, пристаје, али кује заверу (помоћ слуге).
У дан за који им је речено, браћа узму колевке под пазухе и понесу ка Црном кршу на Мокрој гори (сваком остаје половина медаље са сведочанством о пореклу). Хајдук робијаш треба да баци Димитријевог сина – оставља га у колевци на Цариградском друму. Проналази га Дубровчанин Радич и даје му име Рашко. У вароши Скадар наилази на свадбу; младожења Јован из Рашке

49 Младенци се утапају у језеру.
Рашко открива тајну свог порекла – Јован Војинов и Мирослав Димитријев Мирослав сазнаје шта му се десило са стрицем (полудео и нестао), стрином (преудала се), мајком (замонашила се); гусари су му отели оца и мајку Дрвеник – сребрно огледало Каменград – златни мач Костур град – кутија од слонове кости и лаута украшена бисером и драгим камењем

50 У подножју Бесне планине наилази на старца – хајдука, робијаша, коме је чаробњак Сечко отео кћер
Чаробњак Сечко има злог вилењака – кога год погледа, претвори га у дивљег лабуда или лабудицу (ту су и Мирослављеви родитељи) Вилењака је успавао лаутом Затим вилењак креће у потеру за њима – Мирослав баца сребрно огледало пред њега и тако га зауставља

51 Долина јоргована Шест ауторских бајки везаних за српску средњовековну прошлост. Рефлектовање усмене књижевности сагледава се на нивоу угледања на структуру и композицију усмене бајке, у домену развоја фабуле, обликовања ликова, простора и времена.

52 Српске краљеве и властелу, као и сам народ превео у егзистенцију књижевних ликова
Историјско и географско језгро дешавања испреплео фантастичним појединостима и емоционалним набојем.

53 Одступања од класичне бајке
Означава просторно-временске координате Именује ликове Поједини подаци јесу историјски веродостојни, али је важније настојање аутора да историјске личности начини особеним више по поетској духовности, а на мимези. У свему другом његова бајка се ослања на фолклорну имагинацију и следи њену поетику

54 Ликови Урош, Радослав и Владислав Немањић; принцеза Јелена Анжујска (Долина јоргована); Драгутин и Милутин Немањић (Три ковчега); Реља Крилатица, деспот Константин Дејановић (негативни јунак) (Женидба Реље Крилатице); лончарев син (Лончарев син); браћа Војин и Димитрије, два властелина, Рашко (Језеро на Мокрој гори)

55 Чудесни помоћник/саветодавац и даривалац – пустињак (дарује јунаку зобницу пшенице и свилену мараму)
Човек који уместо десне руке има грану јоргована, човек који уместо леве руке има пшенични сноп и човек који уместо руку има галебова крила – чудесни помоћници

56 Противници – бускуп (који продају душу Господару ноћи) и Господар ноћи
Браћа – противници (кују заверу и краду од најмлађег брата Свету воду – лажни јунаци Борило – јунак над јунацима, виловит, стрела га неће, смрт га неће; живи у планини Чемер; четири руке и две ноге; око на челу и око на потиљку; има три срца, три живота, три снаге и три смрти Саветодавац – господар вода Водин Тројан, цар и господар ноћи, троглави ноћни јахач – противник Реље Крилатице

57 Чаробњак Сечко и његов зли вилењак

58 Народна књижевност Мотив лековите, живодатне воде, односно воде са светог извора која се три пута дневно појављује и чува је бесни пас (воде која треба да излечи вид остарелом краљу Стефану Немањићу) Мотив снова и сновиђења (који у реалности има своје последице – краљевић даје коња, зобницу пшенице и свилену мараму; у њему се одвијају искушавање и реаговање)

59 Мотив жене-странкиње која завађа браћу, децу и родитеље
Три дрвета под којима се налазе ковчези са Бориловим смртима – јасен, орах и леска Мотив отровног напитка, односно опојне траве Погодба са старицом код које се служи да би се добила чаробна средства или изгубио живот Мотив немуштог језика Мотив наизглед неиспуњивих захтева (и улога чаробних предмета у њиховом испуњењу) Хтонска бића: златоруни ован, црни бик, сребрни пастув Мотив жртве (која мора бити предата ради напретка)

60 Мотив белега или преполовљене медаље захваљујући којој се сазнаје истина о пореклу
Зли вилењак који погледом претвара људе и лабудове и лабудице

61 Уводна формула: Препознају се елементи почетних ситуација усмених бајки који се своде на истицање чланова породице и породичног благостања пре заплета.

62 Време Краљ Стефан Немања срећно је владао Рашком.
Краљ Урош Немањић имао два сина. Некада давно живели краљ и краљица. Имали кћер Светлану, златокосу јединицу. Лочар има сина јединца. Остао рано удовац. У давна времена, у долини реке Рашке живели војвода и војвоткиња. Дуго нису имали деце. Тек под старост добију кћер и сина, близанце.

63 ...седам месеци прошло... ...седам дана јахао је на север... Казао му је да ће седамдесет и трећег дана заћи у непрегледну шуму, тридесет три дана потом удариће на широко поље, а након три дана навешће се на дебело море. Свадбена гозба траје седам дана и седам ноћи Три дана брод је стајао као мртвац. Три године туговао краљ.

64 Одјеци историје Процват краљевине; посебно трговине
Сукоби са Бугарима и Угрима Мотив потурчења и ратовања са Турцима

65 Простор – географски Прошао је кроз Ибарску клисуру, запутио се кроз непрегледну шуму, преко Шумадије, у којој, осим дивљих зверова, није срео живе душе. Праћен завијањем вукова (...) избио је на Велику воду, наишао на бродаре и превезао се на другу страну. Два дана је ишао преко бескрајне равнице. Трећег дана је забасао у непрегледну пешчару. Помиње се и утврђење Маглич

66 Угарска, Бугарска Мачва Планина Рудник Долина реке Рашке Пештерска висораван Брвеничка река и град Брвеник (град браће Мусића) Град Јелеч Проклетије Дубровник Скадар Гора Нинај, језеро Језерњача, брдо Јарут

67 Простор – хтонски Стење Коштун, где ноћу није добро заноћити, а где ни дању хришћанској души није добро без крста да залази... Планина; камењар Пећина Тројан-град, а у језеру поред града живи троглава аждаја Језеро на Мокрој гори Црни крш

68 Васпитна компонента – Лажљиви језик се увек уплете у мрежу лажи – обрати се синовима. Саопшти да зна за подвалу старије браће. Владао Радослав – Угри замало завладали, владао Владислав – Бугари се разбашкарили. Владаће Урош – одреди краљ и остави му краљевину. Старија браћа се покају. Падну на колена. Замоле за опроштај. Дуго, дуго нису могли себи да опросте оно што су учинили најмлађем брату. У слози, помагали су му да праведно влада.

69 – Ко се на оца баца каменом, од камена ће и погинути
– Ко се на оца баца каменом, од камена ће и погинути! – примети (Драгутин). Прво га осице изуједале, па му се змија замало око врата омотала, на крају ово (сломио је ногу). – Оно што посејеш, то ћеш и пожњети! – рече и нареди да се сазове сабор у Дежеви. На сабору, пред целим народом, велможама, црквеним оцима и великом господом, Драгутин уступи престо млађем брату Милутину. Место на коме је пао с коња и сломио ногу добије име Отес, јер су ту тесане летве и њима утезана краљева нога. Храм у коме су се браћа измирила добије име црква Измирина.

70 Свако зло/грех бива кажњено
Важна улога вере; јунаци се боре крстом, пре подухвата помињу светитеље (заштитнике); хришћанство свуда надваладава паганство; представници хришћанске вере побеђују паганска бића