Менаџмент у издавачкој делатности

Менаџмент у издавачкој делатности
Доц. др Ирина Милутиновић Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 1: Представљање основних појмова. Од манускрипта до штампане књиге и новина. Предгутенберговска епоха. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 3 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Архаична претписма Штампани медији који почивају на Гутенберговом проналаску имају своју дугу предисторију. Део те предисторије је у првом реду изражајни језик који чине знаци, симболи, музика, плес, уметност. За говорни језик се сматра, на основу анализа антрополошких остатака хомо сапиенса, да је настао између и година пре нове ере. Претече писма. Први наговештаји писма појавили су се онда када је човек почео да употребљава различите приручне предмете као средства за подсећање: каменчић, чвор на тканини или канапу итс. Неки од тих начина одржали су се и до савременог доба. Предмети који имају улогу средстава за подсећање у комуникацији или улогу записа називају се мнемотехничка средства. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Чворовно писмо – архаично претписмо
Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Рабош (штап од меког дрвета)

Вампуи (бележење низањем шкољки)

Етапе у развоју писма Претварајући говор у графичке знаке, човек је започео нови период своје културе. Верује се да су недовољности говорне комуникације са становишта времена и простора условиле појаву писаног језика, приближно година пре нове ере. Цивилизација настаје са појавом писма. Данас у свету постоји приближно језика. Међутим, само њих око 1000 има своје писмо. Према томе, сваки пети језик се и пише. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Сликовно писмо Врста најстаријег записа на камену, прича у сликама.
Врста најстаријег записа на камену, прича у сликама. Најстарији потичу из доба млађег палеолита. У каснијој фази записи на кости, металу и кожи. Не може се сматрати писмом у правом смислу јер не подразумева постојање конвенционално установљених правила (кодови) за бележење и читање слика. Две фазе у развоју су: пиктографско и идеографско писмо. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Појмовно (идеографско) писмо (3)
Зрелија фаза у развоју писма. Уместо да се црта цео догађај или предмет, он се поједностављује и ограничава само на неколико потеза, којим се наглашавају његове контуре, обриси, и изражава појам о предмету. Пример идеографског писма у употреби у савремено доба је кинеско писмо (скоро за сваку реч постоји засебан знак). Примери су, такође, и зодијачки, хемијски, географски знаци... Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Слоговно (силабичко) писмо
Прелазна фаза од појмовног у фонетско писмо. Апстрактнија форма писма. Формирају се посебни знакови за скупине од два, три или више гласова које се појављују у различитим речима. Писмо речи прелази у писмо гласова. Пример идеографског писма у употреби у савремено доба је јапанско писмо. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Фонетско писмо Фонограм (лат. phono - глас и grama – знак)
Следећа фаза у развоју писма је прелазак слоговног у фонетско или фонографско писмо. Овај дуготрајни процес сматра се фонетизацијом писма. Идеограми, најчешће знакови за речи, захтевали су познавање великог броја знакова. Уочена учесталост понављања одређених слогова – група гласова, донела је силабичко писмо које је и знатно једноставније. Временом су знакови почели да се употребљавају само за поједини глас и тако је настао алфабетски фонограм. У овом последњем случају, кад једна графема тј. знак представља само један глас, настаје последњи – најсавршенији облик писма и то је алфабетско писмо. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Материјали за писање и оруђа којима се писало

Настанак рукописне књиге (папирус)
У мочварама у делти Нила у Египту била је распрострањена једна врста трске коју су Грци називали папирус. Ова биљка узгајана је у средњем веку и на Сицилији. Папирус је био значајни извозни производ старог Египта. Стари Египћани су од биљке папирус припремали материјал за писање сличан данашњем папиру пре 6 хиљада година. Најстарији сачувани папирусни свици пронађени су у Кумрану крај Мртвог мора – Кумрански рукописи. Од папируса је прављен јевтин и приступачан материјал за писање тако што је средиште биљке резано на танке траке. После сушења траке су слагане једна поред друге, влажене водом, па потом глачане да би се слепиле. Књига од папируса имала је облик дуге траке (7-8 м дужине и 15 цм висине), чувала се савијањем. Пошто је био биљног порекла, овај материјал није био дугог века. Писало се само са једне, унутрашње стране, тршчаном цеви која је на врху била зашиљена – каламусом. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Настанак рукописне књиге (глинене таблице)
Настанак рукописне књиге (глинене таблице) Народи Месопотамије утискивали су клинасто писмо у мале глинене таблице. Први су је користили Сумерци и Вавилоњани. Глину су по угледу на њих користили и Хетити и Персијанци. За писање су коришћене глинене таблице око 2 цм дебљине, формата 16*25 цм. Након утискивања текста у таблице од меке глине, сушене су и печене у посебним пећима. Ако је дело писано на глиненим плочицама, то значи да је садржало више десетина плочица. Таблице су биле нумерисане и повезиване у књиге (кустоси – речи које чувају ред у таблицама). У Месопотамији је цар Асурбанипал (7. век пре н. е.) имао јединствену библиотеку која је садржала десетине хиљада глинених плочица. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Настанак рукописне књиге (воштане таблице)
Антички Грци и Римљани су писали најпре на папирусу, затим на пергаменту, али су се у свакодневној преписци користиле и воштане таблице. У Једине сачуване воштане таблице из римског периода пронађене су у рушевинама Помпеје. Употребљаване су и касније у средњем веку. Воштане таблице су биле мање правоугаоне плоче од дрвета, ређе од неког другог материјала, незнатно издубљене и наливене топљеним воском. Више таквих таблица спојених заједно тако да се могу отварати називало се кодекс. Кодекс од воштаних таблица је праузор за потоње књиге. Кодекс састављен од две таблице зове се диптих, од три триптих, а од више таблица полиптих. Мекана основа омогућила је лакше писање па и слова постају природнија, заобљена. Чиста, неисписана таблица – tabula rasa. Писало се оштом писаљком (стилусом) који је са друге стране био заравњен, како би се њиме равнао восак. Постојале су и веома сличне гипсане плоче (албуми). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Настанак рукописне књиге (пергамент)
Пергамент је специјално прерађена кожа животиња. Од 2. века пре н. е. на њој су писали Египћани, Асирци и Јевреји. Такође и Грци. У 4. веку н. е. кожа се користи за рукописне књиге, од 8. века и за састављање исправа. Све до средине 14. века преовлађује као материјал за писање, али је од тада постепено замењује папир. Савитљив, лако се резао, није се ломио, писало се с обе стране. Исписани текст могао се стругати и преко њега писати нови. Тетраде – четири листа заједно пресавијена на пола. Спајањем тетрада добијао се правоугаони облик књиге – кодекс. Кодекс је настао тако што се више свешчица од пергамента увезивало у корице између две дрвене плоче пресвучене кожом. На пергаменту се писало пером и посебно справеним мастилом. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Настанак рукописне књиге (хартија)
Папир је пронађен у Кини почетком 2. века н. е. Припремљени материјал од коре дрвета, крпе од конопље и лана, млевен је и уситњаван у авану. Додавањем воде и креча справљана је папирна каша. Ова маса је потом наливана у дрвене судове који су при дну имали сито. Маса би се стресањем равномерно распоредила по ситу, а вода би се оцедила и остајао би сирови папир на површини сита. После сушења, листови су слагани један на други и пресовани. Испресовани листови су потом премазивани лепкком, поново сушени и глачани, обрезивани и припремани за продају. Оваква збирка старог кинеског папира чува се у Британском музеју у Лондону и потиче из 2. века. Арапи су унапредили процес у 8. веку и пренали га на подручје Европе преко Медитерана. Производња папира започиње у Европи у 13. веку. Новина коју су Италијани увели била је технологија прозводње папира са водним знаком (филиграном). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Прва писма Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Клинасто писмо Настанак се везује за појаву сумерске цивилизације (између 5000 и 3000 година пре н. е.), па се често назива и сумерско писмо. Писало се утискивањем тространог клина у глину. Смер писања у почетку је био одозго надоле, а од год. п.н.е. пише се водоравно. У почетку су записивани рачуни, порези, разна правила, а касније књижевна, релизиозна, филозофска, историјска и правна дела. Еп о Гилгамешу (2100. г. п.н.е.) и Хамурабијев законик (1760. г. п.н.е.) су најстарији и најпознатији записи. Преузели га други народи Средњег истока (интернационално писмо оног времена). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Египатско писмо Нешто млађе од сумерског писма (најстарији писани споменици потичу из 3000 год. п.н.е.). Разликовала су се три типа египатског писма: хијероглифско (свето сликовно монументално писмо које се уклесује); хијератско (писмо једноставних облика које су користили свештеници, писано на папирусу); демотско (најједноставнији облик пословног писма за свакодневну употребу, развило се од 7. века п.н.е. из хијеретског писма). Хијероглифи су сложено писмо које карактерише истовремено коришћење три врсте знакова пиктографа и идеографа (стилизовани цртежи људи, животиња и предмета), фонограма (посебни додаци који указују на звучне вредности које уклањају двосмисленост) и детерминатива (семантички класификатори који означавају ред појава и упућују на основни знак). Усавршавањем су изгубили карактер сликовног писма поставши фонографско, али никад нису прерасли у алфабетско писмо. Писани су здесна налево, и то одозно надоле. Хијероглифима писамо само на једном језику – египатском. Дешифровање хијероглифа почетком 19. века представљало је велико научно откриће које јепомерило историјско сазнање. Дешифровао их је француски египтолог Жан Франсоа Шамполион године. Споменици хијероглифског писма се разврставају према врсти писама. Најстарији хијероглифски записи уклесани су у камене блокове на зидовима или стубовима храмова. Пронађени су у првим пирамидама из 2600 године пре н. е. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Papirus Pris – најстарији споменик писан хијератским писмом, потиче из 3000 г. п. н. е.

Демотско писмо – садржи само сугласнике.

Из египатског развиле су се две значајне групе писама:
Из египатског развиле су се две значајне групе писама: критско (настало око 1600 г. п. н. е.) и хетитско (настало око 1500 г. п. н. е.), северносемитско писмо (настало око 1800 г. п. н. е.) Из ових група развила су се сва потоња писма, осим кинеског (хебрејско, феничанско, грчко, пахлави и индијска писма, касније арапско и синајско). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Хронологија писма Игнације Гелб, амерички научник, оснивач граматологије, одредио је, године, хронологију настанка писама: Сумерски систем клинастог писма у Месопотамији који је настао 3100 г. пре н.е. Египатски систем писма (хијероглифско, хијератско и демотско писмо) Протоеламитски систем писма у Еламу (доњи ток реке Тигар), настао између 3000 и 2200 г. пре н.е. Протоиндијски систем писма, настао у долини Инда око 2000 г. пре н.е. Критски систем писма, настао између 2000 и 1200 г. пре н.е. Хетитско писмо (хетитски хијероглифи), настало 1600 г. пре н.е. Кинески систем писма, настао 1300 г. пре н.е Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 2: Значај Гутенберговог открића за развој издаваштва и штампе. Индустријска револуција и развој штампе. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 3 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Европска писма Основу европске писмености чини грчко писмо, од кога потичу сва европска алфабетска писма. Грчко писмо – још у доба критско-микенске културе (2000–1400. г. пре н .е.) Грци су користили линеарно писмо Б. Грчко писмо је настало од феничанског писма, у време кад су познати трговци и поморци Феничани били у интензивним везама са Грцима, па су им у процесу интеркултурне размене пренели и свој алфабет, почетком 9. века пре н. е. Прилагођавајући писмо карактеристикама свог језика, Грци су од Феничана узели поједине знакове за гласове који су специфични у грчком језику. Али су узели и одређене знакове за самогласнике које Феничани нису познавали. Тако је настао грчки алфабет. Алфабет је у 7. веку пре н.е. био у употреби на целом грчком простору. Оно је било значајан културни елемент повезивања свих античких Грка. Феничани су писали здесна налево, па су и Грци у почетку писали у оба правца (бустрофедонски), непрекидно до 6. века пре н.е, када прелазе на писање слева надесно. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Фазе грчког алфабета Лапидарно писмо – монументално писмо у којем су слова уклесана у камену, сва исте величине, усправна и међусобно неповезана (повеље и религиозни записи) – касније названо унцијално (уставно) писмо; најзначајније грчко писмо. Курзивно писмо (искошен тип слова) – унцијално (уставно) писмо прерасло је у брзописну варијанту и употребљавано је од 3. века нове ере у два облика: 1) Мајускула (лат. Maius, већи) 2) Минускула (лат. Minus, мањи) – писање слова између четири линије, а пише се изнад и испод ових линија Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Мајускула – сва слова су обликована између две замишљене линије.
Мајускула – сва слова су обликована између две замишљене линије. Најстарији тип грчког алфабета у којем су сва слова исте величине. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Минускула – писање слова између четири замишљене линије.
Минускула – писање слова између четири замишљене линије. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Словенска писма Словенска писма (глагољица и ћирилица), настала су из грчког писма, крајем 9. и почетком 10. века нове ере. Настанак глагољице и ћирилице везан је за браћу Константина (Ћирила) и Методија из Солуна. На позив великоморавског кнеза Растислава (842–871), како би сузбио франачки културни и политички утицај у својој земљи, браћа Ћирило и Методије са групом својих ученика, у пролеће године крећу из Цариграда у Великоморавску кнежевину. Константин је, пре одласка, превео са грчког на словенски језик најпотребније литургијске књиге (јеванђеље, псалтир и молитвеник) – створивши тако посебно словенско писмо – глагољицу, и то по угледу на грчко минускулно брзописно писмо. Уследило је покрштавање Словена, практиковање службе у цркви на словенском језику, стварање прве књижевности на том језику. Касније, путем тзв. рецензија, стварани су посебни књижевни језици источних и јужнословенских народа. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Глагољица Настала је у другој половини 9. века, из грчког минускулног писма. Добила је име највероватније од словенске речи глагољати – говорити. Научници сматрају да је саставио Константин, око 863. године, када је уз помоћ брата Методија и новог писма превео Нови завет (Јеванђеља) на словенски језик. У почетку глагољица имала 40, а касније 38 слова; свако слово је имало гласовну и бројну вредност. Од 9. до краја 12. века глагољица се ширила од Велике Моравске, преко Чешке и Паноније, до Молдавије и Русије, на југ до Бугарске и Мекедоније, Рашке, Зете, и даље на запад до Босне, Хума, Далмације и Истре. Од споменика писаних глагољицом најпознатији су: Зографско јеванђеље, Маријино јеванђеље, Асеманијево јеванђеље, Охридско јеванђеље, Синајски псалтир, Синајски молитвеник, Клоцов глагољаш, Рилски одломци, Кијевски мисал. Оригинални глагољички текстови Ћирила и Методија нису сачувани. Сачувани су само преписи тих текстова с краја 10. и почетка 11. века. У Македонији се задржала све до краја 12. века, на подручју Охридске школе. Најстарији познати јужнословенски глагољски споменик је епиграф Башчанска плоча из године, писана на каменој плочи. Пронађена је у месту Башка на острву Крку. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Ћирилица Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd
Ћирилично писмо је настало после Методијеве смрти (885. године), када на позив бугарског цара Симеона (893–925) долазе ученици Ћирила и Методија у Бугарску и тамо шире византијски културни утицај, стварајући ново писмо – ћирилицу. И сам образован књижевник, цар Симеон подстиче ширење просвете, те у време његове владавине долази до процвата бугарске културе – златно доба књижевности. За ново писмо – ћирилицу – ученици Ћирила и Методија су прилагодили грчко унцијално писмо. Притом су као полазиште имали глагољицу, јер је на њој већ формиран књижевни језик код Словена. Састављач ћирилице је копирао устаљени систем глагољице, задржавши њен фонетски принцип, азбучни ред и називе слова и, највећим делом, број слова. Ћирилица је, као и грчко писмо, задржала обележавање бројева словима, бројна вредност слова зависила је од његовог места у азбучном реду (прво слово – 1, друго – 2, и тако редом до 9 за јединице, у другом реду за десетице и у трећем за стотине). Ћирилична азбука састојала се од 24 слова, преузета из грчког уставног писма, и од 12 слова прилагођених гласовним потребама словенских језика. Најстарији сачувани писани споменици су врло ретки: Савина књига, Супрасаљски зборник, Хиландарски листићи, Листићи Ундољског, Загрофски листићи, Листићи Илинског, Остромирово јеванђеље, Свјатослављев зборник. Епиграфски споменици из најстаријих времена су бројнији и тачније датирани . Најстарији такав споменик је Самуилов натпис из 993. г. – назван по Самуилу, цару македонских Словена, пронађен крај Преспанског језера на територији Грчке, а чува се у Народном музеју у Софији. Затим ,Темнићки натпис из 11. века , нађен у селу Доњи Катун код Варварина у Србији, Надгробни натпис жупана Грда из 12. века, пронађен код Требиња; Ктиторски натпис кулина Бана из 12. в., пронађен код Високог; Ктиторски натпис хумског кнеза Мирослава из 12. века, пронађен у његовој задужбини у цркви Св. Петра у Бијелом Пољу. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Ћирилични споменици Савина књига (настала у Бугарској у 11. веку) Најстарији српски сачувани рукопис је Мирослављево јеванђеље (настало око године) Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Латиница Латинско писмо је најважнији изданак (до данас недешифрованог и предмета контроверзи у вези са његовим не/грчким пореклом) етрурског писма. Писмо је добило име по Латинима, једном од староседелачких народа Лације у Италији. Сматра се да су Римљани овај алфабет преузели од Етрураца после 7. века пре н. е. Најпознатији и најстарији латински натпис Црни камен (Lapis niger) са Форума, из 6. века пре н. е., писан је словима струрског облика у наизменичном, бустрофедонском редоследу писања. У почетку латиница је имала 21 слово, од 1. века н.е. додају се слова Y и Z, а од 11. века слово W, и у 17. веку се разликују I од J и U од V Поједини народи уводили су посебна слова за писање посебних гласова свог језика Словенска латиница формирана према моделу чешке латинице (додати знаци č,ć,š,ž,đ и утврђени диграми dž, nj и lj). По стварању обједињеног српскохрватског стандарда, Бечким договором из године, у католичким срединама, као и у појединим муслиманским и православним срединама у Босни, све више је улазила у употребу латиница. Стандарди и норме домаће латинице зависили су од међународних стандарда за примену знакова овог писма (међународна стандардизација). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Писмо у штампаним књигама

Проналазак штампе Проналаску штампе претходиле су различите методе отискивања текста, помоћу печата и клишеа. Најстарији сачувани кинески отисак са дрвене плоче потиче датира из 932. године. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Клише Механичко умножавање текста и слика помоћу пресе и ваљка – отискивање вршило се са клишеа, тј. са дрвене или металне плоче у коју је цртеж/текст угравиран у негативу. Клише се израђивао од дрвета, метала, а данас и од линолеума и друге пластике. Зависно од материјала од којег је клише израђен – отисци су добили име: дрворез, бакропис, литографија (отисак са литографског камена). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Ксилографија (блок књига)
Развија се крајем 14. и у 15. веку. Главну улогу има слика, а не текст – то је црквена књига са иконама, молитвама, молитвеницима, календарима, а штампају се и играће карте. Свака страница је посебно резана и отискивана, па су лепљењем суседних страница добијени листови – тако да је сваки лист књиге представљао физичку целину. Блоковне књиге су најстарије европске штампане књиге из прве половине 15. века – сачувано је само око 100 издања блоковних књига. Вечином су биле побожног садржаја, намењене школској употреби (нпр. латинска граматика). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Гутенбергов проналазак штампања помоћу покретних слова
Гутенбергов проналазак штампања помоћу покретних слова У Европи се у 12. и 13. веку развијају трговачки и културни центри и настају први универзитети. Све израженију потребу за књигом нису могли више да задовоље манастирски скрипторијуми, па се умножавање књига све више врши у универзитетским или лаичким радионицама за преписивање књига. За ову потребу креиране су нове верзије писма брзописа, које су омогућавале брже преписивање књига. Као и сви масовни медији, тако и штампа – најстарији медиј, почива на технолошком изуму. Сматра се да је то Гутенбергова преса са помичним оловним словима. Мада постоје докази да је концепт механичке пресе са покретниим керамичким словима био познат у Кини и Кореји готово хиљаду година раније, Гутенбергови проналасци су били од пресудног значаја за развој нововековног европског штампарства: Поред механичке пресе са помичним оловним словима, Гутенберг је конструисао и механизам за изливање калупа; изливао је појединачна оловна слова и од њих састављао редове и странице; направио легуру олова од које су прављени калупи за слова и увео у употребу штампарско мастило са уљаном основом. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Гутенбергова Библија Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd
Уз проналазак компаса и барута, откриће механичке штампе сматра се једним од проналазака који су изменили дотадашњу слику света. „Граматика“ на латинском језику је најстарија књига коју је Гутенберг штампао. Највећа књига коју је Гутенберг штампао била је Библија. Настајала је у периоду између и године. По изгледу отиснутих слова, била је дословна копија руком писаних књига, тзв. икунабула. Довршена је ручним уношењем иницијала и осталих украса у боји. Гутенбергова Библија броји 643 листа, на свакој страни штампана су по два ступца од 42 реда и више од 3700 знакова. Штампана је на латинском језику готичком текстуром са изванредно складним и естетски допадљивим изгледом страница. Ово дело представља не само дело модерн етипографије, већ и један од најлепше штампаних примерака свих времена. Штампана је у 150 примерака на хартији и 30 примерака на пергаменту. До данас је сачувано неколико десетина примерака. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

После изума штампе Јохана Гутенберга, штампари су за своје потребе створили мноштво типова графичких слова. Тиографско писмо развило се у Европи на основу усавршених варијанти латинице из доба хуманизма и ренесансе. Нова типографска писма стварана су за сва три алфабета – грчки, латиницу и ћирилицу. У креирању и ливењу слова полазило се од рукописне традиције, али се све више прихватао утицај уметничких стлова и праваца. Штампарство се најпре проширило у Италији (прва штампарска преса прорадила је године у бенедиктинском самостану у близини Рима, заслугом двојице Немаца, који су занат изучили у Гутенберговој штампарији). Вештину штампања у Европи ширили су немачки штампари, тако да су до краја 15. века штампарије постојале у више од 100 европских градова и у том периоду одштампале су више од издања. Први велики европски центри штампе су Венеција (16. век), Антверпен (17. век), а потом и Лондон (18. век). Енглеска ће до данашњих дана остати светска престоница издавачке делатности. Број наслова који енглески штампари издају годишње надмашује примерака. Од свих италијанских градова, највећу славу као произвођач штампаних књига стекла је Венеција (од године, када је прорадила прва штампарија, па до краја 15. века, у Венецији је радило 150 штампарских радионица у којима је отиснуто приближно књига). Инкунабуле – прве штампане књиге. Опонашање руком писаних књига у штампарству трајало је до краја 15. века. Тај период се назива икунабула фаза штампања и односи се на све књиге штампане пре године. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Иако је проналазак штампарске пресе омогућио масовни и релативно брз пренос разноврсних порука а писану реч доступну великом броју људи, раскид са дотадашњом, хиљадугодишњом традицијом ручног писања фактички није још задуго дефинитивно остварен. Споне са прошлошћу су биле толико јаке да су „природно писање“ тј. ручно писани текстови и књиге (манускрипти) још читав век и по након Гутенбергових проналазака у Европи имали превагу над такозваним вештачким писањем – како се називало штампање. На Балкану је још у 19. веку рукописна књига успешно конкурисала штампаној. У средњовековној Европи, манастири су били главни центри ручног писања и чувања античких рукописа. Капацитети скрипторијума у којима су књиге писане били су мали и чини се да је за прихватање штампе било пресудно да се створи реална потреба за текстовима који ће се продуковати учесталије, брже, јефтиније и у већем броју примерака него до тада. Све док до такве промене није дошло, штампани текстови, укључујући и Гутенбергову Библију, сматрани су мање вредним, јефтиним копијама. Гутенбергова Библија имала је цену која је износила 1/5 цене истоветне руком писане књиге. Ова разлика у цени није проистицала само из различитог карактера процеса настајања књиге, што би се данас сматрало нормалном последицом, већ и из чињенице да је штампани примерак књиге сматран јефтином копијом оригинала. Стварне разлоге отпору према новој технологији треба, међутим, видети у оправданој бојазни световне и црквене власти да ће вештина штампања толико проширити знање обичних људи, да њима неће моћи да се влада репресијом, јер ће они познавати своја права и слободе. Исто тако, писари су од почетка презирали долазак штампарства јер је нова технологија претила њиховом послу. Са ренесансом, као интелектуалним и уметничким препородом који је захватио Европу између 14. и 17. века, потребе за штампаним текстовима су непрестано расле, али кључне промене у свеукупном друштвеном животу настаће индустријском револуцијом која је увођењем машинског погона убрзала и учинила ефикаснијом дотадашње мануелне облике производње и обележила прелазак са средњовековних на модерна времена. Један велики издавачки пројекат који је објединио све дотадашња научна и филозофска знања била је Енциклопедија штампана у 35 томова. Рад на овом делу трајао је од до године. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Књига у 18. веку Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Настанак српског штампарства
Почетак штампарства у Европи подударио се с почетком најмрачнијег периода српске историје – падом српских земаља у турско ропство. Те околности одредиле су и карактер раног српског штампарства. Штампане су само православне верске књиге, чија је мисија била отпор духовном поробљавању, одржавање духовне и етичке самосвести и отпор исламизацији. Ђурађ Црнојевић, последњи господар Зете (односно Црне Горе), основао штампарију на Цетињу, набавивши пресе у Венецији. Пре него што је под турском силом нестала и држава и штампарија, од до године, објављено је пет књига, српском варијантом старословенског језика. Друга српска штампарија настала је кад су браћа Љубовићи донели штампарију у Горажде, а затим је пренели у Румунију, у Трговиште (монах Макарије). Комерцијална штампа радила је и у Београду, године. Затим су књиге штампане и у манастирима у Рујну, Грачаници, Милешеви и другим манастирима у току 16. века. По типу слова, српско штампарство из тог периода дели се на: цетињско, горажданско и венецијанско. Суочени с турском опасношћу Венеција и Ватикан у извесној мери су подржавали српске књиге и штампарство. Божидар Вуковић, штампао је у Венецији српске књиге између и године, а његов син Вићенцо Вуковић до краја 16. века. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Прва српска књига Јеромонах Макарије, који је изучио штампарски занат у Венецији и тамо излио ћирилична слова, штампао је Октоих године у Ободу на Цетињу. То је прва српска инкунабула. Прва ћириличним писмом штампана књига – Чаславац појавила се године у Кракову, у штампарији Швајполта Фиола. Што се тиче простора на којима живи српски народ, после Октоиха штампан је Гораждански псалтир (1521), Четвројеванђеље (Београд, 1522). У Венецији је штампан Први српски буквар који је написао Инок Сава, јеромонах манастира Дечани. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Српско штампарство 16–19. века
У 16. веку, под турском влашћу радило је осам српских штампарија, у којима је штампано само 11 књига: Горажде ( ) Рујно под Златибором ( ) Грачаница ( ) Милешева ( ) Београд (1522) Милешева (1557) Скадар (1563) У Мркшиној цркви, у околини Ваљева ( ). Од краја 16. века па до друге половине 19. века, књиге на српском језику штампане су искључиво изван територије поробљене Србије. Монопол на штампање српских књига имали су: Венецијански штампар Димитрије Теодосије Грк, до 1761, када је у Бечу почело штампање српских књига ћирилицом. Бечки штампар Јозеф Курцбек 1770–1792. Од будимска штампарија Пештанског универзитета. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Осамостаљење српског штампарства
Према Хатишерифу из 1830, Србија је, поред осталих аутономних права, добила и право на оснивање штампарије. Тада је наступио преокрет у српском издаваштву. После вековне, потпуне културне изолованости Србије, захваљујући угледним људима као што су Доситеј Обрадовић и Вук Караџић, писана реч је освајала наше просторе. Године у Београду, под владавином кнеза Милоша Обреновића, основана Књажевска српска печатња (касније Државна штампарија, па Београдски издавачко-графички завод). Штампарију у Црној Гори оснива Петар Петровић Његош. Штампарије у Новом Саду оснивају Емануел Јанковић и Дамјан Каулици у другој половини 19. века. Временом, повећава се број књига штампаних у Србији и српско штампарство се убрзано развија. У периоду који је следио највећи део српских публикација штампао се у три града: Будиму и Новом Саду на територији Хабсбуршке монархије и Београду у Србији. Гашењем активности будимске штампарије у Мађарској буни године тежиште издавачко- штампарске активности дефинитивно се устаљује на српском етничком земљишту. Док су у првој деценији 19. века, по Српској библиографији Стојана Новаковића, изашле само 194 српске књиге, а у четвртој деценији 386, у шестој деценији тај број је био Удео књига штампаних у Србији брзо се повећава, да би у другој половини седме деценије премашио половину. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 3: Књига: особености и врсте. Остале непериодичне публикације. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 1 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Дефиниција књиге по Унеску
Књига је духовно-стварна творевина која настаје као заједнички резултат делатности аутора, издавача и графичке индустрије. У техничком смислу књига се састоји из савијених и сашивених или лепљених делова‚ штампаних табака и повеза. Одштампани делови књиге су насловне странице (прелиминарни - нулти отисак) и текстуални део с деобом на поглавља. Према препоруци Унеска из године, књигом се, у формалном смислу, сматра свака штампана публикација, која се не објављује периодично или повремено, са више од 49 страница без корица. Публикација од 5 до 49 страница, такође без корица и без редовне или повремене периодичности, назива се брошура. Остале штампане публикације (каталози, проспекти, афише, плакати, леци, формулари, обрасци...) садрже до 5 страница. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Друге дефиниције књиге
Књига је скуп или колекција писаних, штампаних, илустрованих или празних листова, начињених од папира, пергамента или неког другог материјала, које су обично спојене са једне стране. Стране листова књиге зову се странице. У новије време постале су познате и електронске књиге. Књига се користи за читање очима или врховима прстију, и у случају аудио-књига – слухом. На тај начин се прикупљају информације које су одштампане или снимљене. Под називом књига се, такође, подразумевају литерарни радови који се састоје од одређеног броја томова, те се тиме разликују од часописа и магазина, који излазе периодично и на неодређено време. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Обележја књиге Књигама се сматрају непериодична издања која имају истовремено сва три следећа обележја: имају стручни, научни, уметнички, културни и образовни садржај, а не смеју имати рекламни садржај; израђене су у техничком смислу у облику књиге, одштампане на папиру или већ споменутим носиоцима текста или у облику слободних листова; имају најмање 49 страница не рачунајући корице и насловну страницу, осим дечјих књига - бојанки, сликовница без текста, и штампаних нота и уметака за књиге у облику слободних листова који могу имати и мање од 49 страница. Дечјим књигама сматрају се и бојанке као и сликовнице без текста. У формално-техничком смислу, књигу као штампани продукт чине: корице, импресум (аутор књиге, назив књиге, наслов оригинала уколико је превод, подаци о издавачу, рецензенти, ЦИП запис), делови књиге (главе, одељци, пододељци, прилози и садржај). Према подацима Републичког завода за статистику који се односе на период пре светске економске кризе, за годину, на пример, у Србији је објављено различитих књига. У свету је у току године објављено нових наслова. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Функције књиге Образовна Естетска Украсна Емотивна Подсећајна Забавна
Реверзибилна Поседничка Инвестициона Колекционарска Нормативна Надограђујућа Миметичка ... Текст ове лекције је преузет (цитат) из извора означеног бројем 1 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Врсте књиге Књиге се деле на: по садржају: по симболичкој експресији:
уметничке, научне, школске (уџбеници, приручници, практикуми), техничке, популарне и књиге за децу; по симболичкој експресији: вербалне, иконичке и вербално-иконичке (сликовнице и књиге фотографија, илустрација и репродукција); по материјалној вредности на: класичне, луксузне (најскупље) и џепне (најјефтиније). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Штампане новине Новине су најзаступљенија и најтиражнија издавачка форма у оквиру штампаних медија, која представља дневну или повремену публикацију која се издаје да би се редовно обавештавала јавност, а има своје посебно типографско обележје – штампана је у колонама (ступцима). Периодичност и промењивост садржаја у њима кључне су особине које чине новине друкчијим од осталих штампаних медија, попут књиге, плаката, летка... Именица новине у значењу листа који се штампа у више примерака, нема облик једнине, а ако га добије, онда има друго значење: новост, новина, нешто ново, а не штампани лист. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Предисторија новина У облику рукописних новина појављују се још у старом Риму, у време владавине Јулија Цезара – прве су објављене 59. године пре н. е. Рим је познавао две врсте писаних новина: Acta diurna (дневна акта, дневне вести), које су преносиле званичне, државне вести, и Acta publica – са информацијама намењеним најширим друштвеним слојевима. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Шта је претходило настанку новина?
Новонастале потребе за информисањем у Европи од почетка 15. века. Стварање савремене поштанске службе. Изум штампарије. Појава руком писаних вести. Штампани леци – извештаји о крупним догађајима. Почеци штампане периодике. Продужени живот првобитних облика новинарства. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Настанак новина Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd
Прве штампане новине појављују се тек на прагу 17. века, један и по век након Гутенбергових проналазака. То нам говори да је било потребно да се измене још многе друштвене околности које ће довести до потребе за новим медијем. Најпре, недостајала је писменост ширих друштвених слојева. Затим, поступак штампања је задуго био спор и скуп, што је онемогућавало доступност његових продуката. Прве новине су штампане године у Стразбуру, мада неки аутори поводом истог штампаног памфлета наводе и годину. Иако је Захарије Стефановић Орфелин 1768, г. у Венецији почео да објављује лист „Славеносербски магазин“, домаћа историја новинарства првим српским новинама сматра „Новине сербске у Виени“, са чијим издавањем године у Бечу отпочиње родоначелник српског новинарства Димитрије Давидовић. Од године, ове новине излазе у Крагујевцу под називом „Новине сербске“, као званично гласило државе Србије. Након годину и по дана рада у Крагујевцу, редакција ових новина измештена је у Београд, где ће оне излазити наредних 80 година, а у Београд је измештена и државна штампарија. Када је у Лондону парна машина први пут употребљена за покретање штампарских преса, испуниле су се технолошке претпоставке да штампани медиј добије карактер масовности. У поређењу са Гутенберговом пресом, за коју се претпоставља да је могла да оствари тираж од 125 новина на сат, нови погон је омогућио неупоредиво веће тираже. Након увођења цилиндра, односно ротационог типа штампе (у Америци 1925) били су могући тиражи од копија на сат. Са увећаним тиражима послови са штампаним медијом постају велики бизнис и то остају до данас. То се може сматрати и основним разлогом да се број новина увећавао вртоглавом брзином. Већ године, у Америци излази више од листова, око 4500, а године има више од Ове околности ће, између осталог, условити потребу за професионалним новинарским радом. Прва образовна институција која је школовала новинаре била је Вашингтонски колеџ, који је године формирао новинарску секцију на којој је 50 полазника осим општег смера стицало и знања која се односе на историју штампе, технику штампе, испитивање јавног мњења, законодавство које се односи на штампу, рад у редакцији, редиговање, и сл. Прва европска катедра за новинарство основана је у Цириху године. Тек по окончању Првог светског рата школовање за новинарски позив веома узнапредовати и биће заступљено на великом броју европских и других универзитета широм света. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Дневне новине које редовно излазе у Србији:
Информативно-политичке (Политика, Данас, Мађар со) Полутаблоидне (Вечерње новости, Блиц) Таблоидне (Курир, Ало) Специјализоване дневне новине (Спорт) Метрополис новине (24 часа – једине бесплатне новине) Периодичне новине које излазе у Србији: News magazine (Нин, Време, Печат) Ревије (Илустрована политика, Плејбој, Политикин забавник) Специјализоване новине (Ошишани јеж, Економист, Базар) Страначке новине (Српска реч, Велика Србија) У већини општина у Србији повремено излазе неке од локалних новина и њихов број је велики – само 30-ак локалних новина излази редовно тј. седмично, двонедељно или месечно – Панчевац, Напред, Реч народа, Зрењанин, Суботичке, Нови пут, Победа, Врањске, Слобода... Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Часописи (магазини) Часопис је стручна или периодична публикација, штампана најчешће у облику књиге. Дакле, часописи односно магазини су периодичне новине које могу бити седмичне, петнаестодневне, месечне, тромесечне... – назив означава размак између два броја. Недељници спадају у најраспрострањенију форму штампаних медија. Према најновијим подацима, укупан број часописа у свету се процењује на око наслова. Од тог броја око наслова се везује за европски континент. У последњим деценијама у Србији излази 1978 листова са различитом периодиком. По правилу, часописи имају три извора прихода: продаја, оглашавање, и проширење марке (приходи од допунских активности као што су објављивање књига, приређивање изложби, специјалне понуде...). Часописи су међу свим медијима први који су се нашли на трагу медијског реаговања у односу на актуелне процесе демасификације (Тофлер). Наиме, медијска специјализација, као одговор на тенденције размасовљења и индивидуализације, своје конкретне форме најпре добија у часописима. С обзиром на то да савременом медијском сценом све више доминирају електронске информативне форме, појавили су се и електронски часописи. Први часопис те врсте покренут је у Сједињеним Државама године, други у Енглеској 1980, а трећи у Француској 1984. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Стрип Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd
Свој настанак стрип дугује комбинацији два система порука, односно два језика – сликовног и забавног. Збивање почива у сликовним порукама – оно одговара чистој фабули у литератури. Знаковне поруке образују текст... стрип је поникао на основама напора да се континуирано представља и прати извесно збивање, с изражајношћу што не захтева коментар или се задовољава минимумом коментара... стрип приповеда преко изабраних детаља, представљањима и њиховим значењима и вредностима. Он, по правилу, не може и не жели да пружи све. У томе се разликује, као вид сажетог изражавања, од било какве класичне, усмене или писане нарације или фабулирања. За разлику од новина као медија чија се комуникациона функција у начелу исцрпљује у равни посредовања семантичких порука, стрипом се посредују и естетске поруке. Отуда је он по својим кључним обележјима ближи филму и телевизији као (између осталог) посредницима естетизованих порука него самој штампи којој у медијском и технолошком смислу припада. Поређење стрипа и филма налази додатно оправдање у чињеници да се стрип и филм, историјски посматрано, готово једновремено појављују. Први стрип, онакав каквим га ми доживљавамо у савременом смислу, The Yellow Kid, аутора Ричарда Аутколта, штампан је у Пулицеровом високотиражном New York World-у 16. фебруара године. Непуна два месеца раније браћа Лимијер, у Паризу, приређују прву јавну филмску пројекцију. Стрип – уметност заустављених слика, и филм – уметност покретних слика, рођени су истовремено. Заједничко стрипу и филму је то што и једна и друга дисциплина учествују у настајању једног новог феномена – популарне културе. Иако је мање-више остао по страни озбиљнијих истраживања, стрип је значајан чинилац медијске сцене, посебно медија штампе. Запазићемо га у било којим новинама или часописима, али и у форми самосталних издања. Основна изражајна средства стрипа су: стриповски квадрат – сличица (као јединична визуелна фиксација мотива са текстом у филактери), и монтажни поступак (метод којим се потребни број квадрата – слика повезује у континуирану, комуникацијски разговетну целину). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Коначно, важно је поменути и једну необичну појаву у издавачкој делатности новијег доба. Један број истраживача, у Немачкој понајпре, почео је да објављује такозване графичке новеле, што су заправо стрипована дела класичне књижевности. За сада су ова, не тако јефтина издања, привукла највећу пажњу оних читалаца који нису спремни да се суоче са захтевнијом перцепцијом традиционалних књижевних издања. Вероватно да су то они читаоци који су се уместо за читање књига опредељивали за њихова аудио, филмска или видео издања. У сваком случају, из овог примера видимо да стрип непрестано шири подручја презентације. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 4: Појам издавачког предузећа, настанак, развој и врсте. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 1 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Најстарије издавачко предузеће
Један угледни аутор је рекао да је издавање књига била прва културна индустрија. Стога издавачко предузеће, историјски посматрано, представља најстарије медијско предузеће. Прво издавачко предузеће – „Алдина”, основао је у Венецији Алдус Маницијус у другој половини ХV века. Каталог књига који је објавио на грчком, латинском и италијанском језику садржао је поезију, филозофију и различите приручнике. Прва штампана издања бројних грчких и латинских класика носила су Алдусов колофон (завршни текст у инкунабулама – књигама штампаним до године): делфина обавијеног око котве, симбол латинске пословице „Журите полако“. Алдусов најамбициознији пројекат било је четворотомно издање Аристотелових дела на грчком језику. Занимљиво је да је Маницијус још године измислио и тзв. џепну књигу. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Издавачко предузеће Издавачка делатност представља специфичан вид организоване људске праксе која има за циљ материјализацију, мултипликацију, презентацију и друштвено-економску валоризацију различитих садржаја писаног стваралаштва. Кључни чиниоци настанка и историјског развоја издавачке делатности су: развој писма и писмености; средстава за писање и штампарских технологија; организациони модели издавачке праксе. Издавачка делатност је превасходно оријентисана ка реализацији веома специфичног производа – књиге. У издавачком предузећу се припремају и објављују или припремају, штампају и објављују књиге и остале непериодичне штампане публикације. Ово предузеће није исто што и новинско, мада се у пракси показују различити облици њиховог повезивања. Основна разлика је у чињеници да се у новинском предузећу припремају и објављују или припремају, штампају и објављују дневне, периодичне и повремене новине, као битног медија масовног комуницирања у односу на књигу. Федерација европских издавача статус издавача признаје сваком предузећу (организацији), које објави минимално пет књига годишње. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Типови издавачког предузећа
Узимајући у обзир класификацију књига, као најважнијег ’производа’ издавачког предузећа, могу се препознати: издавачка предузећа општег типа, у којима се припремају, (штампају) и објављују све поменуте врсте књига, и издавачка предузећа специјализована за одређену врсту књига и/или публикација. Други тип предузећа знатно је ређи и, мада се многа оснивају као специјализована, пре или касније прерастају у издавачка предузећа општег типа или се, у случају неуспеха на тржишту – гасе. Разуме се, постоји и могућност оснивања и деловања издавачких предузећа (такође, и новинских) која послове штампања књига и других публикација поверавају посебним организацијама специјализованим искључиво за технолошки процес штампања, тј. штампаријама. Међутим, мало је издавачких предузећа која почну без сопствених штампарија, а да се, развијајући се и настојећи да смање трошкове продукције, не оспособљавају и за самостално штампање сопствених и екстерних публикација. Слично је и са штампаријама: пре или касније, ако успешно послују, појављују се и као издавачи специјализованог или општег типа. Овде се, из дидактичких разлога, процеси менаџмента, најпре у издавачком, а затим и у новинском предузећу, објашњавају примерима развијених предузећа које у својој структури, у техничком подсистему, имају и сопствену штампарију. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Издавачко преузеће као пословни систем
Под пословним системом подразумева се организациона целина која функционише и делује према критеријумима тржишног начина привређивања, односно чији се резултати верификују на тржишту. Управљање функционисањем пословних система обавља се уз уважавање основних принципа менаџмента: ефикасности коришћења расположивих материјалних и људских ресурса, као и ефективности задовољења потреба потрошача, изражених у виду тржишне тражње производа и услуга издавачке организације. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Пословни ресурси издавачког предузећа
Под пословним ресурсима издавачког предузећа обично се подразумевају: радна снага, опрема, материјали и финансијски фондови. Пословни ресурси се формулишу обедињавањем свих предвиђених (потребних) и процењених ресурса. Наравно, треба имати у виду да повећање ресурса директно води и до повећања трошкова. Тачност процене зависи од нивоа детаљнности на којима се базира. Квалитет процене у ајвећој мери зависи од количине и квалитета информација. Фокус процене је на финансисјким аспектима, при чему се мора имати у виду да трошкови не могу бити тачно одређени док се не квантификују остали фактори (време, људски ресурси, материјали и опрема) који су базирани на претходном искуству, као и на тржишним нормама и стандардима. Текст ове лекције је преузет (цитат) из извора означеног бројем 1 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 5: Оснивање издавачког предузећа. Мисија и циљеви. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 4 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Иницијални импулс за оснивање издавачког предузећа претпоставља препознатљиве индивидуалне и друштвене потребе у вези са књигом, али и економске интересе. У том смислу, издавачка предузећа представљају организовану реакцију усмерену н задовољавање таквих потреба на начин што се ангажују потребни материјални и људски ресурси. На основу општих циљева, конституишу се и посебни, додатни циљеви, као циљеви самих издавачких предузећа. Који ће циљеви имати приоритет, да ли они који су друштвено оријентисани или пак они који су циљеви самог предузећа, зависи од низа околности. У првом реду, од власничке структуре предузећа и извора финансирања. Као и у неким другим делатностима, и у издаваштву можемо распознати тројаку структуру циљева: општи ниво циљева, институционални циљеви и циљеви појединаца запослених у предузећу. Текст ове лекције је преузет (цитат) из извора означеног бројем 4 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент издавачког предузећа, као део пословног система, своје активности усмерава на рационализацију улагања елемената репродукције и на постизање што бољих пословних резултата. Оснивање, пословање и развој издавачког предузећа као пословног система, условљено је улагањем капитала у циљу задовољења одређених друштвених и индивидуалних потреба, али и у циљу остваривања институционалних потреба (остваривање профита, раста и развоја издавачке организације). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Свако издавачко предузеће треба да има изграђену сопствену организациону културу, пословну филозофију и пословне принципе. Дакле, свако издавачко предузеће на посебан начин приступа организовању, решавању проблема и доношењу одлука. За добро формулисање стратегије издавачког предузећа, која је у складу са мисијом и циљевима предузећа, неопходна је процена шанси и претњи, како у спољашњем окружењу, тако и анализа унутрашњих снага и слабости саме организације. Задатак менаџмента је да повезује и циљно усмерава све снаге које стоје на располагању и да кроз њихово комбиновано деловање оставрује позитивне ефекте пословања. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Фактори окружења издавачког предузећа
Окружење издавачког предузећа је средина у којој оно настаје и делује у непрекидном процесу прилагођавања, како би се одржало и потпуније остварило своје циљеве. У том окружењу делује читав комплекс фактора који, у оквиру свих фактора издавачког предузећа, имају посебну природу, нису хомогени већ издиференцирани и са различитим деловањем. Непредвидивост у променљивом окружењу изазива тешкоће за формулисање других могућности. У циљу реализације ефикасне анализе окружења и тражења начина за одговарајуће прилагођавање окружењу или утицаја на окружење, најпогодније је да се окружење посматра преко три нивоа: Унутрашња средина Спољна средина директног утицаја Спољна средина индиректног утицаја Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Унутрашња средина издавачког предузећа може се представити следећим функционалним областима, заједничким за све типове организација: кадровска – обезбеђење производне и осталих сфера људским потенцијалом; финансије и рачуноводство – обухвата све новчане аспекте издавачке делатности, укључујући управљање средствима, скупљање, обраду, анализу финансијских података; обезбеђење ресурса – усавршавање система материјално-техничког снабдевања материјалима, машинама и енергетским ресурсима; производни – обезбеђење технолошког процеса, доношење одлука у делу планирања и организације производње, контролу квалитета. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Спољна средина се може класификовати по различтим особинама, на пример по њеним својствима или функционалним областима. Функционалне области имају следеће особине. Социјалну – прираст становништва, развој културе и образовања одређују структуру и карактер потенцијалног тржишта; измена потреба и стила живота доводе до транфсормације појмова посао и одмор, а сходно томе до промена релације између појмова као што су понуда и потражња. Правну – издавачи као организације са различитим својинским обликом функционишу у одређеном правном оквиру, јер постоје правне норме које регулишу делатност и решавање спорова унутрашњег и спољашњег карактера (на пример, уговорно и ауторско право, репринт итд.). Државну – држава у економији може одиграти три различите улоге: неинтервенисање у економске процесе (слободно тржиште), радикално интервенисање (државна контрола у социјалистичком моделу пословања) и прагматичко интервенисање тј. усаглашавање политичких погледа, индивидуалне иницијативе, профитне мотивације, тржишних снага (регулисано тржиште). Политичку – унутрашње тржиште налази се под утицајем политичких догађаја и одлука; значајну улогу такође има утицај политичких фактора на операције у области међународног пословња. Технолошку – динамика понуде и тражње на тржишту рада, ресурса, финансија утиче на темпо иновационих процеса, а конкурентска борба стимулише спровођење научноистраживачких и експериментално-конструкторских радова и развој технологије. Економску – процеси производње роба увек су у конкретној вези са степеном запослености, платним билансом, темпом економског раста. Ресурсну – способност да се одреде ресурсне потребе, рационално коришћење одређује рентабилност производње и политику формирања цена. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Мисија издавачког предузећа
Мисија дефинише подручје пословања и деловања у наредним годинама. Мисија је обавезујући документ који јасно исказује намере предузећа и представља конкретизацију дела визије за који се верује да га је могуће остварити у постављеном временском хоризонту уз усвојене вредности и односе које предузеће жели да изгради и негује. Дефинисање мисије значи, пре свега, одређење основног разлога постојања издавачког предузећа тј. сврхе његовог оснивања, улоге и пословања. Мисија јесте исказ којим се јасније представљају визија и интереси свих конституената издавачког предузећа. Мисија садржи пословну филозофију за стратегијско одлучивање, имиџ кои издавач жели да афирмише и иницира главна подручја издавачких производа и улога, као и примарне потребе потрошача које жели да задовољава. Укратко, мисија описује производне, тржишне и технолошке фокусе на којима ће инсистирати издавачко предузеће у свом пословању, рефлектујући притом вредности и приоритете. Мисију, заправо, не одређује само предузеће већ његови потрошачи. Може се закључити да мисија издавачке праксе није једнозначна, већ је, у најмању руку, двојака. У функцији је задовољења низа друштвених потреба, у првом реду оних духовне природе. Али, свакако, у тржишној економији, мисија има и профитни садржај. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Утврђивање циљева Кључни услов да се постави ефикасан циљ је да менаџери добро познају постојеће и могуће тржиште и да постигну компатибилност између циљева, тржишта и своје понуде. Приликом утврђивања циљева, потребно је водити рачуна о интерним факторима средине предузећа (снаге и слабости), с једне стране, и екстерним факторима средине (шансе и претње). Само ефикасно дефинисани и утврђени, циљеви постају средство и критеријуми за формулисање (избор) и имплементацију (примену) адекватних стратегијских, тактичких и оперативних метода за њихово остварење. Хијерархију циљева издавачког предузећа, осим стратегијских, чине и тактички и оперативни циљеви. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Циљеви издавачког предузећа
Економски мотив пословања издавачког предузећа је максмизација профита. Тежећи ка испуњењу тог циља, оно остварује три групе циљева: (опште) циљеве друштва, циљеве запослених радника, циљеве саме организације. Између поменуте три групе циљева неретко постоји сукоб. Разлог за сукоб је у томе што се сва три циља задовољавају из истог извора, тј. из добити која није неограничена, па је важно да се на прави начин расподељује оставрене добит. Као сопствени циљ, предузеће у првом реду истиче профит (ретки су изузеци тзв. јавне установе које су више оријентисане ка друштвеним интересима). Ово не мора да значи потпуну неподударост са друштвеним циљевима, јер чињеница да предузеће остварује профит сама по себи представља категорију друштвене добробити. Врло често је управо профит најпоузданије мерило за реално оцењивање вредности доприноса издавачког предузећа у задовољењу друштвених потреба. Осим профитног, као примарног, издавачко предузеће може да тежи и низу непрофитних циљева: одржање на дуги рок, раст и развој, социјална одговорност. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Који су то циљеви друштва?
Задовољавање најшире схваћених друштвених, образовних и културних потреба. Обезбеђивање средстава која су неопходна за подмирење друштвене потрошње (одбрана, школство, здравство, култура). Та средства се обезбеђују путем пореза које је издавачко предузеће у обавезида плати друштву. Који су циљеви запослених? Да што боље задовоље своје индивидуалне потребе, а то значи радећи у предузећу да зараде што више, да се стручно усавршавају и професионално напредују. Који су циљеви издавачке организације? Да успешно послује и опстане као пословни систем. Да се развија. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 6: Основни појмови издавачког менаџмента. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 4 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Издавачки мeнаџмент: дефиниција
Менаџмент у издавачким предузећима је скуп активности, специјализованог и веома разуђеног тима стручњака, којим се управља, руководи и оперативно усмерава процес селекције, обраде и избора различитих садржаја уз оптимално коришћење кадровских потенцијала и техничко-технолошких ресурса, ради остваривања циљева пословања. Процес менаџмента одређен је спољашњим (социјално-политички концепт, облик својине...) и унутрашњим детерминантама (правни статус, величина предузећа, кадровски потенцијал, техничко-технолошка инфраструктура, извори финансирања). Постоји огроман број дефиниција менаџмента у страној и домаћој литератури, али се примећује да се у већини дефиниција издваја једна заједничка компонента. Она је садржана у појмовима: планирање, организовање, вођење (управљање) и контрола. Свакој од наведених функција менаџмента биће на наредним предавањима посвећена посебна пажња. Најчешће кажемо да ке менаџмент фундаментални организациони процес којим се координирају, интегришу и усмеравају организационе активности ради остварења дефинисаних циљева предузећа. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Видови менаџмента у издаваштву
У зависности од врсте проблема и нивоа на којем се одлуке доносе, разликују се три вида менаџмента: Нормативни менаџмент Стратегијски менаџмент Оперативни менаџмент Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Нормативни менаџмент У домен нормативног менаџмента спада доношење општих, начелних одлука о визији, мисији, циљевима предузећа, његовој друштвеној корисности и начинима за остваривање циљева. Односи се на артикулисање визије, дефинисање мисије, опште пословне политике, организационе културе предузећа, који се исказују у оснивачким актима и статуту предузећа. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Визија издавачког предузећа садржи одређену, конкретну (жељену) представу, слику предузећа у будућности. Она изражава опште циљеве развоја предузећа. Визија игра главну улогу у креирању корисне промене тиме што представља помоћ у усмеравању, синхронизовању и инспирисању поступака великог (броја) људи који су укључени у оснивање и/ли развој предузећа. Без одговарајуће визије ни покушај трансформације постојећег предузећа не може да буде успешан. Он се тада обично сведе на низ конфузних, некомпатибилних пројеката који апсорбују много времена, а воде у погрешном правцу или не воде никуда. Општа пословна политика предузећа чини основу менаџмента да каналише своје одлуке како би на ефикасан начин били остварени постављени циљеви. Статут је документ којим су опредељена (прописана) начела и уређена сва битна питања у вези са организацијом предузећа – његовим функционисањем, организационом структуром, односима... Организациона култура је опредељена (изражена) њена когнитивна способност, ставови и веровања који владају у њој и који се преносе на појединце и организацију у целини. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Стратегијски менаџмент
Подручје у коме се решавају стратешки проблеми и доносе стратешке одлуке. Док нормативни менаџмент поставља опште услове за развој предузећа, стратегијски менаџмент представља нови приступ управљању предузећем, који полази од јасно дефинисаних циљева у односу на његово окружење. Представља приступ управљању предузећем полазећи од јасно дефинисаних циљева у односу на привредно и шире друштвено окружење предузећа. Основна карактеристика стратегијског менаџмента је што при доношењу одлука се имају у виду интереси и потребе широког круга стејкхолдера – купаца (потрошача), финансијских институција, коопераната, запослених, итд., затим других група заинтересованих за издавачко предузеће односно успешност његовог пословања. Зато стратегијски менаџмент представља значајан фактор за успешно пословање предузећа, посебно у условима брзих промена у окружењу. Стратегија се може дефинисати као избор праваца, метода и инструмената за реализацију мисије и циљева издавачког предузећа. Генерално, стратегија представља акциони план за остваривање постављених циљева. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Типови стратегије Стратегија које се односи на производ/услугу и тржиште. Одговара на питање: С којим производом/услугом и на ком тржишту могу да се остваре циљеви предузећа? Стратегија ресурса. Одговара на питање: Који ресурсни потенцијал предузећу стоји на располагању у одређеном временском року, с којим се могу реализовати циљеви предузећа? Стратегија извршења. Одговара на питање: Како да се одреде методе и време за развој ефикасне стратегије? Према критеријуму развојних могућности предузећа, могу се бирати стратегије: Ограниченог раста или стабилизације, која се карактерише опрезношћу – избором стабилног, мање ризичног раста. Експанзивног раста, која подразумева офанзивни приступ развоју издавачког предузећа, што подрзумева продор на нова тржишта, развој нових производа, ко и диверсификацију делатности предзећа. Редукције пословања, што подразумева смањење обима делатности (декомпоновање и ликвидацију) одређених непрофитабилних делова издавачког предузећа. Комбиновањем наведених стратегија постижу се повољнији ефекти пословања издавачког предузећа. За успешно спровођење стратегијског менаџмента искључиву одговорност сноси топ менаџмент. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Оперативни менаџмент Одлуке донете на нивоу нормативног и стратегијског менаџмента неопходно је конкретизовати и спроводити на тај начин што се оне трансформишу у оперативне задатке, како би се омогућило успешно остваривање циљева пословања. Оперативни менаџмент је оријентисан на тактичке и оперативне проблеме с којима се суочава предузеће у свом пословању. Могу се издвојити четири подручја која сачињавају садржај оперативног менаџмента: Планирање и организовање система производних (оперативних) циљева и утврђивање токова акција, политике и процедура за њихову реализацију. Организовање кадровских и материјалних ресурса за ефикасну производњу производа и услуга. Управљање, вођење и мотивисање запослених да као целина буду продуктивни. Џон Котер тим поводом каже: „Код комплексних подухвата чији је циљ промена стратегије или нова структура пословања, постоји ризик да се изгуби мотив уколико нема краткорочних циљева који треба да се остваре и чија реализација може да се прослави.“ Праћење и контролисање резултата како би се осигурало остваривање циљева предузећа у целости. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Планирање Планирање је кључна функција менаџмента у оквиру било које делатности. Планом се пројектује употреба расположивих људских, финансијских, материјалних и других ресурса, уз истовремено сагледавање могућности да се остваре циљеви због којих се покреће делатност (профит и др.). План је инструмент управљања којим се пословне идеје претварају у програм делатности организација. Носиоци планирања су менаџери чији је задатак да формулишу идеје, објасне их осталим учесницима, преточе их у конкретне задатке, организују ресурсе на њиховом извршавању и, најзад, контролишу спровођење задатака. Планирање је континуирана активност менаџмента у оквиру које се анализирају и предвиђају фактори окружења и начин како да се управља променама у окружењу. Ова функција менаџмента има предност у односу на друге функције. Наиме, планирање је процес одлучивања који почиње циљем, дефинисаном стратегијом, политиком и детаљним планом за њихову реализацију, наставља се процесом успостављања организације за остваривање одлука и, на крају, оценом успешности. Задатак функције планирања јесте да смањи неизвесност и предвиди најбитније околности које ће омогућити испуњење циљева предузећа Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Стратегија издавачког предузећа и планирање
Планирањем менаџмента издавачко предузеће започиње своје активности: креира визију, дефинише мисију и поставља циљеве, бира ефикасну стратегију и доноси планове за акције (активности). Први и најважнији елемент процеса планирања је формулисање циља предузећа и његових оранизационих целина. Од циљева који се поставе зависи каква ће политика бити формулисана, која стратегија ће се изабрати и какви програми и планови ће се развијати. Циљ се сматра најважнијим производом планског процеса. Са њим се специфицирају очекивани резултати и шта треба да се изврши у процесу његове реализације. Стратегија се може дефинисати као избор праваца, метода и инструмената за реализацију мисије и циљева издавачког предузећа. Истовремено, она представља и основ за тактичко планирање, тј. конкретизацију задатака за пословне функције и организационе делове предузећа. Пословна стратегија издавачког предузећа обухвата утврђивање различитих начина за остваривање мисије, визије и циљева предузећа. Стратегија јесте начин остварења циљева, то је свесна и промишљена активност, скуп кључних процеса и правила који воде остварењу циљева предузећа. Генерално, стратегија представља акциони план за остваривање постављених циљева. Стратешко планирање менаџмента у сваком издавачком предузећу започиње утврђивањем Издавачког плана за одређени временски период, најчешће за једну календарску годину. Издавачки план директно зависи од три услова: типа предузећа (опште или специјализовано), својинског титулара (приватно или јавно власништво) и циља/циљева деловања (добит и/или едукација). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Појам плана План је крајњи производ процеса пословног планирања. У њему се конкретизују постављени циљеви преко квалитативно и квантитативно постављених задатака који треба да се изврше у одређеном периоду. План представља конкретне планске одлуке. То је формални документ у коме специфициране и елабориране конкретне активности потребне за остваривање циљева. Даље, план је пословни нацрт – специфицираних алокација ресурса и акција нужних за постизање циљева, као и поступака којима се формулишу сви видови плана: мисија, циљ, стратегија, политика, процедуре, правила, програми, пројекти. Независно од тога како се дефинише и схвата, план конкретизује пословне акције у времену, простору, носиоце акција, поступке, методе и одговорност за њихову реализацију. Планом се трансформишу циљеви у квантитативно и квалитативно изражене задатке. Отуда, план може да се дефинише и као формални документовани исказ задатака издавачког предузећа и његових субјеката. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Врсте планова По обиму и значају разликујемо стратегијско и оперативно (тактичко) планирање. За делатност издаваштва карактеристична су два планска документа: издавачки план и пословни (бизнис) план. Планови могу бити, по темпоралности (временска димензија): Дугорочни (имају стратегијски карактер) Средњорочни (имају стратегијски карактер) Краткорочни (имају тактички карактер) Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Стратегијски планови Стратегијски планови обухватају укупне активности предузећа. У стратешком плану су садржани мисија, циљеви и начини за њихово остваривање. Ови планови се доносе од стране највишег нивоа менаџмента и они опредељују место и улогу издавачког предузећа у окружењу. Стратегијско планирање је: Процес у коме се одабирају циљеви предузећа, одређују политике и програми нужни за постизање пословних циљева, као и избор метод за примену политика и стратешких програма. Филозофија пословања предузећа. Савремени концепт управљања предузећем. То је способност менаџмента за обликовање својих акција, а не реакција. Процес у коме се одлучује о коришћењу и алоцирању ресурса. Издваја се неколико основних карактеристика стратегијског планирања: То је екстерно оријентисано планирање. Односи се на дугорочни и средњорочни период. Стратегијским планирањем се формулишу дугорочни стратегијски циљеви и развојне политике. Стратегијским планирањем се формулишу општи правци раста и развоја. Стратегијско планирање представља оквир за оперативно планирање. То је активност највишег нивоа менаџмента. Основна слабост стратегијског планирања је у томе што се базира на дугорочним и неизвесним пројекцијама које повећавају степен неизвесности у планирању. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Оперативни или тактички планови
Оперативни или тактички планови произлазе из стратегијског планирања и треба да подрже њихово извршење. Оперативни одн. тактички планови су планови који се израђују и доносе на средњем нивоу менаџмента. Оперативни план је документ – резултат циљног, оперативног планирања који спроводи издавачко предузеће у једногодишњим циклусима. Оперативни план који садржи конкретне задатке и операције непосредних извршилаца, односно одељења и других радних јединица, који треба да се изврше у периоду од једне године. Разради сваког годишњег оперативног плана треба да претходи фаза анализе и то, како анализе степена извршења претходног годишњег плана, тако и анализе ситуације укључујући све промене или измене које су настале у међувремену, а које могу битно да утичу на надлежности, приоритете, одговорности и рокове носилаца извршења плана. Процес рада на оперативном плану одвија се стално током године. Међутим, израда самог планског документа, његово усаглашавање и усвајање од стране топ менаџмента је временски ограничена и условљена актима и роковима предвиђеним календаром. Оперативно планирање је вид планске праксе и спада у делокруг краткорочног планирања. Задатак оперативног планирања је: да осигура правилно и уравнотежено коришћење капацитета и ресурса; праћење степена остварења коришћењем показатеља (индикатора); Осмишљавање и праћење реализације конкретних планских задатака предузећа. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Временски планови Временски планови се најчешће групишу у три групе: дугорочни, средњорочни и краткорочни. Дугорочн план обухвата период од 5 и више година. Са њим издавачко предузеће планира своје дугорочне, развојне циљеве. Дугорочни план има стратегијски карактер. Преко њега предузеће утврђује своје односе са окружењем, опредељује своју производну оријентацију, промене производног програма, ново тржиште за своје издавачке производе, избор начина проширења учешћа на постојећим тржиштима. Дугорочним планом се конкретизује кадровска структура предузећа, како би се постигли развојни циљеви. Средњорочни план конкретизује циљеве издавачког предузећа одређене дугорочним планом. Он се доноси на период од једне до пет година. Посебно је интересантан и прихватљив у привредној пракси, јер је период од пет година довољно дуг да се сагледа перспектива предузећа, односно његов раст и развој. Карактер средњорочног плана је стратегијски. За разлику од дугорочног, средњорочним планом се квантификују развојни циљеви до оног степена да може да буде методолошка основа за израду краткорочних планова. Суштина средњорочног плана је да се изаберу ефикасне методе и подручја активности за постизање циљева предузећа. Краткорочни план обухвата период од једне године. Он има претежно тактички карактер. У њему се конкретизују задаци и акције пословних функција у издавачком предузећу до степена који производи акције појединих организационих јединица у предузећу. Краткорочни план има за циљ да се обезбеди оптимална производња по асортиману и количини издавачких производа, оптимално искоришћавање капацитета и других ресурса и оптималан ниво остваривања добити. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Пословни план Карактеристика бизнис плана као стратешког документа (дугорочни план) је планирање избалансираности постављених задатака и њихово довођење у корелацију са реалним финансијским потенцијалима издавачке куће. Бизнис план мора да садржи: заснованост издавања књиге (едиције) одређеног тиража, дефинисање потенцијалних купаца, изучавање тржишта у циљу проналажења циљног сегмента и постојања конкуренције, дефинисање конкурентности издања према квалитету, изналажење извора финансирања пројекта и одређивање ресурса потребних за реализацију, прогнозу добити и губитака, динамику рентабилности, политику и контролу цена, оцену ефикасности издања према животном циклусу. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Издавачки план Ова врста плана је форма која представља програмски аспект функције планирања у оквиру издавачке делатности. Издавачким планом се предвиђа: списак свих публикација које треба да буду објављене у назначеном периоду: име и презиме аутора, назив књиге и њихово разврставање по секторима, библиотекама, едицијима и издањима; појединачни тираж сваке публикације; број издања; материјални трошкови (ауторски хонорари, трошкови припреме, штампања, дистрибуције и маркетинга); продајна цена; пројекција очекиваних (економских и/или неекономских) ефеката сваке публикације појединачно и свих заједно. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Настанак издавачког плана
Краткорочни (тактички) план који се доноси обично на период од једне године. У њему се конкретизују задаци и акције пословних функција у издавачком предузећу. Издавачки план са наведеном структуром припрема се на основу карактера издавачког предузећа и циљева његовог деловања (није свеједно да ли је реч о приватном предузећу или заводу за уџбенике у јавном власништву, на пример), пристиглих рукописа, наручених рукописа и предлога за објављивање одређених публикација са различитих нивоа менаџмента у издавачком предузећу. Издавачки план предлажу чланови Уредништва издавачког предузећа (комуникациони центар у структури медијског предузећа), које чине менаџери другог и трећег (стратешко- тактичког и тактичког) нивоа, уобличава га топ-менаџер (најчешће директор предузећа и главни и одговорни уредник истовремено), а дефинитивно усваја/утврђује управни одбор или власник/власници предузећа. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 7: Функционални садржај издавачког менаџмента. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 4 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Појам функције Рад издавачког предузећа реализује се остваривањем различитих функција. У оквиру тих различитих функција постоје различити циљеви, задаци и носиоци. Функције које издавачко предузеће организује и на којима егизтсира имају своју хоризонталну и вертикалну димензију. Док хоризонтана димензија функција указује на њихово низање у логичном технолошком следу, остварујући техничку поделу рада у ланцу свих активности неопходних за извршење укупног задатка организације, у вертикалној димензији функције се налазе у хијерархијском односу који одговара хијерархији активности у остваривању циљева предузећа. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Функционални садржај издавачког предузећа
Вертикална димензија: Функција управљања Функција руковођења Функција извршења Хоризонтална димензија: Функција истраживања Функција планирања Функција организовања/производње Функција контроле Функција маркетинга Кадровска функција Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Функција управљања Управљање је функција кроз коју се испољава власт над функционисањем издавачког предузећа. Оно има титулара својине, тј. свог власника. Управљање јесте форма пласирања кључних интереса које предузеће мора да задовољи својим резултатима фуункционисања. Први интерес чијем задовољењу служи јесте интерес власника да на инвестирани капитал добије одговарајућу стопу приноса. Управљање, по својој садржини, јесте процес одлучивања о кључним аспектима функционисања издавачког предузећа. Основни задатак функције управљања је да усмерава развој предузећа. Како усмерава развој? Развој издавачке организације усмерава се доношењем одлука о: Циљевима организације Стратегији развоја (дакле о методама које треба применити да би се циљеви остварили) Расподели резултата рада Ко обавља функцију управљања? Функцију управљања обављају: Власници (оснивачи) издавачког предузећа Скупштина деоничара у деоничарском друштву Акционари у акционарском друштву Управни одбор у јавним организацијама Раднички савет у ранијим друштвеним организацијама Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Функција руковођења Функцијом руковођења управљачке одлуке се претварају у конкретне радне задатке. Први и најважнији задатак руковођења представља постављање циљева и стратегија за остваривање тих постављених циљева. Други задатак руковођења је алокација средстава и дејство на њихово ефикасно коришћење. Трећи задатак руковођења јесте стварање предузећа, што значи оквира у којима се одвија активност стварања. Предуслов за добро функционисање свих делова тј. за усмеравање свих снага на јединствен смер стварања позитивних резултата, јесте добро структурирана организација предузећа. Функција руковођења издавачког предузећа има своју структуру, односе који се успостављају по вертикалној линији (надређености и подређености), и по хоризонталној линији која одражава ток реализације заједничких задатака. Ко обавља функцију руковођења? Функцију руковођења у издавачком предузећу обавља менаџмент тј. менаџери или предузетници. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Извршна функција Извршна функција јесте функција извршења задатака. Битне одреднице извршне функције чине: задатак, структура и извршилац. Синтетизовање задатака и изградња структуре извршне функције на најнижем нивоу започиње стварањем задатака радног места. Радно место, као основна јединица кроз коју функционише извршна функција, обележено је пословима који се на њему обављају, условима у којима се одвија, средствима која се користе и везама која се остварују са другим радним местима. Носилац извршне функције – извршилац, обавља задатак на радном месту. Радни задатак је обавеза појединаца, а на основу његовог извршења на дефинисан начин појединац стиче одговарајућа права. Квалитет функције извршења зависи, пре свега, од: капацитета и компетентности запослених. Капацитет подразумева одговарајућу структуру, знање и алате за обављање радних задатака. Компетентност је способност да се успешно користе и примењују знања и вештине у процесу реализације радних задатака. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Хоризонталне функције
Хоризонтална димензија функција указује на њихово низање у логичком технолошком следу у ланцу свих неопходних активности за извршење укупног задатка издавачког предузећа: Функција истраживања и развоја Функција планирања Функција набавке Функција припреме Функција производње Функција продаје Финансијска функција Кадровска функција Функција контроле Које ће од наведених функција постојати и у ком обиму, зависи од делатности предузећа, његове величине и других фактора. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 8: Организациони процеси у систему издавачког менаџмента. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 2 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Фазе процеса менаџмента у издавачком предузећу
Планирање Избор кадрова Организовање рада Продукција Анализа резултата и корективно планирање Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Планирање Како је напред већ речено, планирање започиње утврђивањем издавачког плана за одређени временски период (најчешће једна година за оперативне – тактичке планове). Планирање се врши на основу истраживања које је спроведено (истраживање читалачке публике, истраживање конкуренције, истраживање социјалног контекста – друштвених услова који утичу на издавачку делатност). План се припрема на основу пристиглих рукописа, наручених рукописа и предлога за објављивање које дају чланови уредништва. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Избор кадрова Правило је да се главни и одговорни уредник и остали уредници по стручности и компетентности уклапају у карактер и тип издавачког предузећа. То значи буду друштвено признати и угледни књижевници у предузећима специјализованим за објављивање уметничких књига, афирмисани научници и стручњаци у предузећима специјализованим за научну и техничку књигу, педагози за дечју књигу, јавни и културни посленици различитог профила у издавачким предузећима општег типа, итд. Циљ: изабрати кадрове који се по стручности и компетентности уклапају у тип издавачког предузећа. Уредништво: уредници који се баве набављањем и селекцијом рукописа, уредници који се баве прегледањем и процењивањем, уредници који се баве сврставањем и кориговањем, чланови уредништва који сами састављају дела (школске књиге, лексикони, водичи и сл.). Ангажовање сарадника ван предузећа Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Појам организовања Организовање као сврсисходна активност подразумева успостављање складних интерактивних односа између свих елемената пословног или друштвеног система у циљу ефикасног и ефективног остварења утврђених циљева – његовог конституисања, функционисања и развијања. Начин распоређивања појединих задатака на посебне подсистеме, као и њихово међусобно складно повезивање у јединствену целину (систем) представља организациону структуру издавачког предузећа као пословног система. Менаџмент у том смислу настоји да успостави што повољнију организациону структуру, односно устројство и координисање функционисања свих елемената како би се обезбедило што успешније спровођење економских принципа репродукције и што успешније пословање издавачког предузећа. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Организовање као функција менаџмента
Ово је функција менаџмента која има за циљ да људима ангажованим на остваривању одређеног заједничког циља омогући да послују ефикасно као целина. Питања која се постављају у оквир ове функције су: Ко ради? Шта ради? – и на њих предузеће мора да обезбеди одговор. Принципи на којима почива организовање су следећи: подела рада и опис радних места, ауторитет и делегирање ауторитета, ефикасно пословање, динамика организације и промене. У оквиру институције издавачког предузећа, функција организовања је у потпуности развијена – у хоризонталном и вертикалном правцу. Резултат таквог организовања је постојање три подсистема у оквиру организационе структуре издавачког предузећа као пословног система: комуникациони центар/уредништво, пословни подсистем (правна служба, маркетинска и ПР служба, комерцијална служба), технички (редакција за језичку обраду текста, редакција за техничку обраду, штампарија, дистрибуција). Подсистеме карактеришу подела рада и даља специјализација за обављање одређених задатака. У мањим издавачким институцијама, каквих је највећи број, организовање се исцрпљује на успостављању управе и комуникационог центра – уредништва. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Анализа резултата и корективно планирање
Анализа ефеката Издавачки план као оквир за компарацију оствареног и планираног Отклањање садржајних, графичких, маркетиншких и/или пропуста у дистрибуцији Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 9: Редакцијски аспект – основа ефикасног менаџмента. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 2 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Непосредна реализација једог издавачког пројекта – редакцијска припрема публикације
Или оперативно реализовање одређеног издања (четврта фаза процеса менаџмента у масмедијском предузећу) започиње пријемом (понуђеног или нарученог) рукописа одговарајуће књиге, преко секретаријата уредништва које проверава његову техничку исправност. Комуникациони центар / уредништво организовано је по: секторима (уметност, филозофија и наука, техника… брошуре… остале публикације…), библиотекама (у сектору филозофија и наука, рецимо: филозофска, историјска, економска, социолошка… библиотека), едицијама (у филозофској библиотеци едиција – античка филозофија) и издањима (прво, друго, треће…н-то издање), на чијем се челу увек налази уредник – менаџер одговарајућег нивоа. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Садржај рукописа Сваки рукопис (назив за ауторски текст), по правилу, садржи: обавезне и могуће елементе. Обавезни елементи рукописа: име, презиме, звање и титула аутора (само код научне и техничке књиге), наслов рада, годину настанка, текст са илустрацијама (25 до 30 редова на страници, са 60 знакова у реду и тзв. ’новинраским проредом’/1,5 линија; све то = 1 ’шлајфна’; 16 шлајфни = 1 ауторски табак), извод/резиме/апстракт до 200 речи са 5 кључних речи/појмова (само код научне публикације) на матерњем и једном страном (данас по правилу – енглеском) језику, литературу, садржај и пагинацију (редослед страница). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Садржај рукописа Рукопис, евентуално, може садржати и: поднаслов,
назив и адресу институције у којој је аутор запослен (факултет, школа, предузеће), предговор (који може садржати признања и изјаве захвалности), посвету, мото, фусноте (белешке на дну странице) и ендноте (белешке на крају текста), додатке/анексе, регистар/индекс појмова и/или имена и поговор. Најважнији део рукописа – текст са илустрацијама, структурално садржи: делове (I / II / III…), главе (1. / 2. / 3. /…), поглавља (1.1. / 1.2. / /…) и одељке ( / / /…), који се појављују као елементи садржаја најпре рукописа, а затим и књиге. Није пожељно ићи испод одељака у подели текста, јер се губи смисао његове поделе – прегледности као претпоставка брзе и функционалне рецепције целине текста. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Оцена – рецензија Кључни моменат у овој фази процеса менаџмента јесте оцењивање вредности рукописа, односно рецензирање текста (радикални облик рецензије је цензура). Рецензенти су компетентне личности за одговарајућу (научну, уметничку, техничку…) област стваралаштва, са јасно профилисаним друштвеним угледом и ауторитетом који су, по правилу, на статусној лествици у стручној и широј јавности испред/изнад аутора. Рецензија, критички осврт на рукопис који садржи његову потпуну дескрипцију и експлицитну оцену на крају са препоруком евентуалнном издавачу, може бити: позитивна, корективна и негативна. Врло често рецензента/рецензенте и рецензију/е (максимално – 3, најчешће – 2) обезбеђује сам аутор, прилажући их уз рукопис, а када то није случај одлука о рецензентима се доноси на неком од менџерских нивоа у уредништву. Није редак случај, посебно када је реч о уметничким књигама, да уредници појединих издања преузимају улогу рецензента. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Уговарање и уношење у издавачки план
Позитивна или прихваћена и реализована корективна рецензија имају у процесу непосредне реализације одређеног издања две директне последице: прва је склапање уговора су аутором рукописа, а друга његово уношење у издавачки план, тј. разврставање у одређени сектор, би- блиотеку и едицију. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Уговор о аторском раду Уговор о ауторском раду регулише обавезе:
аутора према издавачком предузећу (рокови, учешће у јавној промоцији…) и предузећа према аутору у погледу: а) хонорара (фиксни, процентуални, комбиновани) и б) ауторских (број издања, могућност интервенције у рукопис…), права. Ова област дефинисана је посебним законима и, имајући у виду да рукопис представља једну од најзначајнијих форми духовног стваралаштва и интелектуалне својине, за њу се посебно специ-ализују правници/адвокати, како унутар издавачког предузећа, тако и изван њега. У стабилним правним државама убрајају се у најцењеније и најплаћеније послове у друштвеној подели рада, будући да је духовни производ, схваћен као интелектуална својина, један од највиших израза људске креативности и да је својствен само малом броју људи. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Обрада рукописа Потписивањем уговора и уношењем књиге у издавачки план, односно њеним разврставањем у сектор, библиотеку и едицију, процес непосредног реализовања издања улази у своју: језичку, а затим техничку фазу обраде. Из комуникационог центра/уредништва рукопис прелази у технички подсистем издавачког предузећа, са одељењима за припрему, штампу и дистрибуцију издања. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Језичка обрада У језичкој редакцији рукопис се, евентуално, преводи са страног на матерњи или матерњег на страни језик, а затим се приступа његовом лекторисању. Лектура је језичка обрада текста која има два аспекта: граматичко-правописни и Језичко-стилски. Граматичко-правописна обрада текста је неизбежна у било којој врсти рукописа; језичко-стилске интервенције ретко се, или готово никад, не врше у уметничкој литератури. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Графичка обрада Језички обрађен текст првобитног рукописа графички се, потом, обликује у техничкој редакцији одељења припреме за штампу. Графичко обликовање текста подразумева читав низ одлука у четвртој фази процеса менаџмента – непосредној реализацији одређеног издања, односно: утврђивање формата будуће књиге (стандардни, нестандардни; усправни, попречни, квадратни), утврђивање формата слога (текст, маргине), избор писма/фонтова (фамилија, величина), избор врсте (офсет, лито, кунстдрук, рото, илустрациони…) и граматуре (грам по квадратном метру: 70, 80, 90…) папира, дефинисање графичког стила унутрашњости књиге (класични, модерни, авангардни…) и обрада илустрација, графичко дизајнирање корица књиге (класично, уметничко). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Претходна промоција Када је рукопис језички и технички обрађен, дакле сперман за штампу, приступа се тзв. претходној промоцији књиге, односно најави одређеног издања са свим његовим садржајним и техничким карактеристикама. Овај посао обављају маркетинг и PR менаџери у пословном подсистему издавачког предузећа, чији је задатак у овој фази процеса менаџмента – двојак: да, кроз различите форме јавне промоције, повећају интресевање стручне и опште јавности за будућу књигу и дођу до повратних информација о степену интерссовања, односно очекиваном одзиву читалачке публике као елементу стратешког планирања у процесу менаџмента у вези са одређеним издањем. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Претходна промоција Када су у питању аутори несумњивог угледа, кредибилитета и популарности, посебно писци тзв. бестселера, претходна промоција издања организује се и пре него што је рукопис уопште предат, понекад и започет, али су обавезујуће клаузуле у већ поменутом уговору о ауторском раду обострано веома ’оштре’. Ради подстицања интересовања читалачке публике, овакве промоције организују се више пута у току непосредног реализовања издања, а у плану маркетиншких и ПР активности предвиђа се и тзв. ’производња догађаја’ у вези са аутором и/или књигом, како би непрестано остајали у јавној сфери и, тиме, одржавано и појачавано интересовање за књигом која се налази тек у некој од претходно описаних етапа њене непосредне реализације. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Штампање Са добијеним информацијама из претходних промоција/најава одређеног издања дефинитивно се утврђује тираж књиге и приступа завршном делу непосредене реализације – штампању и повезивању књиге. У техничко-процесном смислу реч је о: изради филмова и извлачењу штампарских матрица; њиховом превођењу у одговарајућу штапарску форму, зависно од врсте штампе (дубока, висока и, данас преовлађујућа, равна/офсет штампа), и самом штампању претходно утврђеног тиража. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Структура књиге Најважнији штампани производ сваког издавачког предузећа јесте – књига, која мора да садржи следеће физикалне елементе са одговарајућим садржајем: корице, поткорицу, страницу са импресумом, одређени број штампаних страница и страницу са каталошким подацима. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Корице књиге Корице могу имати меки или тврди повез, бити двобојне или вишебојне (пун колор), са или без омота, са или без клапни (ка унутрашњости превијених делова меких корица или омота тврдих корица). На предњем/насловном делу корице налази се: име и презиме аутора (евентуално звање и титула), пун назив књиге, илустрација, назив или логотип издавача и (евентуално) година издања. На леђном делу корице могу се наћи: извод из књиге, извод из рецензије/а, фотос и биографска белешка о аутору, илустрација, ISBN ознака, бар код…, али, такође, овај део корице може бити вербално и иконички потпуно празан, односно једнобојан. На хрпту/рикни којим су спојени предњи и леђни део корица најчешће се налазе: име и презиме или само презиме аутора, назив књиге и, евнтуално, логотип издавача. Клапне могу садржати изводе из рецензија, фотос и биографску белешку о аутору, списак објављених књига у истој библиотеци или едицији, али и бити дефинисане одговарајућим илустрацијама или празне/једнобојне. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Поткорица Поткорица је прва страница књиге која садржи одређени текст.
Поткорица је прва страница књиге која садржи одређени текст. Књига може имати једну, али и више поткорица. Уколико има само једну, обично се између ње и насловног дела корице умеће празан лист. Поткорица садржи: име и презиме аутора (евентуално звање и титулу), пун наслов књиге, евентуално поднаслов књиге, назив и логотип издавача, назив библиотеке или едиције, место и годину издања. Ови штампани садржаји могу се, у различитим комбинацијама, разврстати и на више (максимално – три) поткорица. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Импресум На полеђини једине или последње поткорице обично се штампа тзв. импрес(ум). Није редак случај да се импресум штампа и на претпо- следњој страници књиге, заједно са каталошким подацима. Импресум (лат. impresssum: оно што је штампано) представља прегледни скуп података о аутору/ауторима, сарадницима, књизи, издавачу/издавачима и штампарији, дакле свим субјекатим који су учествовали у објављивању књиге. Постоје: потпуни и непотпуни импресуми. Потпуни импресуми садрже: име и презиме аутора (евентуално звање и титулу), наслов дела, поднаслов, редни број издања, назив и адресу издавача, име и презиме заступника издавача, име и презиме уредника (сектора, библиотеке, едиције), списак чланова редакционог одбора (евентуално), име и презиме редактора (евентуално), име и презиме рецензен(а)та, име и презиме преводиоца, затим лектора, коректора, особе која је извршила компјутерски унос текста, име и презиме графичких дизајнера текста и корица, назив и седиште штампарије, тираж, место и годину издања. Непотпун импресум садржи комбинацију неких од наведених података који су по оцени издавача најважнији за рецепцију објављене књиге. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Каталогизација књиге Свака објављена/одштампана књига мора бити катлогизована, односно похрањена у централну базу података о објављеним/одштампаним књигама која се организује на националном нивоу, а затим се повезују на међународном, интернационалном плану. Каталогизација се, од земље до земље, поверава различитим културним институцијама, установама, или агенцијама. Код нас су то Народна библиотека Србије и Матица српска, које пре него што се књига пусти у штампу, на бази тзв. првог отиска, каталогизују сваку књигу, односно израђују тзв. CIP запис Cataloguing in Publication). Штампарија је дужна да одређени број примерака – 5, са од- штампаним CIP-ом, достави националној библиотеци на трајно чување. Услов за каталогизацију је достављање и тзв. ISBN (International Standard Book Number) броја, којим се књига нумерички разврстава по одговарајућем мeђународном библиографском стандарду, а који се добија од националне библиографске агенције или института. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Каталогизација књиге Каталогизација књиге/ публикације врши се на тзв. УДК (универзална децимална класификација) принципу, којим се целина људског знања дели у десет главних класа које су обележене бројевима од 0 до 9 на следећи начин: 0 – Опште, укључујући документације и организације 1 – Филозофија. Психологија 2 – Религија. Теологија 3 – Друштвене науке 4 – (привремено празно) 5 – Математика и природне науке 6 – Примењене науке. Медицина. Пољопривреда. техника и те-хнологија 7 – Уметност. Архитектура. Спорт 8 – Лингвистика. Језици. Књижевност 9 – Географија. Биографија. Историја Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Пример каталогизације књиге
У оквиру Математике и природних наука, дакле броја 5, физика је означена са 53, методе мерења у физици са 53.08, а конструкција мерних инструмената са , па се добија следећи низ: 5 – Математика и природне науке 53 – Физика 53.08 – Методе мерења у физци – Конструкција мерних инструмената …итд. Тако се бројевима од 0 до 9 може нумерички дефинисати целокупно људско знање, а практични аспект оваквог каталошког организовања књига је лакше долажење до основних података о свакој књизи појединачно. Поред УДК броја/бројева, каталогизација подразумева текстуално одређивање главних области које се обрађују у књизи (нпр. а) менаџмент, б) медији, в) менаџмент медија), ISBN број и већину података из импресума. Обично се ови подаци дају на претпоследњој страници књиге у одговарајућем оквиру. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Штампање Процес штампања књиге започиње извлачењем тзв. ’нултог/нултих пример(а)ка’ који се дају на преглед аутору, топ менаџеру и уреднику издања. Ако нико од њих нема примедби, односно захтеве за допунску интервенцију, започиње процес штампања издавачким планом утврђеног тиража. На сваких 10 одсто одштампаних примерака уредник издања врши допунску контролу, у овом случају само квалитета штампе, инсистирајући на уједначе-ности графичких вредности књиге у сваком појединачном примерку. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Финална промоција Укључује три групе активности:
пропагандну кампању посредством плаћених порука и огласа у медијима масовног комуницирања, односно оним њиховим садржајним сегментима који се обраћају потенцијалним читаоцима књиге; организовање јавних промоција и књижевних вечери у релевантним културним, дакле урбаним центрима, уз учешће аутора и истакнутих стручњака/критичара; и најсофистициранију групу активности, којом се, заправо, исцрпљује деловање PR менаџера у издавачком предузећу – засновану на персоналним везама са стручном критиком, фонду за репрезентацију и отворености издавачког предузећа за објављивање књига најбоље позиционираних критичара у масмедијима, која као крајњи циљ мора имати што већи број позитивних приказа и критика књиге у масмедијским садржајима, од специјализованих часописа до најпопуларнијих телевизијских програма, односно њену кандидатуру и, евентуално, добијање неке од престижних награда у оној стваралачкој области у којој је књига објављена. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Дистрибуција и продаја
Паралелно са маркетиншком и PR промоцијом започиње дистрибуција књиге, којом се окончава четврта фаза процеса менаџмента у издавачком предузећу, односно – непосредна реализација одређеног издања/књиге. Носиоци ових активности јесу менаџери продаје, који на бази самог квалитета публикације, њене претходне и финалне промоције у најширој јавности и евентуалне позитивне рецепције у стручној јавно-сти, треба да обезбеде остваривање, претходно утврђеног, најважнијег циља објављивања књиге. Најчешће је то продаја целокупног тиража књиге, као услова за штампање наредних издања и, тиме, остваривања што веће добити или, у случају неекономских циљева, едукација циљне социјалне групе којој је књига намењена. Постоје четири дистрибутивна канала : претплата, књижарска мрежа – сопствена и/или екстерна, аквизитерска дистрибуција и библиотеке. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Анализа резултата и корективно планирање
Сумирањем комерцијалних и осталих ефеката дистрибуције књиге, које се по правилу врши после првог, на крају трећег, истеку шестог месеца и на крају године, улази се у последњу фазу процеса менаџмента у издавачком предузећу: анализу остварених резлтата и корективно планирање. Књига чији се тираж распрода или прода више од 70 процената примерака већ у првим месецима присутности на тржишту, одмах доживљава друго издање, будући да су трошкови штампања минимални, а вероватноћа продаје другог и наредних издања веома велика. Књига, чији тираж више од половине у једној календарској години не допре до читалаца, остаје на једном издању, макар у издавачком плану била предвиђена два или више издања. Трећи могући епилог анализе остварених резултата и корективног планирања је отклањање садржајних, графичких, маркетиншких, комерцијалних и пропуста у дистрибуцији, за које је са великом извесношћу утврђено да су узрок слабог одзива читалачке публике, упркос великом интересовању потенцијалних читалаца. Најчешће је овде реч о тржишној цени књиге, неодговарајућој промоцији и недоступности у одређеним социјалним срединама. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 10: Менаџмент као улога и занимање у издаваштву. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 4 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Појам менаџмента као управљачког подсистема
Кључни елемент издавачког предузећа као пословног система јесте његов управљачки подсистем – менаџмент, који се бави иницирањем, координирањем и контролисањем његовог деловања. Овај подсистем у условима тржишне привреде подразумева широку лепезу активности усмерених на вођење пословања према принципима ефикасности коришћења материјалних и људских ресурса, и ефективности задовољавања захтева купаца. Основни задаци менаџмента издавачке организације су: да препозна пословну идеју и шансу и дефинише визију и циљеве пословања и развоја организације; да дефинише модел организације и њено складно функционисање ради остваривања пословних циљева; да идентификује и обезбеди виталне ресурсе за успешан развој бизниса: информације, финансијске изворе, људске ресурсе, опрему, простор и друго; да перманентно ради процени могућности у окружењу. Текст ове лекције је преузет (цитат) из извора означеног бројем 4 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Ко су менаџери? Менаџери представљају стручна лица која су организатори и носиоци активности у извршавању постављених циљева. Њихов суштински задатак је да осмисле развојне циљеве организације, да креирају најбољу стратегију, да развијају акционе планове, да прате њихово извршавање, да постижу најболље резултате. Питер Дракер менаџере дефинише као најзначајнији ресурс савремених предузећа. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Нивои менаџмента Савремено менаџмент пословање подразумева груписање менаџмента и менаџера на различите нивое. У складу са растом и развојем предузећа, развијају се и нивои менаџмента (диференцијација менаџмента по нивоима), и то: вертикална диференцијација и хоризонтална диференцијација (о чему је било речи на претходним предавањима). Опште је прихваћено да постоје три хијерархијска нивоа менаџмента: топ менаџмент (менаџмент највишег нивоа), средњи ниво менаџмента и нижи ниво менаџмента (менаџери прве линије). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Топ менаџмент Топ менаџмент се налази на врху (или близу врха) хијерархијске пирамиде. Топ менаџмент је одоговоран за функционисање целог предузећа. Чине га: председник управног одбора, председник борда директора, извршни дирерктор, потпредседник компаније, заменик директора. Надлежност топ менаџмента је постављање (одређивање) визије, мисије и циљева организације и избор стратегије за њихову реализацију, као и стварање услова за доношење и извршење планских одлука за целу организацију. Одговорни су за обављање организационих задатака, дефинисање стратегије за њихово извршавање, одлучивање. Топ менаџери су директно одговорни за рад менаџмента средњег нивоа. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент средњег нивоа
Средњи ниво менаџмента чине менаџери који су одговорни за поједине делове (пословне јединице) предузећа. Они су познати као директори сектора, одељења, уредници... Њихови задаци се односе на доношење стратегија и акционих планова организационих целина којима управљају и који ће допринети извршавању циљева предузећа. Менаџмент средњег нивоа је одговоран за свој рад вишем нивоу менаџмента, а истовреммено је одговоран за активности менаџмента нижег нивоа. У савременим условима пословања бележи се тенденција редуковања менаџмента средњег нивоа. Таква тенденција произлази из брзине промена у савременом окружењу, које намећу потребу за флексибилним и брзим реаговањем предузећа на новонастале околности. То се постиже формирањем пројектних тимова за решавање проблема проблема и блиски су са послом топ менаџмента и нижег нивоа организационе структуре. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџери прве линије Менаџмент нижег нивоа (менаџери прве линије) су, пре свега, шефови одељења, шефови службе, линијски менаџет итд. Они су овлашћени за организацију и нормално одвијање процеса рада, за доношење оперативних одлука у сагласности са одлукама менаџмента на вишем нивоу, решавају оперативне проблеме, дају стручну и ттехничку помоћ и мотивишу запослене и развијају добре међуљудске односе са радницима и између радника. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Способности менаџера За обављање својих активности менаџери треба да располажу потребним знањима и способностиима. У литератури, према једном гледишту, менаџери треба да располажу следећи способностима: функционална способност – способност менаџера да обавља менаџерску функцију; системско знање – способност за управљање организацијом као системом; способност за ситуациону анализу – способност да се анализирају и решавају конкретни проблеми; техничке способности – подразумева способност извршења одређених техничких активности познавањем технике и технологије посла; људске способности – менаџер мора знати и бити способан да ради са људима; ко то није у стању, није способан за функцију менаџера; он мора познавати ставове, потребе и очекивања подређених; такође, мора да развије систем мотивације запослених и да успешно разрешава конфликтне ситуације које се могу јавити између појединаца и група запослених; концепцијске способности – подразумева способност менаџера за аналитичко и стратегијско размишљање; менаџери који поседују концепцијске способности су визионари и могу ефикасно да извршавају функције планирања, организовања и комуницирања; они стварају климу за инвентивност и креативост у складу са стратегијом раста и развоја предузећа. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Пожељне карактеристике менаџера
Да би се реализовали и успешно остварили наведени и други задаци, неопходна је: изражена потреба за иновативним и креативним радом; жеља и настојање да се буде препознатљив, оригиналан и најбољи у ономе што се ради; мотивисаност за успех, посвећеност послу, оријентисаност ка новим изазовима, амбициозност и самоувереност; способност перманентног учења, усавршавања и подизања укупног нивоа образовања запослених. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Шта је потребно за успешан менаџмент?
Јасно постављени циљеви Релевантност менаџмента Активна подела улога и одговорности Способност менаџера за решавање проблема Проактивно деловање менаџера Посвећеност послу Контрола реализације Флексибилност Конкурентска спремност издавачке организације Најважније компетенције менаџера су: Менаџерске вештине (управљање временом, комуникација, вођење састанака, преговарање) Вештине управљања финансијама Организационе процедуре Правила и процедуре Професионалност Комуникативност Писање извештаја Компјутерске вештине Познавање закона Планирање процена и ризика Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџерска етика и одговорност
Термин етика потиче од грчке речи ethikos, што значи моралан и представља сет моралних принципа и правила који се односе на појединце, посебно респектујући шта је правилно, а шта погрешно. Етика је збир начела, обичаја и вредности и као таква се развила као научна дисциплина која се назива наука о моралу, или филозофија о моралу. У литератури ова наука се објашњава као дисциплина која садржи темељне вредности и критеријуме за добро и лоше, исправно и неисправно, односно начела и вредности која се односе на моралне судове, као и оцењивање колико је исправно или погрешно одређено понашање појединаца или група. Постојање великог броја етичких дилема у пословању издавачких предузећа које намеће потребу за различитим приступима менаџмента у њиховом решавању. У том смислу, нека од најзначајнијих питања с којима се суочавају менаџери су: Шта је значајније: систем или појединац? На који начин усагласити њихове интересе и како се определити за редослед приоритета за њихово решавање? Ова питања у исто време представљају и значајан етички проблем – како не проузроковати штету за друге и максимизирати корист за све? Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Принципи етичког деловања
Приступ корисности потиче од става да је морално понашање корисно за највећи број људи. При томе, менаџер треба да се руководи укупним ефектима који ће се постићи, а не појединачним мотивима и аспирацијама. Приступ моралног права полази од става да одлукама и поступцима менаџера не смеју бити ограничена нити угрожена фундаментална права или слобода појединаца. Постоји велики број права човека која се морају уважити при одлучивању менаџера, као што су: Право на приватност Право на слободу одлучивања Право на слободу говора Право да се живи у сигурним условима Основни принципи који треба да се гарантују принципом правде су: непристрасност, правичност, часност. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Тумачење менаџерске етике
Тумачење етике код менаџера може да варира и да се разликује. У том смислу, један од најзначајнијих аутора из области етике и одговорости менаџера Арчи Керол, издваја три главна нивоа етичности којима се могу окарактерисати менаџери: неморални менаџер, аморални менаџер и морални менаџер. Неморални менаџер је синоним за појам неетичког менаџера. Њима не само да недостају етички принципи, они се практично супротстављају етичком понашању. Ови менаџери су заинтересовани само за профит и успех предузећа по било коју цену. Аморалан менаџер – није ни моралан ни неморалан, он не обраћа пажњу на етичке потребе понашања. Постоје менаџери који се намерно понашају аморално и менаџери који ненамерно не размишљају етички. Морални менаџери настоје да следе етичке норме и принципе. Њихове основне карактеристике су: мудрост, храброст, умереност, погледу, правичност, савесност. Развијајући своје моралне карактеристике, менаџери треба да се придржавају категоричког императива који налаже „не чини другом оно што не желиш да се чини теби“. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 11: Појам и врсте новинских предузећа. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 1 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Појам новинског предузећа
Новинско предузеће може се одредити као специфично издавачко предузеће специјализовано за припрему и објављивање новина, друштвено најдоминантнијег штампаног медија масовног комуницирања. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Новинско предузеће Новинско издаваштво постаје поприште велике утакмице у којој се предузимају најразличитији издавачки и организациони потези са циљем да се освоји престижна позиција на једном све већем и економски све интересантнијем тржишту. Новине већ у 19. веку постају роба као и сваки други производ на тржишту, и наравно, медиј масовног комуницирања намењен огромном броју корисника. Кључни тренутак у комерцијализацији новина био је појава такозваних новина за грош, најпре у Америци, затим у Француској, Енглеској и касније у свим западноевропским земљама. Два имена на која свакако треба скренути пажњу када је у питању раздобље омасовљења новинске продукције у другој половини 19. века су Џозеф Пулицер и В. Р. Херст. Учешће првог се огледа у садржајном, новинарском обогаћивању онога што чини новине, док ће други остати упамћен по вештим организационим и предузетничким потезима пословног човека који има осећај за нарастајућу економску снагу новог и долазећег (први је формирао ланце новинских кућа). Данас се појединачна издања штампаних новина ретко налазе (у власничком и организационом погледу) изван великих концерна и медијских система који осим штампе укључују и нове медије – радио, телевизију, филмске компаније и интернет мрежу. На то су имале утицај различите околности – дигитализација и развој мултимедијалних технологија, медијска конвергенција, снажење унутармедијске конкуренције и, понајвише, нова економија медијске праксе. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Врсте новинских предузећа
Према броју новина које објављују – једноставна и сложена новинска предузећа. Према садржају новина – општа и специјализована предузећа. Према територији на којој се дистрибуирају новине – новинска предузећа која имају глобални, национални или локални значај. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Врсте новина Израз новине обједињује све дневно и периодично штампане истоимене публикације, чија је динамика објављивања претходно утврђена, а посредоване поруке променљиве у зависности од периодике излажења. Периодичност новина и промењивост садржаја у њима – су две најзначајније особености које новине чине другачијим штампаним медијем масовног комуницирања од књиге. Ове медијске карактеристике новина су основа и за разликовање новинског од издавачког предузећа. Новине можемо поделити: - према динамици њиховог штампања и објављивања (на дневне и периодичне); - према садржају који се у њима пласира (информативно-политичке, ревијалне и специјализоване); - према публици којој су намењене (мултинационалне, националне, локалне); - по формату на којем се штампају (broadshits – пространи, широки формат; миди формат – berliner; таблоид); - по технологији презентације (штампане, електронске...). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Таблоид Таблоид је првобитно био назив за конкретан новински формат, упола мањи од стандардног новинског формата (597 * 375 мм, 5-6 стубаца), а временом је попримио различита тумачења: синоним за слободно и независно новинарство; брзо информисање, концизан и прецизан вид новинске презентације; супротност озбиљној штампи; новине које почивају на сензационализму... Термини таблоид и таблоидно новиинарство постали су део свакодневног речника који подразумева њихово незаобилазно поређење са квалитетним, угледним журнализмом у коме доминира истраживачки новинарски приступ а које се доживљава као антипод таблоидизацији. Дакле, у стручној па чак и научној критици о таблоидима се код нас врло често пежоративно говори, са имплицираним ставом да они компромитују новинарство и новинарску професију. Притом, заборавља се да је њихово постојање логична последица третмана новинских садржаја и новина у целини као робе, која има своју тржишну вредности, а она је одређена потражњом. Од када постоје таблоиди, у свим временима и на свим просторима, њихов садржај се, управо због тржишних разлога – постојања великог броја читалаца, дакле, потражње, обликују у матрици „три С“: сензација, секс, спорт. Ту садржајну матрицу примењују сви таблоиди у Србији. Друго је, међутим, питање што је прво С – сензација, због специфичног социјалног контекста у Србији (тзв. транзиције), из брачних ложница и полицијских станица измештено у министарске, тајкунске и страначке кабинете. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Савремена новинска продукција
Иако се одвија у озбиљној конкуренцији нових медија, данашња новинска продукција је и даље карактеристична по великом броју издања и огромним тиражима: у Западној Европи се штампа више од 1000 дневних новина у тиражу од 75 милиона примерака; у САД 1700 дневних новина излази у тиражу од 63 милиона, а 6800 недељника у тиражу од 40 милиона. Највећи новински тиражи се реализују у Азији. Рецимо, јапански лист „Asahi Shimbun“ се штампа у дневном тиражу од 17 милиона примерака. Услед експанзије и конкуренције нових медија, посебно интернета, који нуди електронска издања многих новина, новински тиражи опадају последњих година. Током, последњих 5 година, у земљама Европске уније тираж је опао за 5,26 %. У истом периоду у Јапану је продаја новина пала за 3%. Током 60-их година прошлог века, четири од пет Американаца је читало дневне новине сваког дана. Данас их чита само половина. Онлајн издања различитих новина су уобичајена појава последњих година. Та врста издања је бесплатно на располагању читаоцима. Новине свој интерес проналазе у финансијским приходима које убирају од онлајн оглашивача. Данас све већи број новинских кућа озбиљно размишља и о наплати приступа својим електронским издањима. То су већ учиниле неке од британских новина у власништву Руперта Мардока: „Волстрит џорнал“ и „Тајмс“. Почетком придружио им се и „Њујорк тајмс“. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Одитовање Релативно велики број од готово 2000 новинских предузећа у Србији, свакако говори о пословно-комуникацијском потенцијалу овог медијског сектора. Истини за вбољу, будући да реструктурирање медијске сфере у нашој земљи није окончано, о овим чињеницама још увек не можемо говорити као о дугорочнијој слици медија штампе у Србији. Укупан продати дневни тираж свих дневних новина уз Србији не прелази примерака. То је значајан пораст у односу на годину, када се дневно продавало примерака и у којој је продаја досезала примерака. У Србији је почетком године основана одиторска организација АЦБ Србија (Audit Bureaux of Circulation) као чланица међународне организације IABC (International Bureaux of Circulation) у коју су удружене одиторске организације из више од 40 земаља. Ова организација се бави верификацијом тиража новина и часописа издавачких кућа које су њене чланице и које, разуме се, плаћају накнаду за услуге одитовања. Процес одитовања подразумева праћење и формирање веродостојне документације о кретању свих примерака једног издања у свим фазама – штампање, дистрибуција и реминтенда. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 12: Процес менаџмента у новинским предузећима. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 2 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Процес менаџмента у новинском предузећу
Стратешко планирање Избор кадрова Организовање рада Продукција Анализа резултата и корективно планирање Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

I Стратешко планирање Свака националнa државна заједница има у савремености више или мање засићено тржиште дневних новина. Разлог је једноставно разумети: новине су најстарији медиј масовног комуницирања који је у социјалном животу европских земаља и Северне Америке присутан огромним тиражима већ скоро два века. Зато свако новинско предузеће које покреће дневне новине у првој фази процеса менаџмента, стратешком планирању, мора најпре темељно да истражи домицилно тржиште како би биле донете исправне одлуке у погледу коначног позиционирања новог листа на прилично закрченом простору. Истраживање тржишта подразумева: истраживање потенцијалне читалачке публике, истраживање постојеће конкуренције и истраживање социјално-економских услова за припремање, штампање и објављивање новина. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Истраживање тржишта Када је о новинској публици реч, треба најпре узети у обзир статистичке податке о максималном и минималном броју читалаца свих дневних новина које се уопште објављују на једном простору. Када је о Србији реч, минимални број читалаца свих дневних новина никада, ни у економски конјунктурним временима седамдесетих и осамдесетих година минулог века, није прелазио цифру од милион људи који свакодневно или барем пет пута седмично купе једне дневне новине. На другој страни, у време мегаинфлације, средином деведесетих, број примерака свих дневних новина које су продаване у Србији кретао се између 200 и 300 хиљада примерака, док се почетком века стабилизовао на приближно 700–800 хиљада примерака. Текст ове лекције је преузет (цитат) из извора означеног бројем 2 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Истраживање конкуренције
Истраживање постојеће конкуренције, кроз описано стварање конкурентског профила, посебно укључује: садржајну анализу новина, њихову уређивачку оријентацију, графички изглед, анализу кретања тиража, профилисање социјалних категорија читалаца појединачних дневних новина и процену кадровских потенцијала, односно угледа који одређене редакције уживају у најширој читалачкој публици. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Истраживање социјално-економских услова
Анализа социјално-економских услова подразумева истраживање читавог низа фактора који делују из најширег социјалног контекста: од нормативно-правног оквира медијског система до фискалне политике државе на тржишту дневне и штампе уопште. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Добијени резултати представљају аналитичку основу за доношење три суштинске одлуке у фази стратешког планирања: Прва се односи на карактер новина, тј. да ли ће бити јутарња или вечерња, сериозни аналитички лист или таблоид са садржајима који ће га сврстати у жуту штампу. Друга, у узрочно-последичној вези са претходном, подразумева утврђивање садржајне матрице дневних новина (насловна страна, распоред рубрика, редовни и повремени додаци, однос информативних и комерцијалних страна...) и њеног графичко- визуелног изгледа (формат, боје, прелом...). На крају, полазећи од карактера новина, њене садржајне матрице и графичког изгледа, бира се најпогодније име дневника, при чему, такође, значајан утицај имају: традиција насловљавања новина у одређеној социјалној заједници, затим препознатљивост у односу на постојећу дневну штампу и, неретко, угледање на водеће дневнике у свету. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Завршна фаза стратешког планирања
Завршни део стратешког планирања у новинском предузећу које покреће (али потом и континуирано објављује) дневне новине јесте утврђивање: почетног и циљног тиража, почетне и оптималне цене примерка, оптималног броја професионалних комуникатора – истакнутих уредника, колумниста и репортера, трошкова јавне промоције приликом покретања листа (уобичајено је да се први, односно тзв. нулти или пилот бројеви деле бесплатно од једног до десетак дана), начина да се заустави пад тиража код већ етаблираних новина на тржишту дневне штампе, те могућег друштвеног утицаја и финансијских ефеката у одређеном периоду. На пример, ако је о тржишту дневне штампе у Србији реч, дневник испод примерака није исплатив; до примерака подразумева различите врсте домаћих и/или страних донација и спонзорстава; оптималан број је од 100 до 150 хиљада примерака, са реминтендом (бројем непродатих примерака) до 25 %; док су тиражи преко примерака врло ретки. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

II Избор кадрова Утврђени циљеви у фази стратешког планирања, засновани на детаљном бизнис- плану приликом покретања дневних новина, детерминишу избор кадрова, понајпре у комуникационом центру, најважнијем структуралном делу сваког медијског предузећа, у овом случају – редакцији дневних новина. Кључни моменат у другој фази процеса менаџмента, избору кадрова, постављање одговорног, односно главног и одговорног уредника који руководи радом редакције и представља кључну личност у организовању рада и непосредној реализацији новина. Уобичајено је да се за главног и одговорног уредника бира искусан новинар /уредник у четрдесетим годинама, који поседује одговарајућу стручност и компетентност (образовање), познато име, тј. углед у професионалној и широј јавности, и потврђену способност самосталног вођења дневних новина. У ту, интеркцијску, способност спада и избор уредника сектора и рубрика, колумниста и коментатора, са сличним природним, сличним интеракцијским и стручним предиспозицијама, који представљају оперативни ниво менаџмента у припремању дневних новина, уз чију помоћ главни и одговорни уредник формира екипу искусних репортера, широку мрежу млађих и спољних сарадника, као и дописничку мрежу. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

III Организовање рада Комуникациони центар – редакција
Професионални комуникатори се организују у једном од три типа комуникационих центара/редакција у новинском предузећу: класични тип редакције, редакцију организовану на принципу деска, комбиновано организовану редакцију. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Класични тип редакције
Карактеристичан је за пионирски период развоја журнализма, када су дневне новине имале само по једно издање, које је покривало период од 24 сата. Тајминг посредовања дневних догађаја није био изразито динамичан (као данас када се објављује најмање 5-6 дневних издања, а овај број иде и до 12 издања), па је у оквиру класично организоване редакције извршена подела по секторима (политика, привреда, друштво, култура, забава..., спорт), а унутар сектора по рубрикама (нпр. у политичком сектору: унутрашња политика, спољна политика, итд.), са шефовима/уредницима сектора односно рубрика на њиховом челу, одређеним бројем репортера, сталних и спољних сарадника и по једним или два коментатора/колумнисте, који су специјализовани за дату област друштвеног живота. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Принцип деска У случају малих новинских предузећа и у прошлости и данас, ради што рационалнијег коришћења релативно малог броја кадрова редакција се организује на тзв. деск принципу (енгл. Desk – писаћи/радни сто), где све улазне информације долазе на једно место, сто главног и одговорног уредника (или неког од његових помоћника), и сви излазни медијски садржаји, дакле новински текстови и новине припремљене за штампу, полазе са тог места. Редакција организована по принципу деска данас је најприсутнија у локалним новинским предузећима која објављују периодичне новине, најчешће – недељнике. Редакција је и у физичком смислу тако саграђена: реч је о огромној просторији у којој су смештени сви коментатори, репортери и сарадници, а у одвојеним боксевима седе главни и одговорни уредник и његови непосредни помоћници. Уместо поделе по секторима и редакцијама, међу новинарима је извршена најглобалнија подела послова и специјализација, која, међутим, не искључује могућност да скупштински репортер, по потреби, отпрати и неки културни догађај. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Комбиновани тип редакције
Данас је стандард у организовању новинског предузећа комбиновани тип редакције. Најпре због тога што су мала новинска предузећа чији се комуникациони центри организују на принципу деска реткост на тржишту дневне штампе – или не могу дуго да се одрже или прерастају у средња и велика новинска предузећа; а затим јер се у великим новинским предузећима збивања прате из часа у час, како би се у сваком новом издању новина појавио текст о догађају/појави/личности којих није било у претходном издању, а такав ритам рада класична редакција не би могла да издржи. Стога се у великим комуникационим центрима комбинује секторски и деск принцип организовања рада, па сваки сектор има, осим посебних организационих делова/група професионалних комуникатора високоспецијализованих за праћење догађаја, појава и личности у одређеној, често уској области друштвеног живота, сопствени деск у којем су окупљени репортери и сарадници који непрестано снабдевају сопствени сектор и новине потпуно свежим информацијама. Неке од њих директно из деска излазе у форми најкраћих вести, друге се проширују у комплетне извештаје (када се појачава репортерска екипа), треће траже допунску уредничку обраду, континуирано праћење и/или коментарисање најистакнутијег колумнисте/аналитичара. У оваквој редакцији само најзначајнији садржаји, они које одређују специфичну тежину дневника на тржишту штампе, долазе на сто главног и одговорног уредника, који уз помоћ непосредних сарадника, међу које обавезно спада адвокат (редакцијски омбудсман) специјализован за кривична дела и прекршаје посредством мас-медија, доноси одговарајућу одлуку: објавити, кориговати, допунити, одложити или – бацити у кош. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

План садржаја Дневне новине подразумевају дневно планирање садржаја, за разлику од периодичних у којима је динамика одржавања састанака на различитим нивоима уредничког менаџмента усклађена са периодиком објављивања новина. Процес планирања садржаја дневних новина има хијерархијску менаџерску вертикалу у којој се креће од најнижих организационих делова (рубрике), а завршава на колегијуму главног и одговорног уредника, најчешће око поднева, када се дефинитивно уобличава план најважнијих садржаја (носећих текстова) сваке странице. План садржаја укључује: текст о централном/централним догађајима, најзначајнијој/најзначајнијим темама, распоред очекиваних текстова по страницама и на страницама, као и најуопштенију идеју о начину њиховог графичког обликовања унутар већ постојеће матрице графичког дизајнирања новина. План садржаја дневних новина може, због згуснутости збивања у току дана, да предвиди само око 30 % извесних текстова; све остало је одраз непредвидивости дневних догађаја и подразумева непрестано уредничко одлучивање, на различитим нивоима менаџмента, готово из часа у час – како у погледу праћења догађаја, тако и у погледу његовог превођења у одговарајућу, природом новинског медија, жанровски одређену поруку. Насупрот дневним новинама, у периодичним новинама приликом планирања пропорција очекиваног и непредвидивог је потпуно обрнута, дакле, могуће је испланирати и више од % садржаја и само у заиста ретким случајевима (драматични догађаји који се збивају уочи штампања периодичних новина), она се доводи у питање. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Теренски и редакцијски рад
Веродостојност извора један је од најзначајнијих фактора доношења одлуке у поступку утврђивања плана садржаја. Приликом планирања садржаја новина, биле оне дневне или периодичне, полази се од могућих извора информисања, а то су: званични извори, незванични извори, агенције, дописници из земље и иностранства и други медији масовног комуницирања. Имајући у виду постојеће изворе информисања, припрема текста по правилу започиње непосредним одлажењем на лице места и селекцијом, за одређене новине, релевантних информација о одређеном догађају, али се до тих информација такође може доћи посредним путем: телефоном, анализом одређених примарних и/или секундарних писаних текстова, анализом објављених текстова у другим медијима, итд. Када се дође до свих релевантних информација о одређеном догађају, појави и/или личности, приступа се њиховом непосредном превођењу у неку жанровски одређену поруку, заправо писање одговарајућег новинског текста: вести, извештаја, коментара, репортаже, аналитичког чланка... Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

III Продукција – припрема текстова
У савременим редакцијама, процес припреме текстова за штампу је потпуно компјутеризован, укључујући и сам почетак – писање текста. У зависности од значаја догађаја, редиговање текста се може вршити од најнижег до највишег уредничко-менаџерског нивоа у новинском предузећу, уз значајну напомену да аутор текста, на основу професионалног кодекса, може да повуче потпис у случају да је садржај текста битно измењен, али не и да спречи његово објављивање. Текст који је одобрен за штампу прелази потом на монитор лектора који врши његову језичко-стилску обраду, да би се на крају сви садржаји сконцентрисали пред графичким уредником стране, односно новина (зависно од величине новинског предузећа), који графички обликује страницу/новине (некада израда тзв. шпигла, односно форшпигла, а данас виртуелног шпигла), придржавајући се, приликом распореда текстова по страницама и на страницама глобалног договора приликом планирања садржаја новина. Уреднички обрађени, језички кориговани и графички обликовани текстови, тј. новине у целини, пре уласка у штампу морају бити одобрени од уредника издања, који је у већини случајева заменик или помоћник главног и одговорног уредника. У малим и средњим новинским предузећима, са мањим бројем издања дневних новина, или само са периодичним новинама, одобрење за штампу даје главни и одговорни уредник. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Штампање Дефинитивно одобрење за штампу целокупног тиража дневних (а тако и периодичних) новина, даје дежурни уредник у штампарији, који пред собом (било на компјутерском монитору, било у физичком облику) има одобрени модел новина, после одштампаних 100 пробних примерака, када се још једном, последњи пут (истина, врло брзо и само летимично) провери садржај новина и графички квалитет отисака. Провера квалитета отиска, у оквиру четврте фазе у процесу менаџмента, која подразумева и контролу непосредне реализације новина, врши се касније на сваких 10 % одштампаних примерака новина. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Дистрибуција и продаја новина
Ова фаза у процесу менаџмента завршава се дистрибуцијом и продајом одштампаног тиража одређених новина. Дистрибуција и продаја могу се вршити на три начина: а) колпортерским разношењем и продајом на улицама градова, б) транспортовањем до одређених дистрибуционих тачака и продајом на киосцима, у трговинама и супермаркетима и в) претплатом. Први начин је најстарији, данас врло редак и углавном део имиџа појединих новина, посебно у седиштима новинских предузећа, када заједно са камионима којима се пакети новина допремају до железничких станица, лука и аеродрома, крећу по улицама метропола и десетине дечака узвикују сензационалистички интониране наслове. Други начин је карактеристичан за дневне новине у великим градовима, које имају велике тираже, али су подручјем које покривају (само један, истина, велики град) заправо „локалне“. Претплата је најмодернији и, у условима доброг рада поштанске службе, најефикаснији начин дистрибуције новина. У развијеним друштвима данас се, иначе, комбинују сва три начина дистрибуције новина, уз напомену да се колпортери користе само из маркетиншких разлога. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

V Анализа резултата и корективно планирање
Последња фаза у процесу менаџмента, анализа резултата и корективно планирање, започиње у новинском предузећу већ наредног дана на свим нивоима менаџмента, осим на првом, који ове активности предузима на крају пословне године, када анализира остварене финансијске и друге ефекте објављивања новина и, упоређујући их са непосредном конкуренцијом, доноси одговарајуће одлуке у правцу нових инвестирања (у опрему, кадрове...), редефинисања садржајне и графичке матрице, повећања тиража или можда гашења новина. Овим започињу сви редакцијски састанци, од основних облика организовања – редакцијских група специјализованих за ову или ону област друштвеног живота, до колегијума главног и одговорног уредника. Уобичајени дневни ред оваквих састанака јесте: Тираж: број продатих примерака и реминтенда Анализа садржаја конкурентских новина Учињени уређивачки промашаји – непостојање текста/текстова или грешке у посредовању и интерпретацији догађаја, појава и личности), графички пропусти и језичке аљкавости, Ауторски и уређивачки успеси, Елиминисање тема Предлагање нових тема Оцена појединачних и групних доприноса/пропуста Предлагање нових идеја о садржајном концепту, графичком изгледу, ангажовању нових или прерасподели кадрова у редакцији После сваке од оваквих анализа прелази се на планирање новог броја новина, на начин како је то већ описано. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 13: Маркетиншке комуникације и продаја у издавачкој делатности. Текст ове лекције је преузет (цитат) из извора означеног бројем 2 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Појам маркетинга у издаваштву
Маркетинг је део процеса менаџмента, тј. једна је од виталних функција менаџмента „која у себе укључује све оне активности чији је циљ да тржиште обавесте о производу, подстакну куповину од стране потрошача и, најзад, да и саму продају учине што ефикаснијом“. Маркетинг се бави потребама људи и проналази начине задовољења тих потреба. Такође, маркетинг као делатност учествује у настајању и развијању нових потреба потрошача, а у складу са њима и у обликовању производа који ће служити њиховом задовољењу. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Маркетинг у издаваштву се посматра као комплекс мера у области истраживања трговачко-продајне делатности предузећа, и укључује истраживање фактора који утичу на процес производње и пласман издавачких производа. Маркетинг издавачког предузећа је специфична подврста професионалне делатности, која је усмерена на пласман издавачке продукције и задовољење читалачких захтева и потреба. Стога је издавачки маркетинг сложенија појава од маркетинга у некој другој области креативних индустрија. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Специфичност маркетинга у издаваштву
Многи стручњаци изражавају сумњу у валидност „тврдог“ маркетинга у издаваштву и постављају питање: „Зар се књига може продавати исто као сапун?“ – дакле, као било која друга врста робе, која има искључиво материјалну вредност. Мора се признати да је књига валитативно другачија врста робе: због сопствеог дуализма, због невидљивог присуства јединствене фигуре аутора – што је суштински одваја од робе пуке материјалне вредности, због посебног начина употребе књиге – индивидуланог, интимног, најчешће духовног чина рецепције при којем се анагжују креативни, ставралачки потенцијали читаоца, дакле потрошача. Поред овога, књига или новине имају нарочиту комуникабилну вредност, тј. димензију којом имају потенцијал да посредујући семантичке или естетске поруке, као најстарији медиј масовног комуницирања, остварују знатну пенетрацију у јавни и приватни живот појединца, учествујући, тако, у обликовању јавномњењских ставова и структрурирању јавног мњења. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Маркетиншке комуникације и продаја у издавачкој делатности
Процес маркетинга у издавачком предузећу почиње у оквиру оперативног менаџмента, у вези са реализацијом једног одређеног издавачког пројекта – књиге. Када је рукопис на описане начине, језички и технички обрађен, дакле спреман за штампу, приступа се такозваној претходној промоцији књиге, односно најави одређеног издања. Овај посао обављају маркетинг и ПР менаџери у издавачком предузећу. Њихов задатак је двојак: да кроз различите форме јавне промоције повећају интересовање стручне и опште јавности за будућу књигу и истовремено дођу до повратних информација о степену интересовња односно очекиваном одзиву читалачке публике као елементу стратешког планирања у процесу менаџмента. Када су у питању аутори несумљивог угледа и репутације, популарности, нпр. писци бестселера, претходна промоција издања организује се и пре него што је рукопис предат, понекад и започет с тим што уговори с таквим ауторима садрже веома строге одредбе. Са добијеним фидбековима из оваквих претходних промоција/најава одређеног издања, дефинитивно се утврђује тираж књиге и приступа се завршеном делу непосредне реализације – штампању и повезивању књиге. У техничко-процесном смислу, реч је о извлачењу штампарских матрица и изради филмова, њиховом превођењу у одговарајућу штампарску форму, зависно од врсте штампе (дубока, висока, и данас преовлађујућа равна/офсет штампа) и, најзад, самом штампању претходно утврђеног тиража. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Финална маркетиншка промоција
Ради подстицања интересовања читалачке публике овакве промоције организују се више пута у току реализовања издања и у плану ових активности предвиђа се и „производња догађаја“ у вези са аутором или књигом, како би остали у јавној сфери и тиме било одржано и појачано интересовање за књигу . Финална маркетиншка промоција издања укључује три групе активности: промоцију путем плаћених порука, огласа у медијима, у оним сегментима који се обраћају потенцијалним читаоцима; организовање јавних промоција и књижевних вечери у релевантним културним центрима уз учешће аутора, истакнутих критичара; најсофистицаиранију групу активности засновану на личним везама са стручном критиком, која има за циљ да омогући што већи број позитивних приказа и критика књиге у медијима, од специјализованих часописа до популарних ТВ програма, кандидатуру или евентуално добијање награда у оној области у којој је објављена. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Дистрибуција Паралелно са маркетиншком и ПР промоцијом започиње дистрибуција и продаја књиге, којом се завршава ова фаза процеса менаџмента у издавачком предузећу, односно непосредна реализација одређеног издања/књиге. Носиоци ових активносу су менаџери продаје, који на бази квалитета публикације, њене претходне и финалне промоције у широј јавности и евентуалне перцепције у стручној јавности, треба да обезбеде остваривање циља објављивања – продаје тиража ако је циљ добит или у случају неекономских циљева едукација групе којој је књига намењена... Потоје 4 основна дистрибутивна канала: Претплата Кижарска мрежа (сопствена и/или екстерна) Аквизитери Библиотеке Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Промотивне манифестације у удружењима издавача
Издавачку праксу, поред њене редовне маркетиншке делатности, са друштвеним окружењем повезује и низ организационо и садржајно различитих манифестација које уносе специфичну динамику и нове токове у сферу писане речи – сајмови (највеће међународне смотре књига у свету су Сајам књига у Франкфурту и Експо у Њујорку), смотре, сусрети, књижевни програми, промоције... У нашој средини ове манифестације имају релативно богату традицију, а неке од њих, попут Међународног сајма књига у Београду, и светску репутацију. Уз овај највећи, Београдски сајам књига, чији је организатор Удружење издавача, у новије време, као сајамске смотре издаваштва, придружују се и Новосадски сајам књига, Божићни сајам књига... Октобарски сусрет писаца такође спада у ред међународних манифестација које окупљају писце, преводиоце, истроричаре и теоретичаре књижевности. Неке од манифестација везују се за име и дело појединих писаца: „Борина недеља“, „Домановићеви дани сатире“, „Песнички дани Лазара Вучковића“, Дисово пролеће“... Друге, пак, протичу у знаку стваралачке традиције једне регије – Смедеревска песничка јесен, Лимске вечери поезије... Неколико стотина књижевних награда које се годишње додељују у Србији несумњиво доприносе афирмацији књижевног стваралаштва. Књижевни ствараоци у Србији су организовани у два велика удружења – Удружење књижевника Србије и Српско књижевно друштво. Удружење књижевника је органзација са дугом и богатом традицијом – основано је године. Има своје бројне огранке у земљи и дијаспори. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Промотивне манифестације у удружењима издавача
Наша земља има релативно богату издавачку продукцију (више од 1300 наслова годишње), чему доприноси необично велики број издавача. Истини за вољу, највећи број међу њима је малих, са скромном организацијом и продукцијом. За развој и популаризацију издавачке делатности битна су удружења књижевних стваралаца, удружења издавача и књижара, али и промотивна пракса у домену писане речи (сајмови, књижевни скупови, књижевне награде, и друго). Основна делатност Удружења издавача и књижара јесте издавање и продаја књига. Издавачи су организационо повезани у Удружење издавача и књижара Србије. Организованост и повезаност издавача, као и у случају многих других делатности, значајно доприноси вођењу пословне и издавачке политике која је боље усклађена са ширим друштвеним, и са појединачним пословним интересима. Управо у томе се огледа примарна функција Удружења издавача и књижара. Наша земља спада у земље са већом издавачком продукцијом. Укупно регистрованих издавача има приближно Сви издавачи су сврстани у групе, зависно од њихове издавачке продукције. Највећих издавача има проближно 130, нешто мањих око 800, средњих око 2000, а најмањих око У последњу издавачку целину се сврставају и аутори-издавачи који имају исти статус као правно лице, појављују се само једанпут и никад више, што фиктиивно повећава број издавача на националном нивоу. У највеће издаваче спадају (или су спадали): Завод за издавање уџбеника и наставна средства, Издавачка организација „Рад“, Клио, Нова Просвета, БИГЗ Publishing, Научна књига нова, Нолит, Просвета, Стубови културе, Плато, Лагуна, Креативни центар, Чигоја штампа, Прометеј, Матица српска, Global book, M Export Import, Rvro-Giunti, Светлописно одељење, Војно-издавачки завод, Службени гласник. Регистровани су и многи издавачи којима је издаваштво додатна делатност, као што су факултети, школе, музеји, општине, месне заједнице. Сваког месеца више од 100 издавача се укључује у систем, што је на годишњем нивоу више од 1200 новоучлањених. Такође, пре економске кризе, сваког месеца се издавало приближно 1000 наслова, што на годишњем нивоу износи књига. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Удружење издавача и књижара
Прво Удружење издавача Југославије формирано је године . Бaвилo сe рaзмaтрaњeм проблема aутoрских прaвa, зaкoнa о издаваштву, прoблeмa штaмпaриja и oргaнизaциjом сajмова књигa. После године, гаси се старо и настају нова удружења. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Удружење издавача и књижара Србије
Самостална, непрофитна и независна организација која укључује издаваче, дистрибутере, књижаре и регионална удружења издавача на територији Рeпублике Србије, ради представљања и унапређења издавачке делатности, производње књига и њихове дистрибуције и укупне заштите књиге и културних и економских интереса чланова. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Циљеви Удружења Да прати законодавство, постојеће стање и актуелне проблеме у издавачкој делатности у Србији и предлаже надлежним државним органима предузимање неопходних мера. Да ради на предлозима и мерама у спречавању пиратерије и поштовању стандарда у производњи књиге, поштовању моралних и ауторских права аутора и издавача. Да пружа стручну помоћ у правној иекономској области својим члановима. Да ради на унапређењу информисања шире јавности о издавачкој области. Да организује Међународни сајам књига у Београду. Да остварује сарадњу са издавчким организацијама и манифестацијама, са српским издавачима у региону и европским и светским издавачима. Основна делатност Удружења књижара јесте посредовање између књиге и књижевних дела и публике. Међутим, књижарска мрежа у Србији је не само неразвијена, већ је изузетно слабо опремљена, прописима третирана као трговинска делатост. Мали број књижара, махом оних у Београду, искључиво се бави продајом књига, док се остале књижаре баве продајом канцеларијског и школског материјала, а у други план стављају промовисање и продају књига. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 14: Етички и законодавни аспекти издавачке делатности. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 4 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Релевантни регулаторни акти
Рад издавачких предузећа у Републици Србији регулисан је прописима: Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС, бр. 36/2011, 99/2011 и 83/ др. закон) Закон о издавању публикација („Службени гласник РС“, бр. 37/91, 53/93-др. закон, 67/93-др. закон, 48/94- др. закон, 135/04 и 101/05-др) Закон о јавном информисању и медијима („Сл. гласник РС“ бр. 83/2014) Закон о ауторским и сродним правима („Службеном гласнику РС“ бр. 104/2009, 99/ и 119/2012) Кодекс новинара Србије Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Закон о издавању публикација
Према овом закону, издавањем публикација могу се бавити сва правна и физичка лица на основу закона којим се дефинишу услови објављивања (предметни закон). Под публикацијом, према овом закону, сматрају се: књига, брошура, часопис, спис, штампано музичко дело, репродукција уметничке слике и цртежа, амблем и заштитни знак, разгледница, фотографија, географска карта, плакат, план насељеног места, дијапозитив, грамофонска плоча и компакт диск, аудио и видео касете, образац, као и друга дела која се умножавају штампањем. Не сматрају се публикацијом, у смислу овог закона, штампани и на други начин умножени примерци службеног материјала који служе искључиво за рад државних органа, као ни оригинална ликовна дела која настају умножавањем. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Закон прописује које податке мора да садржи свака публикација: „На свакој публикацији морају се означити: име аутора, имена других сарадника, наслов, односно наслов на изворном језику и остали подаци о изворнику ако је публикација превод, име преводиоца, које је издање по реду, име уредника публикације, назив и седиште издавача и штампарије, место и година издава, место и година штампања изворног издања, број примерака публикације, ИСБН (међународни стандардни број књиге) односно ИССН (међународни стандардни серијски број), и ознака Copyright с именом носиоца ауторског права и годином првог објављивања. На обрасцу се не објављује име аутора и име уредника. На књизи, брошури, спису, географској карти, музичком делу, грамофонској плочи, компакт диску, аудио и видео касети, објављује се и име лица које је дало стручно мишљење.“ Пре него што се материјал у потпуности припреми и дају подаци за узимање понуда за штампање, обавезно је да се поступи по Закону: „Међународни стандардни број књиге, ИСБН, одређује библиографски институт. Тај број, ИСБН, добија се као одговор на захтев уз одговарајућу материјалну надокнаду у сваком институту у Београду. ИСБН је стандардни број, као лични број књиге помоћу кога се књига прати и евидентира.“ У истом закону се каже: „Издавач је дужан да на свакој књизи одштампа каталошки запис ЦИП који по међународним стандардима израђује Народдна библиотека Србије. Сваку накнадну измену у публикацији, по добијеном каталошком запису, издавач је дужан да достави Народној библиотеци Србије пре штампања.“ На основу каталошког записа и међународног стандардног броја књига постаје позната и доступна, како на нашем тржишту, тако и у иностранству, ако има културни и комерцијални ефекат. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Закон о јавном информисању и медијима
Према овом закону, под медијем се подразумевају дневне и периодичне новине, сервис новинскe агенцијe, радио- програм и телевизијски програм и електронска издања тих медија, као и самостална електронска издања (уређивачки обликоване интернет странице или интернет портали), а који су регистровани у Регистру медија, у складу са овим законом.“ Према овом закону, „Медиј нема својство правног лица.“ „Сваке новине са посебним називом сматрају се једним медијем. Сва издања једних новина која излазе под истим називом сматрају се једним медијем. (...) Сваки сервис новинске агенције који се посебно дистрибуира сматра се једним медијем. Самостално електронско издање сматра се једним медијем.“ Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Закон о јавном информисању и медијима даље одређује: „Издавач може бити свако физичко и правно лице. Правна и физичка лица, издавачи медија, морају бити регистровани код надлежног органа Републике Србије за обављање делатности. Правно лице из става 1. овог члана мoжe основати свaкo дoмaћe или стрaнo прaвнo или физичкo лицe, у склaду сa зaкoнoм. Правно лице из става 1. овог члана не могу, непосредно или посредно, основати Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као ни установа, предузеће и друго правно лице које је у целини или делу у државној својини, односно које се у целини или делом финансира из јавних прихода, осим у случајевима предвиђеним чланом 16. став 1. тачке 1) - 3) овог закона.“ (Ово последње се не односи на новине!) У сваким новинама, према овом закону, обавезно се објављују основни подаци о медију у облику импресума, скраћеног импресума, односно идентификације. Зкон прописује да „Импресум медија садржи: назив медија, назив и седиште издавача, aдрeсу eлeктрoнскe пoштe или интeрнeт стрaницe, лична имена одговорног уредника медија и одговорних уредника за поједина издања, рубрике, односно програмске целине, податке o нaдлeжним рeгулaтoрним, oднoснo нaдзoрним тeлимa, као и регистрациони број медија. (...) Скраћени импресум новина садржи назив и датум издавања новина.“ Закон наглашава: „Импресум мора бити целовито и видно објављен и јасно одвојен од осталог садржаја медија. Импресум и скраћени импресум новина објављују се у сваком броју и на сваком примерку новина. Скраћени импресум новина објављује се на маргини сваке странице.“ Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Овим законом још су регулисана питања:
обезбеђивања јавности података о медијима уписивањем у Регистар; спречавања настанка или јачања претежног утицаја у области јавног информисања, који значајно ограничава медијски плурализам; уредници; право новинара на објављивање тврдњи и изношење ставова и мишљења; право новинара да одбије извршење налога; право новинара на аутентичност прилога, новинарска тајна, слобода професионалног удруживања; дистрибуција медија и медијских садржаја, и друга питања која су обухваћена посебним предметом који слушате и посебним предметом под називом Медијско право. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Кодекс новинара Србије
Донео га је Савет за штампу године. „УНС и НУНС овај кодекс доносе као етички стандард професионалног поступања новинара. Дужност је новинара да следе професионалне и етичке принципе садржане у Кодексу, и да се супротставе притисцима да те принципе прекрше. Кодекс препоручује солидарност са колегама када су угрожени стандарди професионалног поступања новинара.“ „Професионални и етички стандарди дефинисани у овом Кодексу теже подизању угледа новинарске професије, пропагирају залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. Новинари који крше начела овог Кодекса не могу да рачунају на безрезервну подршку новинарских удружења и колега. Медији су дужни да интерес јавности за потпуним, благовременим и истинитим информисањем ставе изнад свих других интереса. У контексту овог Кодекса, интерес јавности подразумева објављивање свих важних информација које су читаоцу/слушаоцу/гледаоцу од помоћи при формирању властитог суда/мишљења о појавама и догађајима. За примену овог Кодекса одговорни су и уредници и издавачи.“ Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Новинари, односно уредници професионално су одговорни јавности (читаоцима/гледаоцима/слушаоцима), а не издавачу/власнику (држави и интересним групама), и њиховим приватним, економским, политичким и другим интересима. Издавач/власник има неспорно право да остварује пословну добит и њоме се руководи у пословању медија. Истовремено, разлог постојања медија јесте јавни интерес, и власничко право га не сме нарушити. Пословни, политички и приватни интереси издавача/власника не смеју да буду изговор или оправдање за кршење овог Кодекса. Издавач/власник не би требало да по свом нахођењу, без сагласности редакције, мења уређивачку политику медија. Издавач има право да дефинише уређивачку политику, али она не сме да буде у сукобу са законом нити са професионалним кодексом. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Ауторско право Област ауторског права уређена је законском регулативом. Први закон о ауторским правима донет је у Енглеској године и познат је као Закон Ане Стјуарт. Тај закон се налази у основи будућег законодавства у овој области. До тада, у Римском праву, сматрано је да је награда аутору моралне природе, тако да се није признавало право на имовинску награду, али су обично књижевници и уметници – аутори дела добијали надокнаду од наручиоца дела за отуђивање оригиналног примерка свог дела. У средњем веку, кад су књиге умножаване преписивањем, аутори нису имали економску добит, иако су цене књига биле превисоке. Аутору је указивана част самим чином преписивања. Савремени облик награђивања је резултат настојања аутора и корисника ауторских дела да се створи правни систем са циљем регулисања друштвеног и културног живота, ради ускађивања подељених и супротних интереса аутора, издавача и кориснка ауторских дела. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Србија је први закон о ауторским правима донела 1929. године
Србија је први закон о ауторским правима донела године. Од тада до данас променило се седам закона о ауторским и сродним правима, донетих у континуитету. На снази је Закон о ауторским и сродним правима објављен у „Службеном гласнику РС“ бр. 104/2009, 99/ и 119/2012. Овим законом се уређују права аутора књижевних, научних, стручних и уметничких дела, права произвођача фонограма, видеограма, емисија и база података као права која су сродна ауторском праву, начин остваривања ауторских и сродних права и заштита тих права. Аутором дела се сматра лице које је створило дело, а пошто је стваралачки чин психичке природе, следи да је аутор физичко лице. Аутори су изворно носиоци свих овлашћења поводом дела која су створили. Ауторима и њиховим делима ауторскоправна заштита гарантује се, како националним прописима земље, тако и међународним конвенцијама. Симболично носиоца ауторског права тзв. Copyright изражава мало слово c у кружићу – ©. Међутим, упркос законској регулативи, област ауторског права је бременита проблемима, услед спорог или неконсеквентног спровођења прописа у овој области. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности Лекција 15: Перспективе – електронско издаваштво. Текст ове лекције је претежно преузет (цитат) из извора означеног бројем 1 на последњем слајду. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Штампане књиге боре се за наш непотрошен новац са компакт дисковима.
Стара економија издаваштва књига данас мора да се надмеће с новом економијом виртуелне реалности за капитализацију тржишта. Штампане књиге боре се за наш непотрошен новац са компакт дисковима. Од појаве првог грамофона и грамофонске плоче године, до данас, развијен је читав низ електронских носача звука: магнетофонска трака, аудио-касета, видео-касета – све до савремених аудитивних компакт дискова, дигиталних аудиовизуелних дискова и, одскора, електронских књига, који су сви одреда електронски медији масовног комуницирања којима се посредује одређени аудитивни, визуелни или аудио-визуелни садржај. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Настанак електронског издаваштва
Револуционарна промена у издаваштву десила се појавом тзв. електронске књиге. Један од најатрактивнијих модела овог медија представила је јапанска компанија „Сони“ године и назвала га Reader Digital Book. Овај медиј симулира класичну књигу, сличних је димензија, али уместо папира као структуралног елемента сваког штампаног медија, има процесор у чију меморију може да се похрани библиотека од 160 књига, екран са којег се чита и електронску писаљку за евентуалне белешке на маргинама овакве књиге. На тржишту се продају са садржајем од 100 наслова из класичне књижевности, али купци, такође, могу да направе сопствени избор из наслова који су садржани у каталогу, тако да се може проширивати и насловима са екстерне меморије. Крајње је неизвесно да ли ће и када класична књига устукнути и уступити место електронској књизи, заправо, целим библиотекама похрањеним у једној књизи. Антропоцентрично оријентисани теоретичари сматрају да се то никад неће десити, за разлику од теоретичара техноцентричне провенијенције који сматрају да је степен коришћења свих медија, дакле, подједнако и класичне штампане и електронске књиге, последица социјализације. Управо због тога, електронске књиге се производе у форматима класичних штампаних књига, ради лакшег прелаза са једног медија на други (да би се могле читати и у кревету, пре спавања рецимо), али је садржајна понуда електронских књига немерљиво богатија, из чега изводе закључак да будућност припада електронској књизи. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Електронско издаваштво битно се, у техничко-технолошком смислу, разликује од припреме, штампања и објављивања књига, али је принципијелно процес менаџмента у предузећима за ову врсту медијске продукције готово исти. Разуме се, само када је реч о кључним моментима у свакој од фаза процеса менаџмента (доношење издавачког плана је централна активност у фази стратешког планирања, рецимо; избор кадрова је заснован на њиховој специфичној компетентности за различите медијске садржаје – музику, на пример; организовање рада је подређено медијским специфичностима одређеног носача звука или звука и слике..., итд.), и никако у погледу садржаја конкретних активности менаџера на одређеним нивоима и у одређеним функционалним областима менаџмента у предузећу. Уосталом, такве идентичности нема ни у два, по врсти продукције, иста издавачка предузећа, и шире – медијска предузећа, али се у теоријском уопштавању може говорити о великој сличности менаџмента у издавачким предузећима за објављивање књига и других штампаних публикација, на једној, и у издавачким предузећима за продукцију компакт дискова или електронских књига, на другој страни. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Пројекат Гутенберг Дакле, иако је књига у основи аналогни медиј јер почива на причи, као континуираном, непрекидном току, електронске, дигиталне технологије, које се заснивају на умним прескоцима, већ одавно су избориле своје место и у свету књиге. Такозвано стоно издаваштво (Desktop Publishing – DSP), уз помоћ рачунара и одговарајућег софтвера (рецимо QuarkXPress Adobe или InDesign) данас се може сматрати доминантним обликом издавачке праксе. Иако је људима, посебно када је реч о књизи, тешко да се одвикну од папира, развој такозване и-бук технологије прати укупну динамику размене информација електронским путем која је практично димензионирана развојем самог интернета. Један од првих пројеката који је отворио еру репродукције књига у електронском формату је Пројекат Гутенберг који датира од 90-их година прошлог века. Овај пројекат је нудио електронске репродукције претежно оних књига које нису подлегале америчком Закону о ауторском праву (нпр. Библија или Езопове басне). Доцније се услуга великом брзином ширила на продају књига у електронском формату. Уз проблеме техничке стандардизације и заштите електронских издања, овај посао се непрестано увећавао. Од 4 милиона продатих електронских примерака у току године, број је нарастао до 140 милиона примерака у току 2008. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Један необичан парадокс прати раст продаје електронских издања
Један необичан парадокс прати раст продаје електронских издања. Са порастом њихове продаје све време расте и продаја класичних издања штампаних на папиру. У САД које такође бележе пораст продаје електронских књига, у је продато 193 % више него у претходној и приходовано је 263 милиона долара. То је још увек само око 10 посто од укупних издавачких прихода у овој земљи. Иако за сада класично и електронско издаваштво живе упоредо, промене су више него очигледне. Тржиште књига у Америци је последњих година у својеврсној транзицији, изазваној новим технологијама и због тога новим навикама читалаца. Један за другим нестају велики ланци књижара. Од великих реалних, не виртуелних, преостао је само ланац од око 400 књижара „Барнс и Нобл“, који је и сам ускочио у дигитални воз са својим електронским читачем који треба да му осигура будућност. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

У низу предности које се истичу када је реч о електронском у односу на папирно издање, обично се говори од избегавању трошкова штампања који нису мали и о заштити шума, будући да се значајне количине папира израђују од дрвета. Читаоцима, наравно, увек стоји на располагању могућност да своју електронску књигу одштампају на папиру. Неке промене у класичном издаваштву су се појавом дигиталних форми неповратно догодиле. Услед чињенице да је интернет као брз, бесплатан, иако непоуздан, постао место где људи траже готово сваки податак који им затреба, најугледнија енциклопедијска издања су престала да се штампају. То се већ дефинитивно догодило са Британиком, а у најави је да ће се то десити и са немачком енциклопедијом Брокхаус. Са ценом од односно 3000 евра, ова класична издања постају прескупа. Издавачи их сада нуде у онлајн варијанти, уз годишњу претплату по цени од 50 евра. Електронске стране Британике већ данас посећује више од 100 милиона корисника. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Примена електронике у издаваштву је све више усмерена и на израду електронских књига које се из године у годину подржавају све савршенијим технологијама. Поред с почетка поменутог Сони ридера компаније „Сони“, који је настао године као ручни уређај димензија џепне књиге (текст је складиштен у интерну меморију уређаја или на меморијску картицу), у који је, да се подсетимо, уграђен специјални екран који се понекад назива електронским папиром, иста компанија је године тржишту понудила новију верзију названу читач дигиталне књиге (Reader Digital Book). Овај модел има знатно веће могућности од претходног – у справи величине књиге може се чувати – као што смо рекли, читава библиотека од 160 електронских књига; уређај се испоручује са 100 књига из области класичне књижевности, и за сада посредством каталога корисницима се нуди књига. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Поред описаног, постоји један сличан електронски уређај iLiad, који може служити као електронска књига, новине или стрип, које сте скинули са интернета али и као електронска бележница, подлога за писање или цртање. Најновији производ чувене рачунарске компаније „Епл“ говори о даљим настојањима која имају за циљ усавршавање технологије електронске књиге и њеном интеграцијом са другим корисничким доменима. Ова компанија је године изнела на тржиште рачунар ајпед (iPad) који је истовремено интернет, новине, телевизија, књиге односно библиотека. Реч је о стакленој плочи (екран) дијагонале 25 цм, дебљине 1,25 цм и тежине 680 гр. Уређај нема ни тастатуру ни миша, опције се активирају додиром прстију, а текст на екрану се листа као што се листају штампане књиге. На дан премијере продато је комада. Сви садржаји које желите да користите на овом уређају (књиге, музика, филмови) купују се у једној електронској продавници ајтјунс (iTunes), што у великој мери разрешава постојећи проблем наплате преко интернета. Чини се да смо, као некада у случају поплаве вокмена, поново добили справу за коју нисмо знали да нам је потребна а да потом без ње више нисмо могли. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Надаље, што се тиче примене електронских технологија у свету књиге, треба подсетити да умрежене рачунарске технологије односно интернет имају све већу улогу, посебно у пословима продаје књига. У Енглеској се више од 30 % продаје посредством интернета односи на тржиште књига. То нам говори да су издавачи добро искористили ово ново средство комуникације. С обзиром на то да се број корисника ове мреже непрестано увећава, реално је очекивати даљи раст трговине на овај начин. На мрежу је данас прикључено преко 2 милијарде корисника у свету. Електронска књижара која се нуди преко интернета садржи милионе наслова. Најпознатија међу њима, књижара Амазон, нуди 24 милиона књига. Иначе, све издавачке компаније имају постављене веб-сајтове на мрежи, којима пружају својим купцима све неопходне податке укључујући и могућност директне куповине. Један нови технолошки изум, с једне стране, потврђује неисцрпне могућности, док, с друге, говори о могућим облицима интеграције различитих медија (у овом случају интернета), те га многи по значају пореде са Гутенберговим проналаском. Реч је о „еспресо машини за књиге“, уређају који за неколико минута може одштампати било коју књигу из електронског каталога односно базе података. Уређај је изум компаније „Књиге на захтев“, који је за сада инсталиран на неколико локација у свету – углавном на универзитетима у САД и Канади, Лондону и један у Александрији. Довољно је да наручите било коју књигу која се налази у некој светској бази података и она ће вам, по цени од приближно 100 евра, бити одмах одштампана, укључујући и корице у боји. Да би се поштовала ауторска права, ови уређаји и њихово коришћење су под стриктном контролом. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент електронских новина
Електронске или онлајн новине јесу специфичан садржај који се дистрибуира посредством компјутерске мреже као сасвим новог медија комуницирања. Појавиле су се захваљујући настојању класичних новина да се прилагоде новом мултимедију, с једне стране, а све већем броју корисника рачунарске мреже, с друге – првенствено младих генерација, који до информација долазе искључиво или првенствено њеним посредством, одбијајући, због социјализације у развијеном информатичком окружењу, да уопште купују класичну дневну или периодичну штампу. Када традиционалисти (може се слободно рећи и конзервативци) говоре о будућности класичних новина као штампаног медија и тврде да је њихов нестанак немогућ, због тога што постоји навика стечена социјализацијом да се дан започиње или завршава читањем новина, они једноставно заборављају да су већ увелико стасале генерације које су се социјализовале под доминантним утицајем информатичке технологије, а прве новине прочитале у виртуелном свету рачунарске мреже, не купујући их од колпортера или на киоску у суседству. Већина онлајн новина само су садржаји класичних новина транспоновани у електронску форму и прилагођени, у техничком смислу, рецепцији са компјутерских монитора. Постоји, међутим, и значајан број аутентичних онлајн новина које се припремају и објављују (дакле, не штампају се) само посредством компјутерске мреже. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

У случају првих, унутар техничког подсистема новинског предузећа формира се посебан организациони део, који супституише одељења припреме, штампе и дистрибуције, софтверском обрадом одобрених садржаја електронских новина које се постављају на одређеном сајту. Сви онлајн еквиваленти класичних штампаних новина у почетку су имали бесплатан приступ; велики број електронских новина бесплатно се може читати на World Wide Web-у и данас, али је све више оних новинских предузећа које и за своје електронске новине траже претплату, што је додатни аргумент за тврдњу да се тежиште читања новина, за сада веома споро, али ипак помера ка читању електронских новина. У случају других, изворних онлајн новина, новинска предузећа која их припремају и објављују углавном су мале организације високософистицираних стручњака и потпуно нове генерације новинара, специјалиста за тзв. интернет журнализам. Ипак, и њихов менаџмент принципијелно се не разликује од менаџмента у класичним новинским предузећима, као и у деловима тих предузећа који су функционално задужени за превођење садржаја новина из штампане у електронску форму, осим у већ лоцираном техничком подсистему, који овде искључује постојање линија за припрему, штампање и дистрибуцију. Све њих, за оне читаоце који желе да имају новине и у физичком облику, замењује један солидан колор штампач. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Дигитализација штампе
Штампарије су све до средине 80-их година прошлог века функционисале са мање или више усавршеном технологијом из 19. века. Крајем 20. века свет штампаних медија почиње радикално да се мења упливом компјутеризованих односно дигиталних технологија, што ће довести до потпуног превазилажења проблема времена и простора као кључних у продукцији штампаних медија. Термин дигитални се, иначе, односи на прсте руку или ногу којима су се људи кроз читаву историју служили у бројању и представљању бројчаних података. Енг. Digit значи било који број у низу од 0 до 9; дигитално означава електронски систем који сигнале звука, текста, фотографије, филмски и видео запис… трансформише у сигнал који се састоји од нумеричких вредности односно бинарних бројева. У оквиру дигиталног језика је неважно људско разликовање текста, звука и слика. Дигитализација медија представља заправо њихову компјутеризацију и конверзију свих технолошки посредованих облика комуницирања на дигитални језик. Дигиталним технологијама претходе аналогне технологије које су заправо уређаји за мерење стално променљивих услова односно упита. Њихов недостатак је у спорости и недовољној прецизности. Највећи аналогни „уређај“ је људски мозак који непрестано обрађује најразличитије податке и информације. Дигитализацијом, наравно, није обухваћена само штампа већ и целокупно медијско поље. Данас је готово уобичајено да се информацијом сматра све што може да буде предмет дигиталне обраде. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

До нагле компјутеризације односно дигитализације штампаних медија није дошло спонтано. Осим постојања технологије и њене очигледно успешне примене у другим делатностима, требало је да се и у сфери штампе стекне одређени набој различитих потреба који ће покренути ланац реформи. Најпре је то потреба да се буде конкурентан у односу на остале медије који већ деценијама све озбиљније угрожавају штампу. Трка са временом и простором, која је кључна у медијској сфери, није више била могућа са старим, аналогним технологијама. Друго, смањена економска добит у односу на ранија раздобља налагала је да се продукција штампаних медија учини ефикаснијом и рационалнијом. Када је медијски магнат Руперт Мардок изместио штампарије своје лондонске компаније News International (листови Times, Sunday Times, Sun i News of the World) из чувене новинске улице Fleet Street у предграђе Лондона и увео потпуно нове, дигитализоване технологије, била је то прекретница која ће, уз велике социјалне тензије и сукобе због отпуштања вишка запослених, унети значајне промене у укупан пословни процес а посебно у економију штампаних медија. Веома брзо већина штампаних медија усваја ову технолошку новину која се потврђује као исправан корак који води ка уштедама, економизацији и увећавању профита штампаних медија. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Данас, уз дигитализацију, са развоје интернета, штампани медији су упућени на додатна прилагођавања. Једно од њих је и успостављање такозваног хибридног издаваштва – веб и штампаног, чиме се кориснички домен било књига или новина, неусмњиво, значајно проширио. Штавише, спрега интернета и издаваштва је све присутнија и у технолошком поступку продукције штампаних издања. Усавршавају се програмски пакети web-to-print који подржавају пријем, вођење, надгледање и одобравање штампе преко интернета. Тиме се потврђује да штампа и нови медији не морају бити нужно у сукобу већ, напротив, да штампа може да еволуира и настави успешно да постоји заједно са њима. Потреба за дигитализацијом као процесом превођења најразличитијих података и садржаја у бинарну форму не односи се само на нову медијску продукцију већ и на огромну постојећу грађу која се чува у билиотекама, музејима, архивима... То је сложен и дугорочан посао. Главни циљ овог процеса дигитализације је да се архивска грађа стави што већем броју корисника на располагање, прер свега путем интернет мреже. У базе података које обухватају велике књижне фондове спадају Google Book Search која корисницима стоји на располагању од године, потом Европска мултимедијална онлајн књижица (Europana) и Светска дигитална библиотека (WDL) која је под покровитељством Унеска покренута почетком 2009. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Народна библиотека Србије је 2003
Народна библиотека Србије је године усвојила стратегију дигитализације са циљем да корисницима у оквиру пројекта Дигиталне библиотеке понуди целовите, јединствене и висококвалитетне збирке. Прерма подацима из године, Дигиталне библиотеке садрже око 2 милиона дигиталних јединица разврстаних у 100 различитих колекција: књиге, фотографије, карте и стари атласи, слике и гравире, плакати, каталози, библиографије, збирке часописа и новина, музикалије... Међу дигитализованим документима је и велики број старих ћирилских рукописа, што представља ретку историјску грађу и културно благо које и није могуће користити без великих ризика од оштећења. Најдрагоценији документ у библиотеци је, свакако, Мирослављево јеванђеље, манускрипт из године који је национални споменик првог реда у оквиру не само писане већ и целокупне културне баштине српског народа. Сада је ова грађа виртуелне библиотеке доступна знатно већем броју корисника него у случају класичног коришћења. Подаци говоре да је много више оних који користе виртуелну грађу од оних који долазе у саму зграду библиотеке (током године преко корисника). Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Народна библиотека Србије укључена је у светску мрежу библиотека и када је реч о пружању онлајн услуга својим корисницима представља лидера у региону. Осим Дигиталне библиотеке, умреженост и онлајн услуге Народне библиотеке обухватају и пројекат КОБСОН (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку иностраних онлајн часописа и база података). Више од 130 универзитетских, институтских и истраживачких библиотека су чланице овог конзорцијума. Конзорцијум годишње набавља око онлајн научних часописа, око 700 часописа у штампаној форми и више од онлајн научних књига. Наше Министарство за културу у развојне приоритете сврстава неопходност дигитализације, не само штампаних већ и осталих медија. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Питање дигитализације односно формирање дигиталних база података, њихово трајање и коришћење, нажалост, нема само своју позитивну страну. У досадашњој пракси се показало да је дигитална, бинарна форма несигуран и непоуздан чувар смештених садржаја. Многи записи су нетрагом нестали а са њима и велики број за наше колективно памћење важних садржаја. Сама околност да је дигитални запис непоуздан и краткотрајан сврстава га, према Фројдовој теорији о чудесном блоку, у медиј намењен краткотрајном памћењу. Људи често користе оптичке дискове одавно су приметили непоузданост њихових записа. ББЦ-јев огроман фонд записа временом је значајно окрњен процесом разлагања. Национални документациони центар Француске претрео је огромне штете када је године утврђено да су ишчезли многи оптички записи са више хиљада дискова са важним подацима који су мукотрпно бележени. Стручњацима још увек није јасно шта је узрок томе. Тврдње произвођача оптичких записа о њиховој постојаности од најмање 100 година показале су се нетачним. Уосталом, и тај податак није био охрабрујући у односу на трајност ранијих записа, на пример, књига које човечанство чува већ и по неколико стотина година. Пример нове, дигитализоване верзије британске књиге Domesday која није потрајала ни 15-ак година, наспрам изворне, папирне верзије која истрајава већ 900 година. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

У професионалним пословима дигитални запис се дефинитивно не сматра сигурним носачем и чуварем записа. Из опреза је увек праћен са хард копи верзијом. Јер, оно што је дигитално ускладиштено лако прераста у заборављено. То је, очигледно, у апсолутној супротности са традиционалним поимањем појма ускладиштено који се по правилу повезује са појмом сачувати. Претходном треба додати и проблем на који је указао Енцесбергер, да се у развоју нових електронских записа не води рачуна о њиховој копатибилности и могућности нових да ишчитавају старије, дошло је до тога да су многи записи направљеи 60-их и 70-их година данас неупотребљиви, те као такви, по дефиницији, припадају краткорочном памћењу. Енцесбергер у вези са темом дигитализације људске баштине и њеним проглашењем за носиоца колективног памћења запажа постојање два различита и међусобно удаљена становишта. Једно је афирмативно и њега чине ставови оних које он назива јеванђелистима, проповедницима који шире уверење да је дигитализација прави пут да се сачувају садржаји који треба да прерасту у колективно памћење. На другој страни је став апокалиптичара, оних који упозоравају на лоше стртане и страхоте виртуелне будућности ослоњене на дигиталне технологије. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Најзад, у поводу интензивне дигитализације штампаних садржаја јављају се и озбиљни проблеми који се односе на ауторска права. За разумевање тог проблема нам се поново нуди једно искуство које потиче из Француске. Наиме, у Француској је године донет закон о свеобухватној дигитализацији недоступних књига које су објављене у прошлом веку. Многих књига једноставно нема јер њихови тиражи нису обнављани. Читав посао дкигитализације поверен је Националној библиотеци Француске и обухвата готово наслова. Ма колико било очигледно да иза овог подухвата стоји једна племенита и културолошки значајна идеја, он је покренуо и лавину незадовољства многих аутора или наследника ауторских права па и издавача који нису питани за мишљење и који налазе да су повређена њихова неотуђива права. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Напомена: Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd
Ова презентација представља компилацију извода из ауторских текстова који су садржани у уџбеницима препорученим за припрему и полагање овог курса: (1) Никодијевић Д. (2013): Увод у менаџмент медија – штампа и кинематографија; (2) Милетић М. (2004): Меднаџмент медија; (3) Бараћ Д. (2004): Општа историја писма; (4)Чукановић Каравидић М. (2009): Менаџмент у издаваштву. Megatrend univerzitet, Goce Delčeva 8, Beograd

Менаџмент у издавачкој делатности

Сличне презентације

Презентација на тему: "Менаџмент у издавачкој делатности"— Транскрипт презентације:

Сличне презентације

О пројекту

Фидбек

Уђи

Пријави се преко друштвених мрежа:

Менаџмент у издавачкој делатности

Сличне презентације

Презентација на тему: "Менаџмент у издавачкој делатности"— Транскрипт презентације:

Сличне презентације

О пројекту

Фидбек