Мерења физичких величина

Презентација на тему: "Мерења физичких величина"— Транскрипт презентације:

1 Мерења физичких величина
Сава Илић, Милорад Шуковић ОШ "Свети Сава" Аранђеловац Мерења физичких величина ПРВА ГРУПА Камп ,, Излазак “ РАДИОНИЦЕ ДРУГА ГРУПА ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД ВИДЕО ЗАПИС ЧАСА I ТРЕЋА ГРУПА ЧЕТИРИ АСОЦИЈАЦИЈЕ ВИДЕО ЗАПИС ЧАСА II ЧЕТВРТА ГРУПА ФИЗИЧКИ АНАГРАМИ

2 б) Основна јединица за дужину; систем јединица; односи између њих
ПРВА ГРУПА Кликни за одговор ! Теоријски задатак: а) Шта је дужина ? б) Основна јединица за дужину; систем јединица; односи између њих в) Површина правоугаоника и квадрата Експериментални задатак: Наставни лист 1 Висина зграде а) Висина зграде б) Одређивање површине школскe учионице в) Одређивање запремине капи воде Задатак: У мензури је 20 ml воде. Ако је запремина мензуре 200 ml, колико домина ивица 2cm, 5 cm, 5 mm може стати у мензуру, а да се вода не прелије? Наставни лист 2

3 828 m 30 120 240 360 480 600 300 m 204,570 m 146,64 m 141 m 82 m Највишља зграда у Србији Храм Светог Саве Авалски торањ Ајфелова кула Кеопсова пирамида Највишља зграда на свету Бурџ Калифа ( Дубаи )

4 Правоугаоник: Р = а·b Квадрат: Р = а2
A Дужина је: Кликни на слово за приказ решења! Б Основна јединица за дужину је метар (m) mm cm dm m ·10 ·100 ·1000 mm cm dm m ·0,1 ·0,01 ·0,001 В Правоугаоник: Р = а·b Квадрат: Р = а2 а b a Задатак V1= 20 ml = 20 cm3 V2= 200 ml = 200 cm3 a = 2 cm b = 5 cm c = 5 mm = 0,5 cm V = V2 –V1 V = 180 cm3 VD = a·b·c VD = 2 cm·5 cm·0,5 cm VD = 5 cm3 n = 180 cm3: 5 cm3 n = 36

5 а) Израчунај укупну површину дела учионице који се кречи.
Потребно је окречити нашу учионицу. Зидови учионице су обложени ламперијом. а) Израчунај укупну површину дела учионице који се кречи. б) Колико је потребно полудисперзије ако је просечна потрошња 0,32 kg за 1 m2 ? Дужина: 9,5m Ширина: 7,8m Висина: 3,2m Врата: Ширина: 1,6m Висина: 2,2m Прозор: Ширина: 2m Висина: 2m Ламперија: Дужина: 33m Висина: 1,2m Под: P1 = 9,5m · 7,8m = 74,1m2 Зид: P2 = 9,5m · 3,2m = 30,4m2 Зид: P3 = 7,8m · 3,2m = 24,96m2 Врата: P4 = 2,2m · 1,2m = 2,64m2 Прозор: P5 = 2m · 2m = 4m2 Ламперија: P6 = 33m·1,2m – 6m·0,5m = 36,6m2 а) P = P1 + 2·P2 + 2·P3 – P4 – P5 – Р6 = 74,1 + 2·30,4 + 2·34,96 – 2,64 – 3·2 – 36,6 = 154,18 m2 б) 154,18 · 0,32 kg = 49,3376 kg

6 Број кишних капи: 150 Укупна запремина : 15ml Запремина једне капи: 0,1 ml

7 б) Основна јединица за површину; систем јединица; односи између њих
ДРУГА ГРУПА Теоријски задатак: а) Површина б) Основна јединица за површину; систем јединица; односи између њих в) Пешчани сат Експериментални задатак: а) Одређивање средње дужине школске клупе б) Мерење запремине куглице Задатак: Коликa је површина дворишта које је поплочано са 3000 опека облика правоугаоника ивица 35 cm и 20 cm ? Наставни лист 3

8 A Б Прича о пешчаном сату Задатак Површина је:
Основна јединица за површину је метар (m2) mm2 cm2 dm2 m2 ·100 ·10000 · mm2 cm2 dm2 m2 ·0,01 ·0,0001 ·0,000001 Прича о пешчаном сату Задатак Опека: а1= 35 cm b1= 20 cm P1= a·b P1= 35 cm·20 cm P1= 700 cm2 3000 oпека: P = 3000 · 700 cm2 P = cm2 Површина дворишта: P = 210m2 P1= ?

9 Пешчани сат, познат и као пешчаник, спада међу најстарије уређаје за мерење времена.
Састоји се од две стаклене посуде где се налази песак, које повезује узана цев. Када се пешчани сат окрене тако да песак буде у горњој посуди, он кроз цев пада у доњу посуду и на основу песка који је истекао у њу мери се протекло време. Ови сатови нису погодни за право мерење времена, тј. као што чине обични сатови, већ се могу назвати неком врстом примитивне штоперице која мери протекло време. Порекло пешчаног сата обавијено је велом тајне. Постоје мишљења да су Грци познавали ове сатове у трећем веку пне. и да су се користили у римском сенату како би се мерило време које припада говорнику који би се обратио скупу. Први сачувани запис о пешчаним сатовима датира из године Почетком четрнаестог века његова употреба је била распрострањена у Италији. Био је у широкој употреби и у остатку Европе. Магелан је имао осамнаест оваквих сатова на броду, а један члан посаде се бринуо о њима. Као референтна тачка користило се подне, када је сунце у зениту. Пешчаник био популаран и у животу на копну, где се користио за мерење времена у другим ситуацијама. Употреба пешчаних сатова почиње да опада почетком шеснаестог века, када су почели да се појављују механички сатови, али то уопште није значило да му је дошао крај.. Због свог изгледа, али и практичне намене у многим приликама, пешчани сатови су се даље користили, било за мерење времена или као украс, а постоје и дан-данас. Пешчани сат има и симболичку вредност. Још од давнина показује контраст између прошлости, садашњости и будућности, или најчешће, указује на пролазност живота и времена.

10 Највеће одступање – Апсолутна грешка:
При мерењу дужине школске клупе добијене су следеће вредности: Редни број l (m) lsr ∆ l ∆ lmax 1 2 3 4 5 6 1,680 1,685 1,683 1,682 1,684 0,003 0,002 1,683 0,003 0,001 0,001 0,001 1, , , , ,684 10,098 6 lsr = = = 1,683 6 Одступања измерених вредности од средње су: ∆ l1 = |1,683 – 1,680 | Највеће одступање – Апсолутна грешка: ∆ l = 0,003 ∆ l2 = |1,683 – 1,685 | ∆ l3 = |1,683 – 1,683 | ∆ l lsr = 0,003 1,683 = 0,003 1,683 Релативна грешка: = = 0,0018 0,0018 ∆ l4 = |1,683 – 1,682 | ∆ l5 = |1,683 – 1,684 | Резултат мерења: l = (1,683 ± 0,0018) m ∆ l6 = |1,683 – 1,684 |

11 25 13 8 : 20 = 0,4 ml

12 б) Основна јединица за запремину; систем јединица; односи између њих
ТРЕЋА ГРУПА Теоријски задатак: а) Запремина б) Основна јединица за запремину; систем јединица; односи између њих в) Сунчани часовник Експериментални задатак: а) Мерење спољашњег и унутрашњег пречника стаклене цеви нонијусом б) Мерење запремине квадра мерењем дужине његових ивица Задатак: Приликом фотографисања човек висине 180 cm у руци држи кофер ивица 54 cm, 36 cm , 24 cm. Ако је на фотографији висина човека 6 cm, да ли новчић од једног динара може да покрије кофер на фотографији ? Наставни лист 4

13 A Б Сунчани часовник Задатак Запремина је:
Основна јединица за запремину је метар (m3) mm3 cm3 dm3 m3 ·1000 · · mm3 cm3 dm3 m3 ·0,001 ·0,000001 ·0, Сунчани часовник Задатак k = 180 cm : 6 cm = 30 Дужина на фотографији је 30 пута мања од дужине у природи. а = 54 cm = 540 mm b = 36 cm = 360 mm c = 24 cm = 240 mm а1 = 540 mm : 30= 18 mm b1 = 360 mm : 30 = 12 mm c1 = 240 mm : 30 = 8 mm 20mm

14 Сунчани сатови у Војводини
Сунце је човеков први сат. Још давно су људи погађали време посматрајући како се Сунце креће по небу. Тако су уочили да се сенка помера током дана, да се њена дужина мења и схватили како време могу тачније одредити посматрањем сенке него посматрањем Сунца. Настао је сунчани сат, сат са сенком. Сенка је давала податке о положају Сунца. Сунчани часовник је часовник који мери време према положају Сунца. Најуобичајенији облик сата, какав је обичан или стандардан баштенски сунчани сат, баца сенку на равну површину на којој су обележени сати. Пошто се положај Сунца мења, мења се и време које сенка показује. Сунчани сатови могу да се прилагоде свакој површини на коју фиксирани објект баца сенку. Показују само дневно соларно време. Сунчани часовник Док их гледам, Сунчаног часовника казаљке миле; а склопим ли на миг очи, велика широко крочи, а мала је, канда, онде где је била. Колико ли ће се још обрнути пута Велика, и с муком је достизати мала Док у друге не кренем луке? Да ли ће обе раширити Или увис дићи руке Да ме понесу до нових обала? „ Немам више времена “ Сабране песме Први сунчани сатови били су штапови забодени у земљу. Камење поређано око штапа је означавало положај сенке која се током дана кретала у круг. На тај начин људи су мерили протицање времена.  Направите најједноставнији сунчани сат: забодите штап у земљу и сваког пуног сата обележите његову сенку. Сунчани сатови у Војводини Десанка Максимовић: „Сунчани часовник “

15 Показивач сенке на сунчаном сату зове се гномон. Сунце баца сенку са
гномона на површину која се зове лице бројчаника или плоча бројчаника.  Подешавање косине гномона на сунчаном сату је једини практичан начин да се постави баштенски сунчани сат да би могао да мери време. Многи сатови су подешени да се користе на 45 степени северне географске ширине. Сунчани сат се може подесити на другу географску ширину тако што ће се гномон нагнути тако да буде паралелан са Земљином осом ротације. Врх гномона треба да показује на северни пол на северној полулопти. Угао гномона = 90° - географска ширина. На следећој страни имамо модел сунчаног часовника. Одштампајте га, исеците жути троугао под правим углом. спојите његова темена А и В са тачкама А и В на цртежу. Осим овога потребно је да часовник усмерите у правцу север-југ, с тим што је троугао на југу. То је све. Како се Сунце креће тако сенка клизи по подеоцима који показују време.

16 Хоризонталне линије на часовнику су деклинационе линије
Хоризонталне линије на часовнику су деклинационе линије. Показују докле допире сенка троугла при преласку Сунца у ново сазвежђе Зодијака. Горњу и доњу линију сенка ће додирнути у време солстиција. По потпуно правој хоризонталној линији врх сенке ће клизити на дан еквиноција. Дакле, овај сат је помало и календар. 8/ , , , ,76 Сати ° ° ° ° 11/ , , , ,72 10/ , , , ,2 9/ , , , ,20 9/ , , , ,24 Сунце не сија под истим углом на различитим тачкама Земље. Узели смо географску ширину од 44° што одговара ширини за северни дао Балкана. Дакле на том простору и овај сат ће показивати тачно време. У табели су углови под којим треба да се црта часовна поделa. Централна линија представља 12 сати, затим лево и десно су линије за 11h, односно 13 h, и тако редом. За географску ширину од 44°, за 11h и13h линија заклапа угао од 10,54° (приближно 11°), за 10h и14h сати 21,85°.

17 Уколико је потребно измерити неку дужину са тачношћу већом од 1 mm користи се линијски НОНИЈУС који се састоји из два дела: непокретног лењира са милиметарском траком и краћег, покретног дела који клизи дуж лењира – нонијуса. 16,3 mm 16 16,3 mm

18 МЕРЕЊЕ ЗАПРЕМИНЕ КВАДРА
Дужина: а = 100 mm V = a·b·c Ширина: b = 35 mm V = 100 mm·35 mm·50 mm Висина: c = 50 mm V = mm3 = 175 cm3 = 0,175 dm3 10 20 40 60 80 100 50 10 20 40 60 80 100 35 20 40 60 80 100 100

19 а) Мерење времена.Временски тренутак и интервал
ЧЕТВРТА ГРУПА Теоријски задатак: а) Мерење времена.Временски тренутак и интервал б) Основна јединица; систем јединица; односи између њих в) Временске зоне Експериментални задатак: а) Мерење времена кретања куглице низ стрму раван цеви б) Одређивање запремине камена (тело неправилног облика) Задатак: Колико коцки ивице 6 cm може да стане у кутију облика квадра ивица 18 cm, 30 cm , 60 cm ? Наставни лист 5

20 Свака природна појава има своје трајање, има почетак и крај и дешава се у одређеном
интервалу времена. A Б Основна јединица В Задатак Коцка: а = 6 cm V1= а·а·а V1= 6cm·6cm·6cm V1= 216 cm3 V1= ? Квадар: а = 18 cm а = 30 cm а = 60 cm V2= ? V2= а·b·c V2= 18cm·30cm·60cm V2= cm3 n = cm3: 216cm3 n = 150

21 Временска зона је део површине Земље омеђен са два гранична меридијана
Временска зона је део површине Земље омеђен са два гранична меридијана. Постоје 24 часовне зоне зато што се Земља за 24 часа једанпут обрне око своје (замишљене) осе која спаја њен Северни и Јужни пол. Часовна зона је, у ствари, појас елиптичког облика, који се пружа од Северног до Јужног пола Земље. Свакој часовој зони припада по 15 степени географске дужине. Почетна (нулта) часовна зона налази се око почетног (нултог) меридијана.

22

23 Одређивање подеока на мензури
22cm3 VТЕЛА = 22 cm3 – 15cm3 17cm3 15cm3 VТЕЛА = 7 cm3

24 Један метар је првобитно дефинисан да буде једнак 1/ раздаљине од пола до екватора дуж меридијана који је пролазио кроз Париз. Касније је направљена шипка од платине са попречним пресеком у облику слова Х, како би послужила као стандард за дужину једног метра који може лако да се провери. Због потешкоћа да се стварно и измери дужина меридијана у 18. веку,  први прототип од платине је био краћи за 0,2 милиметра.     Јединица за време је постала секунд, првобитно дефинисан као 1/86400 просечног сунчевог дана. Званична дефиниција секунде се мењала неколико пута због повећаних научних потреба, али корисници ручног сата нису осетили никакву промену.Међутим, и данас се користе неке јединице ван Међународног система. Тако се за мерење дужине користе: јард: 0,9144m; стопа: 0,3048 m; инч: 2,54 сm; копнена миља: око1609 m; наутичка миља: 1852 m. Потреба за мерењем јавила се у најранијем стадијуму развоја људског друштва. Била је условљена пре свега потребом за разменом добара (трговином). Мерни уређаји, као и мерне јединице су се мењале са развојем људске цивилизације. Најстарије мерне јединице су се односиле на мерење дужине, масе и времена. Оне су биле биране из природног окружења. У доба старе Грчке и Рима користило се семе рогача као јединица масе. И данас се користи за мерење масе драгог камења и бисера и назива се карат. Године дефинисано је да један карат износи 0,2 грама. Стара култура Маја је за најмању јединицу времена користила трајање откуцаја људског срца. Једна од првих јединица дужине био је египатски краљевски кубит установљен 2700 године п.н.е. Одређен је на основу дужине подлактице одраслог човека и износио је око 52cm. Касније су за јединице дужине коришћени палац и стопа. У старом Риму први пут је уведена миља као дужина 1000 двокорака (2000корака), где је двокорак имао 5 стопа. Све ове јединице су се користиле на једном малом подручју. Развојем људског друштва, посебно трговине, створила се потреба за јединственим мерним системом који би олакшао комуникацију међу народима. После више покушаја, године потписана је Метарска конвенција којој је Кнежевина Србија приступила године.    Овим уговором земље потписнице су се обавезале да уведу Метарски систем, чиме је отворен пут ка Међународном систему јединица ( скраћено: SI).  Значај Међународног система јединица је у томе што је омогућен јединствени мерни систем у целом свету. Ево пар примера како су првобитно Метарским системом одређене неке мерне јединице:

25 КАМП ,, ИЗЛАЗАК “ РАДИОНИЦЕ ИЗРАДА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЗАДАЦИ ЗА УЧЕНИКЕ
КАМП ,, ИЗЛАЗАК “ РАДИОНИЦЕ ИЗРАДА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЗАДАЦИ ЗА УЧЕНИКЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ РАДОВА 1. ШКОЛСКО ИГРАЛИШТЕ Кликни за приказ радова ! ЛИМУНАДА ЗА СВЕ НА ПУТУ ЗА ГАРАШЕ ВИСИНА ДРВЕЋА

26 Потребно је да се асфалтира слојем асфалта дебљине 6 cm.
Терен школе у Јеловику је правоугаоног облика дужине 25 m , ширине 14 m. Потребно је да се асфалтира слојем асфалта дебљине 6 cm. а) Колико је m3 асфалта потребно? б) Колико је боје потребно да се обоји терен за одбојку ако је за m2 потребно 0,3 kg? в) За обележавање одбојкашког терена користи се специјална трака ширине 5 cm . Колико је метара траке потребно? а) а = 25 m V = a·b·c б) S = a·b b = 14 m V = 25m·14m·0,06m S = 18 m · 9 m c = 6 cm = 0,06 m V = 25m·14m·0,06m S = 162 m2 V = ? V = 21 m3 Потребно је: 162·0,3 kg = 48,6 kg в) 9 m 8,9 m 18 m Потребно је: 2·18 m + 5·8,9 m = 80,5 m

27 а) 15 б) в) Милица и Катарина припремају лимунаду за учеснике кампа.
Количина шећера, сока од лимуна и воде су размери 1 : 2 :12. Извршили су потребна мерења: У чашу од 2 dcl стане 15 кашика течности или шећера. Једна кашика садржи 25 g шећера. Килограм шећера је 80 динара, а килограм лимуна 150 динара. Из једног лимуна исцеде 5 кашика сока, а пет таквих лимуна теже 1 килограм. a) Колико је потребно шећера, лимуна и воде да би се направило 100 лимунада ? б) Колико износи цена уложеног материјала за чашу лимунаде? в) Планирају да понуде на продају лимунаду по цени од 30 динара за чашу. Колико ће зарадити ако продају 150 лимунада ? а) За чашу лимунаде ( 2 dcl = 15 кашика) потребно је: 1 кашика шећера = 25 g 2 кашике сока од лимуна 12 кашика воде За 100 чаша лимунаде: 100·25 = 2500 g = 2,5 kg шећера 100·2 = 200 кашика сока од лимуна, 200:5 = 40 лимуна, 40:5 = 8 kg 100·12 = 1200 кашика воде = 1200· 2 15 dcl = 160 dcl = 16 l б) Трошкови износе: 2,5 ·80 + 8·150 = 1400 дин. 1400:100 = 14 дин. за чашу лимунаде в) Зарада по чаши лимунаде: 30 −14 = 16 динара. За 150 продатих лимунада: 16·150 = 2400 динара

28 Однос (количник) висине и дужине
Дужина сенке дрвета је 8,33 m. У исто време штап дужине 1 m, нормалан на равну подлогу,баца сенку 0,85 m. Одреди висину дрвета. Senka Однос (количник) висине и дужине сенке дрвета једнак је количнику дужине штапа и дужине његове сенке: х х : 8,33 = 1 : 0,85 х · 0,85 = 1 · 8,33 8,33 1 х = 8,33 : 0,85 = 9,8 m 0,83 Растојање подножја два дрвета је 8,4 m. Висина првог је 2,9m, а висина другог 6,4m. Колико је растојање између њихових врхова? B ∆ ABC je правоугли. Питагорина теорема: |АB|2 = |AC|2 + |BC|2 9,1 3,5 |АB|2 = 8,42 + 3,52 |АB|2 = 70, ,25 А C 6,4 8,4 |АB|2 = 82,81 2,9 |АB|2 = 82,81 8,4 |АB| = 9,1m

29 Савски А1 Хелиос Б1 А2 Морски Преплануо Б2 А3 Речни Б3 Топлота
Пустињски А4 Светлост Б4 А ПЕСАК Б СУНЦЕ ??? Ч А С О В Н И К Ц АТОМ ВОДА Д Ц1 Бомба Слана Д1 Језгро Ц2 Д2 Слатка Ц3 Омотач Топла Д3 ХХ век Ц4 Д4 Стајаћа

30 Међународни А1 Мера Б1 А2 Школски Б2 Број А3 Друштвени Б3 Оцена А4
Хемијски Б4 “ Кец” А СИСТЕМ Б ЈЕДИНИЦА ??? М Е Т А Р Ц ПАРИЗ Д ДУЖИНА Светлост Ц1 Обим Д1 Шницла Ц2 Д2 Висина Сена Ц3 Дубина Д3 Ајфел Ц4 Д4 Ширина

31 Златник А1 Б1 Помрачење А2 Папирни Пеге Б2 А3 Банка Б3 Зенит А4 Ковани
Звезда Б4 А НОВАЦ Б СУНЦЕ ??? В Р Е М Е Ц ПРОГНОЗА ЧАСОВНИК Д Ц1 Спортска Ручни Д1 Метеоролошка Ц2 Д2 Зидни Ц3 Лекарска Сунчани Д3 Предвиђање Ц4 Д4 Џепни

32 360 А1 Б1 22. слово А2 Секунда Тачно Б2 Минута А3 Б3 Тесла А4 Угао
Тона Б4 А СТЕПЕН Б Т ??? Т Е М П Е Р А Т У Р А Ц ВИСОКА ТЕЛО Д Ц1 Мода Физичко Д1 Зграда Ц2 Д2 Људско Ц3 Штикла Маса Д3 Школа Ц4 Д4 Грађа

33 Кликни на слово да би открио где се оно налази у решењу!
Помоћ: Кликни на слово да би открио где се оно налази у решењу! С И З И Ф Ч Е К А Ч А С Ф И З К Е Т Е С Л И Н А Т У Г А Г У С Т И Н А Е Л Ц А Н Е М Е Р И Т Т Ц Е Н Т И М А Р М А Л И Т М Е Р И М И Л Е Т А Р О Н А В Р Ш И П П О В Р Ш И Н А Ј Е Д И Н А Н М Е Р И Ц А М Е Р Н А Ј Е Д И Н Ц А В А К Ц И Н А И С Т И Н Е З А Ф Н А С Т В И Ц Ф И З К Е Н Е В Е Н К А С М Е Р И Т Р К У Т В Р Е М Н С К И Т Р Е Н У А К O Н Ј Е Ц А Р И З К И Н Е З А К О Н И Н Е Р Ц Ј