KPR U OŠ Tema: Motorika.

Презентација на тему: "KPR U OŠ Tema: Motorika."— Транскрипт презентације:

1 KPR U OŠ Tema: Motorika

2 Gruba motorika Gruba motorika zahteva angažovanje velikih mišićnih grupa (pokreta ruku, nogu, stopala, celog tela) za izvršavanje određenog zadatka (na pr. hodanje, puzanje). Deca se ne rađaju sa savršenim motoričkim veštinama, već se motorni razvoj realizuje kroz učenje i praksu. Od prvog dana rođenja dete počinje da koristi svoje telo kako bi se upoznalo sa svetom koji ga okružuje.

3 Fina motorika Fina motorika podrazumeva sposobnost koordinacije malih mišića ruku. Ovi mali mišići su odgovorni za pokrete koji se koriste tokom pisanja, ili tokom držanja olovke. Fina motorika podrazumeva angažovanje manjih mišićnih grupa za izvršavanje zadataka koji po prirodi zahtevaju preciznost. To su sitni precizni pokreti prstima, zglobovima, rukama (na pr. držanje pribora za jelo, sviranje klavira, pisanje). Deca treba da imaju snagu i veštinu u rukama i prstima, kao i koordinaciju oko ruka, pre nego što mogu da manipulišu olovkom na papiru.

4 1-2. meseca GM Beba odiže ramena i glavu od podloge, šake su poluotvorene, pokreti ekstremiteta simetrični FM Pogledom prati predmet koji se pomera levo-desno 4. meseca GM Ima kontrolu nad pokretima glave, voljno pokreće ruke, sisa palac. FM Hvata predmete celom šakom, igra se rukama, posmatra ih, stavlja dudu ili zvečku u usta. 5-6. meseci GM Sedi uz lagani oslonac, stabilno drži glavu, spušteno na noge odupire se vrhovima prstiju o podlogu FM Hvata celim dlanom i opruženim palcem, dohvata ciljano pruženu igračku obema rukama, prebacuje igračku iz ruke u ruku. 9. meseci GM Samo se dovodi u sedeći položaj, sedi samostalno, počinje da puzi, stoji uz pridržavanje, FM 8. mesec Lupka i trese predmet, udara predmete jedan o drugi, može da zadrži dva predmeta, sve baca na pod. ` 9 meseci: Hvata sitne predmete palcem i kažiprstom (pinceta hvat) meseci GM Hoda uz pridržavanje, spušta se uz pridržavanje kako bi dohvatilo predmet, pokreće predmete napred-nazad. FM Hvata sitne predmete opozicijom palca i kažiprsta (klešta hvat), ubacuje dugmad u posudu, oponaša šaranje olovkom po papiru. 13.meseci GM Stoji samo i može da napravi 10 koraka. FM Precizno hvata i stavlja sitne predmete u flašicu, može da stavi dve kocke jednu na drugu. 15. meseci Samostalno hoda i retko pada. meseca GM Trči, silazi niz stepenice, otvara vrata, šutira loptu FM Okreće stranice knjige, baca predmete bez određenog pravca, uživa u igrama bacanja i hvatanja, švrlja po papiru. 2. godina Stabilno hoda, trči. 3. godina GM Može da hoda na prstima i peti, kratko stoji na jednoj nozi, trči stabilno i brzo FM Seče makazama za papir bez preciznosti, precrtava krug kada mu se pokaže, koristi flomastere i drvene bojice, pravi harmoniku od papira, gradi kulu od devet do deset kockica. 4. godina GM Maršira u ritmu muzike, silazi niz stepenice nogu pred nogu, vozi tricikl, preskače prepreku širine 20 cm. FM Pokušava da nacrta čoveka – glava i udovi (Čiča Gliša), precrtava kvadrat, kopira nekoliko štampanih slova, savija papir po dijagonali.

5 5. godina GM Skakuće na jednoj nozi, može da stoji na prstima, trči menjajući pravac. FM Crta kućicu, drvo, ljudsku figuru – crtež prepoznatljiv, precrtava romb, razlikuje teško–lako. 6. godina GM Vozi bicikl (sanka se, kliza, vozi rolere), preskače konopac obema nogama zajedno, visi 10 sekundi držeći se rukama za prečku, igra badminton, skače sa visine od 40 cm. FM Hvata malu loptu obema rukama sa udaljenosti od 3 metra. Jednom rukom pravi kuglicu od papira, pogađa loptom cilj, namotava konac, palcem može da dotakne svaki prst, pravi lepezu od papira, koristi rezač za olovke 7. godina G i F Snaga mišića i koordinacija pokreta se uvećavaju; može samostalno da vozi bicikl, preskače konopac. Voli da crta i može tačno da prekopira veliki broj dvodimenzionalnih oblika. 9. godina G i F Bolja koordinacija malim mišićima, pokreti su graciozniji. Razvija razne veštine, pliva, preferira aktivne i izazovne igre – sportove i teži da bude bolji u sportu. Devojčice su bolje u gimnastici, dečaci u sportovima poput rukometa. Zna da upotrebljava jednostavne alate kao što su čekić i šrafciger. Može da svira razne muzičke instrumente. 10. godina G i F Dobija na brzini i koordinaciji, zaleće se u sprint pri trčanju, brzo preskače vijaču, igra školice, može da udara loptu palicom uz dobru koordinaciju. Vešto balansira hodajući po uskoj gredi. Na crtežima se pojavljuje dubina/perspektiva. godina Naglo se razvija. Kod devojčica se motorička sposobnost postepeno povećava, a zatim stagnira; kod dečaka se drastično poboljšava i nastavlja razvoj tokom celog perioda adolescencije.

6 Držanje olovke – razvoj
od 12 do 18 meseci od 2 do 3 godine od 3,5 do 4 godine od 4,5 do 7 godina

7 Motoričke veštine kod IO
Motoričke veštine kod autizma problemi u oblasti kontrole motorike, držanja tela i koordinacije, naročito bimanuelnih motoričkih aktivnosti. teškoće izvođenja preciznih manipulativnih aktivnosti usled nedovoljne diferenciranosti muskulature šaka i prstiju, teškoće prostorne organizacije pokreta i mentalne rotacije lateralizovanog pokreta. otežano sekvencioniranje složenih pokreta, odnosno uspostavljanje svrsishodnog prostornog i vremenskog niza gradivnih elemenata složenih pokreta. tepkoće lokomocije i na nivou mišićnog tonusa. nedostatak kreativnosti u pokretu usled čega pokazuju tendenciju da slede ponuđene obrasce motoričkih aktivnosti. perseveracije kao i siromašna motorička kontrola. neskladna razvijenost praksičke organizovanosti, odnosno složenih oblika motoričkog ponašanja Streotipni obrasci pokreta (stereotipni pokreti) su karakteristika autističnog poremećaja. Dete sa autizmom pravi mnoge čudne pokrete. Oni lepršaju rukama i šakama, skaču gore-dole i prave grimase. Neka deca stalno hodaju na prstima, ponekad sa ukrućenim nogama. Mnoga deca sa autizmom vrte predmete ili lepršaju prstima ispred svojih očiju. Pokreti su često vrlo stereotipni: dete klati napred-nazad telo i glavu, vrti se oko svoje ose ili leprša rukama. Ovi stereotipni obrasci pokreta se mogu pojaviti već na ranom uzrastu i roditelji ne mogu lako da ih prekinu. Svrha mnogih od ovih stereotipnih pokreta je samostimulacija i zadovoljstvo. Dete je vrlo spretno u obavljanju motornih aktivnosti koje mu zadržavaju pažnju (na primer hodanje po ivici, rukovanje videorekorderom) dok ostavlja utisak veoma nespretnog deteta kada treba da uradi stvari koje ne voli (na primer da se samo obuče). Baš kao i malo dete sa autizmom i starije dete sa autizmom ima nešto od krute koordinacije koja često nije skladna. Stereotipije (kao što je hodanje na prstima) ostaju prepoznatljive ali se smanjuju sa uzrastom. Ranije pomenuta diskrepanca između različitih motornih veština, ostaje. Na ovom uzrastu je upadljiva smanjena, slaba i često ometena svesnost o sopstevnom telu deteta sa autizmom; neka deca čak ne prepoznaju sebe u ogledalu ili na fotografiji.

8 Procena motorike Skale adaptivnog ponašanja (npr. AAMR, VABS)
Testovi/zadaci za procenu koordinacije, ravnoteže, brzine, izdržljivosti, manipulativne spretnosti… Procena grafomotorike (kvalitet lineacije, grafomotorni niz Lilijan Lirs… )

9 MOTORIČKE VEŠTINE KRUPNA MOTORIKA FINA MOTORIKA
Počinjemo sa uzrastom od 3 do 6 godina odgovori procena pitanje 1 Hoda da bi stigao do cilja; nema potrebe da se za nešto pridržava. 2 ? Penje se na i silazi sa niskih predmeta (npr. stolica, hoklica, mali tobogan itd.). 3 Penje se na i silazi sa velikih stolica za odrasle osobe. 4 Trči bez padanja; može da bude nespretan i nekoordinisan. 5 Penje se uz stepenice stavljajući oba stopala na svaki stepenik; može da se pridržava za gelender. 6 Silazi niz stepenice, gleda ispred sebe, stavlja oba stopala na svaki stepenik; može da se pridržava za gelender. 7 Skače na pod obema nogama. 8 Trči bez ikakvih problema i bez padanja. FINA MOTORIKA Počinjemo sa uzrastom od 3 do 6 godina odgovori procena pitanje 1 Dohvata sitne predmete palcem i prstima. 2 ? Okreće jednu po jednu stranicu papirnih knjiga, knjiga od tvrdog kartona i tekstilnih knjiga. 3 Slaže jednostavne slagalice sa najmanje dva dela ili oblika. 4 Otvara vrata pokretanjem okrugle ručke. 5 Okreće stranice knjiga i časopisa, jednu po jednu. 6 Lepi i spaja dva ili više delića u jednu celinu tokom izrade zadatka (npr. iz likovnog ili poznavanja prirode i društva itd.). 7 Pravi kružne pokrete u zglobu šake (npr. kod pokretanja igračaka na navijanje, otvaranja i zatvaranja poklopca na tegli itd.). 8 Pravi trodimenzionalne strukture (npr. kuću, most, vozilo itd.) sa barem 5 manjih kocaka. 9 Pravilno drži olovku tokom pisanja ili crtanja (ne drži je celom šakom).

10 Procena grafomotorike (kvalitet lineacije)

11 Procena grafomotorike (grafomotorni niz Lilijen Lirs)

12 Strategije za stimulaciju fine motorike
stiskanje lopte / stres lopte sakupljanje u kutiju različitih objekata.; zatvorenih očiju, opipavajući predmet, dete treba da pogodi šta je to; taktilna diskriminacija mekanog, neravnog, bodljikavog, grubog, glatkog pisanje po pesku, pirinču, brašnu igre plastelinom upotreba pinceta za prikupljanje sitnih predmeta rukovanje alatima, kleštima, šrafcigerima nizanje perli sprej boce za zalivanje u učionici biljke ili sprej za čišćenje table, prskalice za vodu igre testom gužvanje novina igre kartama, kockicama, figuricama, novčićima, čačkalicama savijanje papira. Lego, građevinski blokovi, slagalice igre gumicama za teglu crtanje po peni za kupanje, peni za brijanje upotreba makaza igre štipaljkama upotreba šablona

13

14

15

16

17 zelenaucionica.com

18 zelenaucionica.com

19 Prilagođavanje nivoa podrške:
– potpuno vođenje ruke (pasivni pokreti); – delimična fizička podrška (npr. da započne određeni pokret); – korišćenje šablona; – pokazivanje i simultano izvođenje (imitacija), koje prethodi kopiranju linija; – usmeravanje pokreta linijama, gusto raspoređenim tačkama ili crticama, samo krajnjim tačkama; – označavanje drugom bojom granica za povlačenje linija; – davanje većeg prostora za pisanje (povlačenje linija i bojenje), pa postepeno smanjivanje; – verbalno usmeravanje.

20 Kako podići nivo detetove samostalnosti
Kako podići nivo detetove samostalnosti? Kako prilagoditi materijale i opremu za rad? Rajsferšlus i / ili cipele sa čičak trakom doprinose povećanoj samostalnosti učenika pri oblačenju i obuvanju. Adaptirane makaze mogu pomoći učenicima da seku papir efikasnije i samostalno.

21 Kako podići nivo detetove samostalnosti
Kako podići nivo detetove samostalnosti? Kako prilagoditi materijale i opremu za rad? Grip adapteri mogu biti potrebni za olovke, kašike i četkice za zube za učenike koji ispoljavaju poteškoće u oblasti fine motorike. Neki učenici imaju veliku potrebu za kretanjem i teško im je da sede duži vremenski period.

22 Kako podići nivo detetove samostalnosti
Kako podići nivo detetove samostalnosti? Kako prilagoditi materijale i opremu za rad? Papir sa proširenim linijama stvara očigledniju fizičku granicu i može da pomogne učenicima da pišu između redova.

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32 Primer merljivih ciljeva
Na kraju polugodišta, kada joj se daju makaze i papir sa označene dve paralelne linije koje su udaljene 1 cm, Maja će uspešno iseći papir između te dve prave linije bar u 4 do 5 pokušaja. Na kraju školske godine, Nikola će čitko napisati svoje ime, sva štampana slova azbuke i cifre od 0 do 9 za manje od dva minuta.

33 Prilagođeni programi za pisanje
Prilagođeni programi za pisanje najčešće nude opcije predviđanja reči čije je pisanje započeto. Ako učenik želi da napiše reč “jabuka” i započinje pisanje odabirom slova “J”, pa zatim slova “a”, program na osnovu prva dva slova pokušajem predviđanja, nudi već pripremljene reči “jaje”, “jabuka”, “jastuk”. Učenik bira reč koja mu odgovara. Ovakvi programi se pored odabranih i unetih slova oslanjaju i na kontekst i time unapređuju ponudu željenih reči. Neki prilagođeni programi za pisanje mogu nuditi korisniku i opciju čitanja napisanog, što može biti vrlo korisno kao kontrolni mehanizam pri pisanju. Ukoliko učenik greši pri pisanju, kao i odabiru ponuđenih reči, opcijom sintetizovanog čitanja može uočiti nepravilnost.

34   Kinekt igre Kinekt predstavlja specijalnu vrstu kamere koja detektuje i prati pokrete tela, a koja se širom sveta koristi od godine kao dodatak kompjuterskim konzolama za igre, obezbeđujući korisnicima prirodni interfejs i adekvatne uslove za interakciju sa okruženjem. Primena kinekt igara je zasnovana na naučnim saznanjima o povezanosti kognitivnog i motoričkog razvoja. Pored komercijalne upotrebe, kinekt igre se dizajniraju i koriste i u tretmanu dece i odraslih sa poremećajem autističkog spektra, ali i drugim poremećajima

35 Kinekt igre Ova igra je obično sačinjena od nekoliko avantura i mini-sportskih igrica koje traju u proseku oko tri minuta i sadrže jednostavne zadatke, kako se dete ne bi uplašilo i kako bi se motivisalo i dobro zabavilo. Kinekt nudi i mogućnost učestvovanja u igri sa drugom decom, igranjem u paru ili sa više njih. Kinekt pruža sigurno mesto, bez distraktora, sa pojednostavljenim dizajnom, u kom je akter fokusiran, ali i dinamičan. Igre su uglavnom “uravnoteženo raznovrsne”, što znači da su organizovane po sličnom principu (sa istim pravilima, da ne bi stvarale anksioznost kod deteta), ali ujedndo su različitog dizajna i sadržaja, kako bi se izbegla dosada.

36 Kinekt igre Avatar daje detetu jednostavne verbalne naloge (npr. “Uradi ovako kao ja!”), praćene izvedenom radnjom od strane avatara (npr. pljeskanje rukama, mahanje, dizanje jedne ruke visoko, dizanje druge ruke visoko, dizanje obe ruke istovremeno visoko, marširanje, skakanje u mestu, skakanje u dalj, trčanje u mestu, trčanje u dužinu, pokret za šutiranje lopte itd.). Zadatak je obično praćen dinamičnom muzikom i nakon odgovarajućeg odgovora sledi pohvala kompjuterizovanim glasom „Bravo!“ i propratno dešavanje na ekranu (npr. junak klima glavom i njegove oči trepću zeleno). Ukoliko dete nije adekvatno izvelo pokret, junak mu može reći: „Hajde da probamo ponovo. Podigni obe ruke gore, kao ja“.

37 Kinekt igre Pored imitativnog segmenta ove igrice, kinekt može da sadrži i deo koji podstiče funkcionalnost pokreta. To znači da će dete određenim pokretima uticati na neku promenu na ekranu i njegovi pokreti će imati neku svrhu, neki cilj. Najčešći ciljevi ovakvih igara su: podsticanje i poboljšavanje koordinacije pokreta, kontrola impulsivnosti i fizičkog nemira, regulacija preterane aktivnosti, vežbanje odlaganja zadovoljstva, kao i podsticanje strpljenja. Takođe, ovim igrama dete može da usvaja i spacijalne koncepte – gore, dole, ispod, iza, levo, desno itd.

38 Kinekt igre Teme igara su raznovrsne, kao i angažman delova tela. U nekim igrama, dete učestvuje pokretima glave, odnosno otvaranjem usta (npr. tako proizvodi da pas koji je na ekranu hvata komade keksa), podizanjem i spuštanjem glave, ali i skakanjem i pljeskanjem dlanova (npr. kada se keks pojavi na ekranu, dete skače da ga dohvati i pljeska dlanovima kako bi ga uhvatilo). Takođe, avatar može biti i pčela koja skuplja med, i dete joj pomeranjem svoje glave ili svojih dlanova omogućava kretanje levo-desno, gore-dole, u cilju prikupljanja meda. Za nešto starije igrače, avatar može biti na startnoj liniji trase za trčanje, a korisnik treba da trči u mestu, što brže može, kako bi obezbedio pobedu svog avatara. Igre mogu podrazumevati i uklapanje pokreta u zadati ritam, odnosno igranje uz muziku, pri čemu igrač izvodeći najrazličitije pokrete utiče na avatara. Avatar ispred sebe može imati i različite muzičke instrumente koji su međusobno udaljeni, i nepravilno raspoređeni u prostoru. Od igrača se očekuje da izabere određeni instrument, tako što će ispružiti u ruku u njegovom pravcu i prevući instrument do avatara. Zatim je potrebno da pokaže kako se svira taj instrument. Odgovarajućim pokretima dete će proizvesti željeni zvuk.