Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

След догађаја : 8.март ( 23. фебруар ) – немири у Петрограду прерастају у побуну; изгладнели и огорчени демонстранти траже хлеб и мир, све су гласнији.

Сличне презентације


Презентација на тему: "След догађаја : 8.март ( 23. фебруар ) – немири у Петрограду прерастају у побуну; изгладнели и огорчени демонстранти траже хлеб и мир, све су гласнији."— Транскрипт презентације:

1 След догађаја : 8.март ( 23. фебруар ) – немири у Петрограду прерастају у побуну; изгладнели и огорчени демонстранти траже хлеб и мир, све су гласнији и узвици “ Доле цар “. 11.март – цар наређује распуштање Думе( државни парламент ) , али она одбија да се распусти. 12.март – војска отказује послушност и стаје на страну устаника; револуционари заузимају Адмиралитет, Зимски дворац, Петропавловску тврђаву ; хапсе се чланови царске владе; - Дума образује ПРИВРЕМЕНУ ВЛАДУ ( Привремени извршни одбор ); чланови су либерални политичари 13.март – Привремена влада се обраћа народу и преузима иницијативу за успостављање новог друштвеног поретка Истовремено у другом крилу Таврическог двора ( седиште Думе ) организован је ПЕТРОГРАДСКИ СОВЈЕТ од 250 чланова , који такође жели да делује као влада

2 15.март – цар је абдицирао; регенство је поверио брату Михаилу, али се и он , као и остали чланови царске породице , одричу власти .Власт у земљи припала је Привременој влади.ЦАРИЗАМ ЈЕ УКИНУТ У РУСИЈИ. По угледу на Петроградски совјет , широм Русије оснивају се ЛОКАЛНИ СОВЈЕТИ ( савети ) ; чланове су бирали радници и војници , који су захтевали да привремена влада буде одговорна њима, као правим представницима руског народа. Тако се у Русији формирају два центра власти : ПРИВРЕМЕНА ВЛАДА – прилично неодлучна; жели наставак рата; поједини чланови су покушавали да спасу монархију; ПЕТРОГРАДСКИ СОВЈЕТ – повезан са покретом на улици; већину чине мењшевици ; малобројни бољшевици покушавају да наметну револуционарна решења текућих питања; локални раднички совјети контролишу фабрике а на селима сељачки совјети стављају земљу под контролу

3 ВОЂЕ ВЛАДИМИР ИЉИЧ ЛЕЊИН ( 1870 – 1924 )
Рођен у Симбирску , на Волги ,син месног школског инспектора; старији брат александар је обешен због учешћа у студентској завери , чији је циљ било убиство цара; Као приватни студент је завршио Правни факултет ; у то време је постао марксиста , писац и организатор револуционарног покрета у Петрограду; До револуције, већином живи у иностранству ( у емиграцији )

4 Револуција је заправо изненадила бољшевике
Револуција је заправо изненадила бољшевике. Вођа Лењин ( биоје у Швајцарској , у изгнанству ), је само неколико недеља пре револуције изјавио : “ Ми, стари, вероватно нећемо доживети да видимо одлучујуће битке предстојеће револуције...“. Априла године у земљу се враћају вође : Лењин, Тоцки ( из Америке ) , Стаљин ( из Сибира )и стају на чело , намећу став бољшевицима да не треба да сарађују са мењшевицима ( ни са једном партијом ) , већ морају контролисати Привремену владу и супротставити се свему. Бољшевици имају посебан задатак: извршити пролетерску револуцију. Ово се показало исправним; како су мењшевици пришли Привременој влади која током времена постаје све непопуларнија , бољшевици су могли да тврде да су они једина нада

5 БОЉШЕВИЧКИ ПРОГРАМ Заснивао се на 3 гесла ( формулисао их Лењин) : МИР, ЗЕМЉА , ХЛЕБ ни једна партија није била против “ хлеба “ , али бољшевици то истичу Да би добили подршку сељака, преузимају од социјалдемократа предлог да велика имања треба поделити сељацима ; Инсистирају на томе . Привремена влада и сама прихвата тај став , али сматра да би подела земље ( аграрна реформа ) у том тренутку парализовала ратне напоре. Инсистирају на склапању мира без обзира на услове мира ( Привремена влада такође жели мира али не по сваку цену )

6 Покушај државног удара:
Број симпатизера бољшевика се повећава захваљујући успешној пропаганди програма. Покушај државног удара: Јула г. једна група Лењинових присталица покушала је да изведе државни удар. Неуспех побуне и објављивање докумената из којих произилази да је Лењин немачки шпијун, умањили су популарност бољшевика. Лењин је приморан да напусти земљу ( одлази у Финску ) Покушај војног удара : Неуспех нове офанзиве на фронту проузроковао је расуло у руској војсци ( до октобра дезертирало је 2 милиона војника ). На селу се губи контрола, сељаци између себе деле спахијска добра. Ауторитет власти више не постоји . Руски војни заповедник, генерал Корнилов, покушава да преузме власт , креће са војском на Петроград

7 Привремена влада , нема војску која би се супротставила генералу Корнилову, тражи помоћ од бољшевика, спремна да наоружа бољшевичку Црвену армију. Устанак генерала Корнилова је неуспешан , али је потпуно нестао и ауторитет привремене владе.Бољшевици су тврдили да су спасили Русију од контрареволуционара, постали су јунаци !

8 Октобарска револуција
25.октобра ( 6 .новембра ) 1917.г. Централни комитет бољшевика , под вођством Лава Троцког , организује оружани устанак. Заузете су најважније тачке Петрограда – мостови, железничка станица, пошта, телеграф...Цео град је био под контролом побуњеника. Привремена влада ( смештена у Зимском дворцу ) је опкољена. Војска је одбила да изврши наређење и уђе у сукоб са побуњеницима . Крстарица “ Аурора “ је одбила да исплови а топове су усмерили на Зимски дворац .

9 одржани су избори за УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ
8. новембра : пошто су преузели власт , бољшевици образују привремену владу радника и сељака – СОВЈЕТ НАРОДНИХ КОМЕСАРА ,која је састављена искључиво од бољшевика : председник Лењин, комесар за спољне послове Троцки, комесар унутрашњих полова Алексеј Иванович Рикин; основан је и посебан одбор за питање националности на челу са Стаљином 12 . децембра: одржани су избори за УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ ( од 36 милиона гласача 9 милиона је гласало за бољшевике ) ;мали број гласова ( пораз ) Лењин је тумачио недостатком времена и добре организације. 18. јануара 1918 састаје се Уставотворна скупштина под опсадом “црвених морнара” 19. јануара 1918 на Лењинов предлог опкољена скупштина доноси ДЕКРЕТ О РАСПУШТАЊУ УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ , “ Совјети једини могу да победе отпор имућних класа и поставе темељ новом друштву “!!!!

10 Уставотворна скупштина

11 Мир У међувремену 15. децембра је потписано примирје са Немачком а 3. марта и мир у Брест Литовском . Западна Русија је раскомадана : Немачкој је уступљено балтичко приобаље, Белорусија , Украјина и Кавказ. / ЦК није желео овакав мир , али је, пошто је Лењин два пута претио оставком , усвојено његово гледиште ; одредбе мира су измењене након победе Антанте /

12 Грађански рат и страна војна интервенција 1918 - 1922
Русија је захваћена хаотичним збивањима , у којима је живот изгубило небројено мноштво људи. Сударале су се војске, партизански одреди, хајдучке дружине, ређали су се устанци и противустанци, говоре су прекидали атентаторски хици, на прогласе су се надовезивале борбе, борбе се завршавале стрељањима.... Све руске поитичке струје узеле су учешће у рату, а у рат су се умешале и стране силе утицајем , војним мешањем и новцем. Бољшевике је на обрачун позвала Бела Армија , напавши и х са три стране : из Сибира, Финског залива и са Кавказа. Ове нападе су бољшевици одбили захваљујући бриљантном командовању Лава Троцког али и неслози и међусобној завађености противника / Блок белих је био веома широк / јануара 1918.г. званично је створена Црвена Армија; чинили су је у почетку слабо наоружани радници, сељаци , сиротиња, морнари балтичке флоте...; захваљуући Троцком , гвозденој дисциплини , доброј обуци и јаком идеолошком убеђивању, постала је победничка војска

13 Од јесени 1918.г. уводи се општа мобилизација, тако да је Црвена армија бројала више од војника. Међу руским сељацима , од којих је у крајњој линији и зависио исход рата, расло је убеђење да се бољшевици боре за руски народ , против белогардејских генерала , чији је једини програм реакција и враћање привилегија које су раније уживали. Од самог доласка бољшевика на власт , западне силе Антанте су се према њима поставиле непријатељски. Већ у децембру су се сагласиле да помогну сваки антибољшевички наступ. Међутим , савезничка помоћ је била изузетно мала ( око војника ) и више је одмогла него помогла, јер су омогућили да бољшевици своје противнике жигошу као марионете у рукама западног империјализма. Од почетка 1919.г. савезничка војска се повлачи , градови западно од Урала падају у руке бољшевика. Током година Црвена армија заузима Сибир,ратује у Бесарабији и Украјини. Снаге белогардејаца ( иако не до краја потучене ) нису више биле озбиљна претња бољшевичкој револуцији.

14 Априла 1920. године грађански рат у Русији је бачен у засенак
Априла 1920.године грађански рат у Русији је бачен у засенак. Почео је РАТ СА ПОЉСКОМ . Пољска је , под изговором помоћи украјинским националистима ,а са циљем да припоје Украјину, извршила инвазију на Русију. Два месеца касније сукоб се претворио у инвазију Русије на Пољску и образовање Привремене владе пољских комуниста. Многи бољшевици су веровали да ће изградњом пољске совјетске републике , на граници са Немачком , омогућити немачким комунистима да изведу револуцију ( многи у Европи нпр. Черчил , страхују да је то могуће ). Августа 1920.г. , уз помоћ Француске, црвена армија је заустављена код Варшаве ( није заузета ) и натерана на повлачење. 6 милиона руса и Украјинаца остаје у Пољској ( марта 1921.г. је склопљен мир и Риги ) Последњи су се повукли јапанци 1922.г. чиме је страна војна интервенција била окончана.

15 1922 држава добија мање више дефинитивно уређење
1922 држава добија мање више дефинитивно уређење. Организована је као савезна држава под именом Савез Совјетских Социјалистичких Република ( СССР ). Јануара 1924.године умро је Лењин, а Јосиф Висарионович Стаљин се намеће као апсолутни и неприкосновени руководилац.


Скинути ppt "След догађаја : 8.март ( 23. фебруар ) – немири у Петрограду прерастају у побуну; изгладнели и огорчени демонстранти траже хлеб и мир, све су гласнији."

Сличне презентације


Реклама од Google