О ИНТЕРПУНКЦИЈСКОМ ЗНАКУ ТРИ ТАЧКЕ (ТРОТАЧКИ)

Презентација на тему: "О ИНТЕРПУНКЦИЈСКОМ ЗНАКУ ТРИ ТАЧКЕ (ТРОТАЧКИ)"— Транскрипт презентације:

1 О ИНТЕРПУНКЦИЈСКОМ ЗНАКУ ТРИ ТАЧКЕ (ТРОТАЧКИ)
др Душка Кликовац Јануарски дани 2013.

2 Мало историје У приручницима се помиње од почетка 90. година 19. века (Љ. Стојановић (1891) и И. Броз (1892)). Неко време има несигуран идентитет (по имену се не разликује од црте, а често се и обрађује заједно са цртом). Дуго има донекле произвољан изглед (три или четири тачке) и више имена. Коначно графичко обличје овај знак добио је правописом из г. Име му је стекло статус термина 90. година 20. века.

3 Досадашња терминолошка решења (1)
неколико тачака Стојановић 1891; Белић 1923, 1930, 1950; Правопис 1960 више точака, више точака (обично три) Броз 1892; Боранић 1921 точке три точке, три точке (или више њих) Боранић 1921 знак прекида Новаковић 1894; Петровић 1912, 1914; Пешикан и др. 1993; Пижурица и др. 2010

4 Досадашња терминолошка решења (2)
неколике тачке Ново прав. уп. [1943] „тачкице“ Белић 1923, 1930, 1950 три тачке Пешикан и др. 1993; Симић и др. 1993; Дешић 1994; Симић и др. 1998; Пижурица и др. 2010 тротачка Симић и др. 1993; Симић и др. 1998 троточка Анић и Силић 2001 троточје Бабић и др. 1996; Анић и Силић 2001

5 Коментар у вези с терминима
Начелно говорећи, знак је боље именовати према изгледу него према употреби.  три тачке Термин тротачка није непогодан: једночлан је и има облик једнине: „Пауза се може обележити тротачком / трима тачкама.“ „У том тексту има три тротачке / много тротачки.“ „Три тачке се састоје од три тачке“. (!)

6 Графичка решења Три или четири тачке: првих педесетак година и три и четири, а затим су три почеле да односе превагу, тако да се средином 20. века почело препоручивати управо такво решење.

7 Да ли су три тачке интерпункцијски знак или прав. знак у ужем смислу?
Неколико граматичара три тачке сматрају реченичним знаком (Броз, Новаковић, Бабић и др.) Чешће се три тачке сматрају нереченичним знаком (Правопис 1960, Пешикан и др., Пижурица и др., Дешић; Симић и др.) Боранић их сврстава и у реченичне знакове и у „знакове за ријечи“.

8 Какав третман тај знак има данас
У правописима се обрађује сасвим штуро. Пешикан и др наводе две употребе и два примера. Симић и др и Симић и др наводе две употребе и два примера. Пижурица и др наводе једну употребу, а три примера. Дешић 1994 наводи три употребе.

9 Пижурица и др. 2010 „Знак прекида [...] (три тачке) – пише се као знак да је изостављен део текста: Брдо је обрасло клеком, чечваром... – Знате, ја се бојим... И за њега и за вас. – Њена љубав је некако... осветничка, тако некако... Само немојте мислити да ме је Костја молио да разговарам с вама.“ Шта је изостављено?!

10 ШТА СЕ ЗАПИСУЈЕ ТРОТАЧКОМ? (1)
Тротачка има свој пандан у говору – то је пауза, типично дужа од оне означене тачком (одакле и графичко решење: неколико тачака означавају дужу паузу него једна тачка).

11 ШТА СЕ ЗАПИСУЈЕ ТРОТАЧКОМ? (2)
С том вредношћу се употребљава у записивању говора – било да је он стваран или замишљен (дијалози у драмским текстовима, управни или слободни неуправни говор), али и у изворно писаним текстовима који су формулисани тако да подражавају говор (поруке, проза у облику писама, полемички и неки приповедачки текстови). Овим другим текстовима аутор се обраћа стварном или замишљеном читаоцу; иако никад нису били изговорени, они су – више или мање – сачињени по моделу говора.

12 1. УПОТРЕБА Говорник сам прекида реченицу и на том месту прави паузу. Пошто тон испред паузе остаје подигнут, пауза је једини сигнал да се реченица неће наставити; стога пауза мора бити дужа него иза реченица која се завршава спуштањем тона. Пошто говорник не наставља реченицу, могло би се схватити да тротачка стоји уместо оног дела реченице који није изговорен.

13 1. употреба: а МАРИЦА: То је наша брига, а ваша је да размислите што пре, да не буде после доцкан кад већ пукне брука. Чула си шта у писму пише и тако ће и бити. Он ако не стигне данас, стићи ће сутра зацело и онда... Упамти и слободно кажи оцу, брука му не гине! Читалац може сам да погоди наставак, па је он ирелевантан.

14 1. употреба: б МАРИЦА (остави флашу): Шта да говоримо?
АНЂА: Па тако, да ми кажеш ко је то, шта је, какав је...? Говорник прекида набрајање на такав начин да имплицира да би се оно могло и наставити, да ставки има још.

15 1. употреба: в И на сва та младићева маштања која, како му се сада чини, не могу да издрже ни најмањи додир критике, он је као узет и опчињен одговарао само нејаким: „Видим, видим, али...“ Шта сам видео, кога ђавола? питао се сада сам. Говорник прекида реченицу јер је у недоумици.

16 1. употреба: г МАРИЦА: [...] Ево, слушај! Ово напред те се не тиче, него ово. [...] (Чита.) „А тај господин Вића, због кога”... (Говори.) И то те се не тиче! (Чита.) „Ни остали у срезу”... (Говори.) И то те се не тиче! Говорник одустаје од реченице, јер увиђа да она из неких разлога није прикладна.

17 2. употреба Говорник прекида реченицу, прави паузу и после паузе наставља реченицу. Тротачка опет означава пре свега паузу; али пошто се иза те паузе реченица наставља, она фактички означава и да наставак реченице следи.

18 2. употреба: а Док му је говорио о Роти, као главном сараднику, фон Митерер је и нехотично обарао очи и глас му је постајао несигуран. Отежући речи, рекао је за главног тумача да је мало... онако... на своју руку и да није баш нај... најпробраније цвеће, али да је врло користан и одан. Говорник спонтано прави паузу, јер оклева, не зна шта или како би рекао. Она може бити праћена поштапалицом.

19 2. употреба: б Зато је говорио замуцкујући, не оно што га је свега испуњавало и што је толико желео да изрази [...] – него само искидане речи које су му долазиле на језик. – Ето... тако се одржавамо и тако имамо, и не жалимо... за пријатеље, за правду, за доброту која нам се указује. Јер ми... јер и ми... Говорник прави паузе јер је обузет осећањима.

20 2. употреба: в ЈЕРОТИЈЕ: [...] Узмем ово писмо, погледам, кад... „Госпођици Марици Пантићевој”. Охо, рекох, ту смо! Отворим га, по Миришем, кад... замириса Ђока. Ето ти! Говорник намерно прави паузу, да би нагласио оно што долази (као неочекивано, парадоксално, реторички упечатљиво и сл.).

21 3. употреба ЈЕРОТИЈЕ (подмеће јој писмо под нос): Помириши!
АНЂА: Ала лепо мирише! ЈЕРОТИЈЕ: На шта? АНЂА (досећа се): Чекај!... Мирише на проминцле. Говорник прави паузу иза довршене реченице (која може бити и елиптична), пре него што изговори следећу. Он то чини да би размислио шта ће рећи, од узбуђења и сл. Тон испред паузе је спуштен.

22 4. употреба ЈЕРОТИЈЕ: [...] Ето, дошло од јутрос пуно писама: из министарства, из округа, из општине. Кад, једно писмо мирише. Знам, писма из министарства не миришу; не миришу ни она из округа, а она из сеоских општина... можеш мислити већ!... Узмем ово писмо, погледам, кад... Говорник прави паузу иза текстуалне целине. Тротачка стоји уместо преласка на нови пасус (у записаном говору), одн. унутар пасуса (у изворно писаном тексту).

23 Додатни пример Ја Вас дакле позивам, драга пријатељице, да вечерас, чим сунце зађе, дођете у мој парк на Дунаву да чујете моје најновије предавање. ...Како се радујем што сте дошли! Због Вас сам и моју слушаоницу данас нарочито спремио. Искрчио сам један део шипрага на дунавској обали [...]. Тротачка се комбинује с преласком на нови ред, и означава некакав „скок“ у приповедању (промену места, времена и сл.)

24 5. употреба АНЂА (чим се појави Јеротије на десним вратима): Хтела бих, Јеротије... ЈЕРОТИЈЕ (значајно прст на уста): Пст! Говорник прекида реченицу (тон остаје подигнут), али не својевољно. Њу прекида саговорникова упадица, неки други звук, физиолошко стање самог говорника. Тротачка означава и да реченица није довршена, а фактички стоји и уместо неизговореног текста.

25 6. употреба За разлику од свих других случајева, онај ко записује текст тротачком овде означава оно што чини он, а не говорник: обавештава читаоца да изоставља део текста који цитира. У говору одн. читању нема паузе, него тротачка стоји на месту изостављеног текста.

26 6. употреба: а Заклињала га је мајчиним животом и оним што му је најмилије, и само је понављала гласом одједном промуклим од страсти и ганућа: – Немој, немој...! У књижевности или публицистици, писац тротачком означава да је изоставио део текста који није релевантан.

27 6. употреба: б Искрчио сам један део шипрага на дунавској обали [...].
Они [Турци] су добро знали ... да конзул, са својим нарочитим овлаштењима ... отвара ... пут којим за њих ... не може да дође никакво добро (РСАНУ, под овлаштење). У научним или новинарским текстовима: тротачка се ставља у заграду, или се одваја од претходне и следеће речи.

28 7. употреба Говорник прави паузу иза довршене реченице, али је та пауза испуњена неизреченим садржајем. Оваква, стилска употреба тротачке одлика је неформалних и сугестивних текстова.

29 7. употреба: а Драга Т., добила сам јуче торбу са материјалом... Хвала ти пуно што мислиш на мене. Поздрав, М. [СМС порука] Говорник сигнализира слушаоцу да треба да овај треба да допуни, надогради изречени садржај. Три тачке стоје уместо неизречене „резонанце“ претходне реченице.

30 Додатни пример Улазећи у тај Олимп богова науке, видимо да се у њему не штеди ни нектар, ни амброзија. Главни сто, а и споредни, мањи, претрпани су гомилама свежега воћа: наранџи, банана, урми, маслина и сликовитим групама фазана, острига, ракова и риба... Писац наговештава читаоцу да треба да застане и дâ себи времена да замисли описану слику.

31 7. употреба: б МАРИЦА: [...] Упамти и слободно кажи оцу, брука му не гине! АНЂА: Где бих му то казала, побогу, дете! Не бих ја то њему смела... МАРИЦА: Ако нећеш ти, ја ћу му казати. Тротачка означава и начин изговарања реченице: тон је смирен, глас тиши – као да говорник говори сам себи, наглас размишљајући. Пауза би се могла испунити некаквим унутрашњим монологом.

32 Додатни пример Одговоре углавном не знам, него више да поделимо размишљања... [Следе одговори на питања.] (Електронска пошта) Тротачка може бити начин да се писани текст учини „мекшим“, помирљивијим, мање оштрим; она је знак да текст не треба читати као налог, него као сугестију.

33 Поређење с другим знаковима
Грешиш. → Неутралан тон, пуко обавештење. Грешиш! → Узвични тон, гов. чин опомене. Грешиш... → Миран тон, као за себе, можда и уз одмахивање главом. Па ипак – → Реченица је прекинута, тон је остао подигнут. Па ипак... → Може бити и целовита порука. Ето, тако се одржавамо. → Реченица је унапред формулисана, пауза није ради предомишљања. Ето... тако се одржавамо. → Говорник је накнадно додао део иза ето, пауза је ради предомишљања.

34 Шта, дакле, означава тротачка
Ниједно својство тротачке не јавља се у свим њеним употребама. Најбољи кандидат би била пауза: постоји у већини употреба (али не у свим). Паузу типично прати и недовршеност реченице; ова, међутим, може бити и довршена. Тротачка може да означава оно што чини говорник, али и оно што чини онај ко записује шта каже говорник.

35 Какав је тротачка знак (1)
Јасно је да је она реченични – дакле, интерпункцијски знак. Њоме се може обележити крај реченице, по чему је слична тачки, упитнику и узвичнику. Међутим, она може обележити и довршеност и недовршеност реченице. Може стајати и на крају реченице и унутар ње. Може бити и текстуални знак.

36 Какав је тротачка знак (2)
Такав распон – унутарреченичног, реченичног и текстуалног знака – нема ниједан други знак интерпункције. Уз то, тротачка има не само семантичку него и стилску вредност. Јавља се у широком распону варијетета – од записаног говора до научних текстова.

37 Литература Душка Кликовац, „О интерпункцијском знаку три тачке (тротачки)“, Научни састанак слависта у Вукове дане, 41/3, 2012, стр. 63–92.

38 ХВАЛА НА ПАЖЊИ!