Актуелна монетарна и девизна кретања

Презентација на тему: "Актуелна монетарна и девизна кретања"— Транскрипт презентације:

1 Актуелна монетарна и девизна кретања
Радован Јелашић – гуверенер Београд, 13. октобар године

2 Месечни нето откуп од мењача
Народна банка Србије и даље врши стерилизацију на девизном тржишту откупом девиза од мењача Интервенције НБС на МДТ-у у периоду јун-септембар и кретање курса динара према евру Укупно у млн ЕУР 150 88 120.3 87 100 86 172.1 85 продаја 50 22.6 84 18.2 11.0 83 82 јун јул авг септ куповина -4.1 -1.0 -2.5 81 -87.8 -50 80 79 -80.2 -100 78 Месечни нето откуп од мењача -591.6 Укупан износ стерилизације од стране НБС за 4 месеца 507.3 млн ЕУР

3 Девизно тржиште између пословних банака се значајно продубило у последња четири месеца
у УСД млн 402.8 883.7 973.7 1,252.2 56.1 30.1 31.9 16.7 200 400 600 800 1000 1200 1400 јун јул август септембар Промет девизама између пословних банака ван МДТ Промет девизама између пословних банака на МДТ Велики промет између пословних банака је најбољи доказ да се тржиште значајно продубило и да је курс реалан; НБС намерно преусмерава мењаче ка банкама како би се курс формирао искључиво између пословних банака;

4 Структура нове девизне штедње по рочности за период 2002 - 30.09.2006.
Учешће нове девизне штедње орочене на преко годину дана је данас шест пута веће него пре четири године Структура нове девизне штедње по рочности за период у млрд ЕУР 3,5 3.00 3,0 17.1% преко годину дана 2,5 2,24 14.1% од 6 до 12 месеци 2,0 27.9% 1,42 27.6% 1,5 1,04 12.8% 8.9% до 3 месеца 0,75 5.1% 21.7% 12.2% 1,0 2.9% 17.1% 14.7% 16.2% 16.7% 5 17.7% 46.1% 42.2% по виђењу 54.7% 63.1% 61.2% 2002 2003 2004 2005 НБС и даље очекује повећање девизне штедње као и померање структуре ка дужој рочности

5 % учешћа банака у укупној штедњи
Ниво нове девизне штедње у првој половини ове деценије је 20 пута већи од штедње прикупљене у другој половини прошле! у 000 ЕУР Назив банке Укупна штедња од до % учешћа банака у укупној штедњи Укупно 3,000,420 100.0% Комерцијална банка ад Београд 557,355 18.5% Raiffeisenbank ад Београд 498,121 16.6% Banca Intesa ад Београд 389,245 12.9% Societe Generale Yugoslav bank Београд 200,496 6.7% Војвођанска банка ад Нови Сад 141,629 4.7% ProCredit Bank ад Београд 133,964 4.5% Национална штедионица - банка ад 116,194 3.9% EFG Eurobank aд Београд 98,192 3.3% Меридијан банка ад Нови Сад 88,444 2.9%

6 Динарска штедња грађана је у кратком временском периоду, упркос високој инфлацији, значајно порасла
Структура динарске штедње становништва по рочности у периоду године у млрд ЦСД 5 4.64 4.5 12.0% преко годину дана 4 3.5 3.14 3.08 33.6% 3 11.6% до годину дана 14.3% 2.5 30.8% 27.1% 2 1.5 54.4% по виђењу 1 57.6% 58.6% 0.5 2004 2005 Удео динарске штедње ће се додатно повећати захваљујући: Нижој стопи инфлације и повећаним каматама у евро зони; Већој флуктуацији курса; Активнијој понуди динарских производа од стране банака;

7 Инвестиције у штедне записе НБС
Штедња у динарима је ове године била најисплативији вид улагања – и без апресијације! Инвестиције у штедне записе НБС Емисија штедних записа Годишња каматна стопа Иницијални Исплатни курс Евра Иницијална инвестиција Исплата/тренутна вредност штедног записа Принос на инвестицију Остварена камата (годишња) I Емисија у 2005 – 25% ЦСД ЦСД ЦСД 100,000 ЕУР 1,165 ЦСД 112,500 ЕУР 1,301 ЦСД 12,500 ЕУР 136 ЦСД 25% ЕУР 23,11% I Емисија у – 24% ЦСД ЦСД ЕУР 1,142 ЦСД 109,615 ЕУР 1,351 ЦСД 9,615 ЕУР 209 ЦСД 24% ЕУР 44,5% III Емисија у 2006 – 19% ЦСД ЕУР 1,228 ЦСД 102,268 ЕУР 1,261 ЦСД 2,268 ЕУР 33 ЦСД 19% ЕУР 19,35%

8 Економисти који отпрате цео ланац догађаја везан за промену курса су права реткост
За шта се залаже онај који сматра да би курс данас требао да буде нпр. ЦСД 90 за ЕУР 1.0? веће девизне резерве, због куповине девиза од стране НБС како би “бранила курс” на вишем нивоу! више динара у систему који би резулитирали: вишом стопом инфлације и/или вишим нивоом камата због увећане стерилизације (репо стопа или обавезна резерва!) За шта се залаже онај који сматра да би ниво курса требао да буде нпр. ЦСД 75 за ЕУР 1.0? Нижи ниво девизних резерви, пошто НБС уопште не би реаговала интервентном куповином девиза (нпр. ЕУР 82 милиона средином августа ове године) мање динара у систему који би резултирали: нижом стопом инфлације и/или нижим нивоом камата због недостатка новца Да ли Србија треба у току једне године да смањи инфлацију са 17,7% на 5%?

9 Извозници, као и све остале категорије привреде, помоћ треба да траже не од НБС него од Државе
Скупље сировине и енергенте; Константу промену инпутних цена – “старе” цене, “нове” цене; Захтев за повећање плата; Више пореске намете; Значајно виши курс од данашњег значи ... Захтев за додатно штимовање курса ... Дискусије везано за утицај курса на извоз остављају утисак да је Србија “светски шампион” у извозу; Већина привредника још и данас сматра да уме да “погоди” курс – ко се докаже нудимо му посао главног дилера у НБС! Мени није позната ни једна земља у Европи где централна банка путем вишег курса “подржава” извознике; Као што држава већ и до сада пружа подршку станоградњи, малим и средњим предузећима, неразвијеним регионима, незапосленима за покретање бизниса из фискалних прихода има увек право да додатно подржи извоз!

10 Кредити су још увек скупљи у Србији него у осталим земљама региона али ...
Србија још увек има рејтинг ББ- и то искључиво због политичког ризика; Инфлација је почетком ове године била 17,7% на годишњем нивоу, највиша у региону; Поједина банке у међувремену већ смањују каматне стопе нпр. ХВБ, ЕКС у ЦХФ-у уместо 13,7% на 11,4% ЕКС у ЕУР-у уместо 19.1% на 16,4% ... или пак Комерцијална банка на стамбене кредите у еврима: ЕКС са 7,6 на 7,2% иако камате у евро зони расту; Трошкови минусног стања на текућем рачуну на данашњи дан у Франкфурту Дозвољени минус Недозвољени минус Дојче банка ,25% 17,25% Комерцбанка ,50% 18,50%

11 Ниво страних директних инвестиција по становнику је још увек значајно испод онога у суседним земљама
Стране директне инвестиције у периоду УСД млн 4,500 4,000* 4,000 3,500 3,000 2,500 2,000 1,360 1,450 1,500 969 1,000 475 500 165 50 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 Србији још увек предстоје значајне додатне инвестиције на путу ка сустизању њених суседа. СДИ по становнику (УСД) за период износе: Румунија: 1,020 Мађарска: 3,781 Бугарска: 1,292 Хрватска: 2,814 Србија: 670 * Очекивани износ до краја године

12 Хвала!