Piroška segedi: latinski jezik za I godinu, 2013.

Презентација на тему: "Piroška segedi: latinski jezik za I godinu, 2013."— Транскрипт презентације:

1 Piroška segedi: latinski jezik za I godinu, 2013.
pismo podela glasova rastavljanje reči na slogove kvantitet slogova akcenat

2 Piroška segedi: latinski jezik za I godinu, 2013.
Latinsko pismo A a I i [i, j ] R r B b K k S s C c [k] L l T t D d M m U u E e N n V v F f O o X x [ks] G g P p Y y [i] H h Q q [k] Z z

3 Piroška segedi: latinski jezik za I godinu, 2013.
Latinsko pismo u nekim izrazima se javljaju određene grupe suglasnika – najčešće u rečima grčkog porekla – ch, ph, rh, th: schola [shola] philosophia [filosofia] rhetor [retor] theatrum [t(h)eatrum] ili stari indoevropski labiovelar qu: quantus [kvantus/kwantus]

4 Piroška segedi: latinski jezik za I godinu, 2013.
Podela glasova vokali (vocales) samoglasnici: a, e, i, o, u, y konsonanti (consonantes) suglasnici: svi ostali glasovi – b, c, d, f, g, h, k, l, m ... diftonzi (diphthongi) dvoglasnici: ae [aj] Cae-sar [Kaj-sar] ali [a-ёr] oe [oj] poe-na [poj-na] ali [po-ē-ta/po-ё-ta] au [au] laus, lau-do eu [eu] heu ei [ei], ui [ui] ¨ dijereza

5 Rastavljanje reči na slogove i kvantitet slogova
Piroška segedi: latinski jezik za I godinu, 2013. Rastavljanje reči na slogove i kvantitet slogova slog može biti po prirodi (natūrā): - dug → na-tū-ra, cā-sa, ae-vum, na-ti-o-nā-lis – dužinu beležimo po potrebi vodoravnom crtom iznad vokala u 2. slogu od kraja reči, ako taj slog u višesložnim rečima sadrži dug vokal - kratak → dŏ-mus, nŏ-va, ma-gni-f ĭ-cus (mag-ni-f ĭ-cus) – kratkoću beležimo po potrebi polukružićem iznad vokala u 2. slogu od kraja reči, ako taj slog u višesložnim rečima sadrži kratak vokal - VOCALIS ANTE VOCALEM BREVIS!

6 Piroška segedi: latinski jezik za I godinu, 2013.
Kvantitet slogova slog može biti DUG i po položaju (positione), iako je u njemu kratak vokal iza kojeg sledi udvojeni suglasnik, ili grupa od dva konsonanta: pu-el-la, mix-ti-o, fes-sus, de-fen-di-mus - slogovi na kojima može da stoji akcenat u latinskom jeziku broje se od kraja reči: in - ter - na - ti - o - na - lis 3 2 1 ULTIMA paenultima antepaenultima

7 Piroška segedi: latinski jezik za I godinu, 2013.
Akcenat (naglasak) akcenat u latinskom jeziku stoji na drugom slogu od kraja reči, bez obzira da li je taj slog dug ili kratak – ako je reč dvosložna: ca-sa, ae-vum, do-mus, no-va akcenat u latinskom jeziku će uvek stajati na drugom slogu od kraja reči ako je taj slog dug, tj. ako sadrži vokal dug po prirodi ili po položaju, ili diftong: scrip-tu-ra, mul-ti-tu-do, ve-ni-re, pu-el-la, ma-gis-ter, e-dis-co, per-sae-pe → to je tzv. pravilo paenultime

8 Piroška segedi: latinski jezik za I godinu, 2013.
Akcenat (naglasak) ako je paenultima kratka, akcenat ne može da stoji na njoj, nego mora da pređe na 3. slog od kraja reči – na antepaenultimu, bez obzira da li je ona duga ili kratka: Ci-cĕ-ro, for-tĭ-ter, clar-is-sĭ-mus muta cum liquida mogu, ali ne moraju da čine poziciju! takve reči mogu imati akcenat na paenultimi ili na antepaenultimi: im-pĕ-tro ili im-pĕ-tro izuzetno reči koje su sastavljene od zamenice i neke partikule, naglašene su na ultimi: illic, istic jednosložne reči takođe imaju akcenat, sem ako su enklitike: et, ut, in