АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ РУСИЈА

Презентација на тему: "АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ РУСИЈА"— Транскрипт презентације:

1 АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ РУСИЈА
Марија Милисављевић Мина Радосављевић VII/2 септембар 2017.

2 Апсолутистичке монархије
У апсолутистичким монархијама сву власт има владар. Власт остварује помоћу чиновника и уз помоћ војске. Владар за своје поступке није одговарао никоме. Луј XIV „Држава то сам ЈА“ (Владар Француске) Карло I „У МОЈОЈ земљи сунце никада не залази“ (Владар Римског Царства и Шпаније) Иван IV Грозни је убио сопственог сина (Цар Русије)

3 Царска Русија - Иван IV Грозни
На власт је дошао са три године (1533.) после смрти свога оца. У његово име је владала регенткиња - његова мајка Јелена Глинска, до своје смрти 1538., а затим и други регенти. Крунисан је за цара свих Руса године, са круном коју је у 10. веку добио кнез Владимир од византијског цара Константина IX.

4 Царска Русија - Иван IV Грозни
Интересантно је да реч „грозни“ на руском језику има више значења: „величанствени“, „страшни“ и др. Познат је по: значајним реформама у Русији, по окрутности коју је примењивао у настојању да централизује власт, због убиства сина. У почетку владавине преузео је мере које су допринеле развоју државе: Москва је постала државно и црквено средиште, реформисао је војску, долази до развоја штамапарије (1553.) и отварања Русије ка Европи.

5 Царска Русија - Иван IV Грозни
У почетку је владао помоћу бољара, а касније је преузео драстичне мере против истих. Поделио је Русију на два дела: Опричнину - територију под царевом управом и Земшћину - под управом бољара. Опричници су кренули у рат против бољара - отимали су земљу и убијали. Завршио је владавину убивши најстаријег сина Ивана у наступу беса. Наследио га је син Фјодор, а имао је и трећег сина Димитрија.

6 Царска Русија - Иван IV Грозни
Ради јачања трговине са западном Европом подигао је град Архангелск. У Москви је сазидао катедралу Св. Василија (1561.), која је и дан данас једно од обележја Москве.

7 Царска Русија - Иван IV Грозни
За време своје владавине проширио је границе Русије. Потукао је Татаре, освојио је Казањ, Астрахан и Сибирски канат (цео Сибир).

8 Царска Русија – Петар I Велики
Рођен је 1672., а умро је г. Постао је цар са десет година након многих дворских завера и ривалства са полубратом и полусестром. Самостално је владао Русијом од године (после смрти мајке регенткиње и полубрата).

9 Царска Русија – Петар I Велики
Русија је тада имала око 13 милиона становника и била је веома заостала. Већину становништва су чинили сељаци-кметови, а број племића и грађана је био веома мали. Буржоазија једва да је и постојала (капиталисти). Трговци су били странци који су производе са запада мењали за руске сировине. Градови готово да нису ни постојали, већ су били велика села.

10 Царска Русија – Петар I Велики
Увео је промене у друштво, политику, економију и у војску. Проширио је границе Русије, углавном ка земљама које су излазиле на море. У току своје владавине, претворио је Русију у водећу европску силу тог времена.

11 Царска Русија – Петар I Велики
Тако је Русија добила излаз на Азовско и Црно море. Да би задржао Азов, Петар је морао да сагради морнарицу. Због тога је послао стотине бојара у западне земље на обучавање (инжињери, морнари, официри, тесари). Чак је и сам Петар провео неко време на западу, учећи о бродоградњи и картографији.

12 Царска Русија – Петар I Велики
Његова посета западу уверила га је да су многи европски обичаји били напреднији од традиционалних руских. Зато је заповедио свим својим чиновницима да обрију браде и да носе одећу скројену по европској моди (изузети су били само свештеници, земљорадници и кочијаши*). Забранио је уговорене бракове против воље будућих супружника. Такође је наредио својим дворанима да прихвате европске обичаје и дао је већу слободу женама из виших сталежа. Без обзира што је у Русији ношење браде имало и верски значај и што је црква бранила бријање браде.

13 Царска Русија – Петар I Велики
Племство је морало да служи држави било у администрацији било у војсци. Наредио је да се унапређења добијају на основу заслуга, а не порекла, тако да је свако могао да достигне високе војне чинове, ако заслужи. Такође је увео обавезну војну службу што му је створило војску од сталних војника и морнара заједно са резервистима. Подигао је много фабрика, бродоградилишта и радионица које су имале привилегије и државну новчану помоћ.

14 Царска Русија – Петар I Велики
Створио је такав економски систем у коме је све било подређено владару. Цар је имао монопол над производима као што су руде, кожа и свила. Радна снага се обезбеђивала тако што је трговцима и власницима фабрика и рудника било дозвољено да купују цела села са све њиховим становницима који су морали да раде на имањима својих господара. Црква је такође претрпела промене. Патријарх је био замењен Светим синодом који је био под директном царевом контролом. Петар је напустио традиционални руски календар у ком је година почињала и прихватио је јулијански календар где година почиње

15 Царска Русија – Петар I Велики
На почетку рата је Шведски краљ Карло XII имао великих успеха, али је коначну победу је однела Русија и њени савезници.

16 Царска Русија – Петар I Велики
У то време краљевина Шведска се простирала по територијама Финске, Естоније, Летоније. Пољска територија је обухватала Литванију, Белорусију и делове Украјнине. На територији Немачке су постојале бројне грофовије и кнежевине, од којих су Хановер и Бранденбург (касније Прусија) биле најмоћније. Данска је била у данашњим границама. Русија је хтела излаз на Балтик.

17 Царска Русија – Петар I Велики
На крају рата Петар Велики је остварио циљ и обезбедио је Русији излаз на Балтичко море. Међутим, једна од последица је била да су Османлије поново заузеле град Азов, тако да Русија више није имала излаз на Азовско и Црно море. Петар I сазидао град Санкт Петерсбург, на обали Балтика и прогласио га новом престоницом Русије. Град је био изграђен у духу савремених европских градова тог доба. Санкт Петерсбург

18 Царска Русија – Петар I Велики
Петар Велики је створио једну од најмоћнијих војски на свету. Промене су се састојале у подели на пешадију, коњицу и артиљерију, и обавезну регрутацију Петар је распустио Бољарску думу и створио Сенат од 10 чланова који је имао власт у случају царевог одсуства и чије се одлуке важиле само ако су биле једногласне. Државу је административно поделио на губерније. Губерније су биле даље подељене на провинције, округе и срезове. Створио је полицију.

19 Царска Русија – Петар I Велики
Укинуо је земљарину и кућарину и заменио их главарином. Земљарину и кућарину су плаћали само власници имања или они који су издржавали породицу; главарину су плаћали кметови и сиромаси Последње године Петровог живота биле су обележене наставком реформи у Русији. Циљ Петрових реформи је био образовање снажне војске и државе, као и корените економске и друштвене промене. Било је већ уобичајено да се цар сматра „самодршцем“, па се његова власт сматра просвећеним апсолутизмом. Године 1721, убрзо после склапања мира са Шведском, Петар се прогласио императором све Русије.

20 Царска Русија – Катарина II
Катарина II Алексејевна, позната као Катарина Велика, рођена је као Sofija Avgusta Frederika von Anhalt-Cerbst; (02. маја 1729., а умрла је 17. новембраа 1796.) је била царица Русије од 28. јуна до своје смрти. Софија Августа Фредерика вон Анхалт-Зербста је рођена у Штетину у Пруској (данас Шћећин у Пољској). Рођена је као немачка кнегиња, у сродству са будућим краљевима Шведске. Грб породице Holstein-Gottorp

21 Царска Русија – Катарина II
Године 1744, руска царица Јелисавета одабрала је Софију за жену свом нећаку Петру III, престолонаследнику руског трона. Софија је променила име у Катарина када је преобраћена у руску православну веру. Године Петар је дошао на трон као Петар III од Русије, али је убијен мање од шест месеци по доласку на трон, тако да је Катарина II постала царица Русије. Грб империјалне Русије

22 Царска Русија – Катарина II
Иван Грозни Петар Велики Катарина II

23 Царска Русија – Катарина II
Катарина је припадала ери просветитељства и сматрала је себе просвећеним апсолутистичким владаром. Постала је позната као заштитник уметности, књижевности и образовања, али и као писац због својих либрета, басни и комедија. Важан део Катаринине љубави према европској култури је било сакупљање уметничких предмета па је током своје владавине скупила велику колекцију која постаје темељ за музеј Ермитаж.

24 Царска Русија – Катарина II

25 ХВАЛА НА ПАЖЊИ