Анатомске структуре - ЦНС

Презентација на тему: "Анатомске структуре - ЦНС"— Транскрипт презентације:

1 Анатомске структуре - ЦНС

2 Основна подела нервног система
Нервни систем (НС) се састоји од два дела Централни нервни систем (ЦНС) који чине мозак (encephalon, у ужем смислу cerebrum) и кичмена мождина (medulla spinalis) и Периферни нервни систем (ПНС) који чине Мождани (кранијални) живци (12 пари) Кичмени (спинални) живци (31 пар) Аутономни нервни систем (АНС) симпатички парасимпатички (Rohkamm, 2003)

3

4 Анатомија Предњи мозак (prosencephalon) Средњи мозак (mesencephalon)
Мозак је смештен у лобањској дупљи (чини спољну механичку заштиту) Предњи мозак (prosencephalon) завршни мозак (telencephalon) међумозак (diencephalon), Средњи мозак (mesencephalon) Задњи мозак (rhombencephalon) продужена мождина (medulla oblongata) мали мозак (cerebellum)

5

6 Велики мозак (cerebrum)
Мождана кора и супкортикалне структуре чине велики мозак Две хемисфере које повезује диенцефалон и жуљевито тело (corpus callosum) а дели их интерхемисферична фисура

7 Велики мозак (cerebrum)
Кора великог мозга (сива маса) се налази у спољнем делу Супкортикална бела маса која се налази унутра, испод коре У овим дубљим, супкортикалним партијама мозга, се сем беле масе налази и лимбички систем базалне ганглије диенцефалон

8 Лимбички систем Највиши део супкортикалних структура који је одговоран за емоције, мотивацију, инстинкте, вегетативне функције, учење и памћење (Duus, 1989) Лимбички систем чине хипоталамус, септални регион, лимбичка кора (area subcalosa, gyrus cinguli, gyrus parahippocampalis), хипокампус (area entorhinalis, subiculum, presubiculum), који учествује у формирању и призивању информација односно учењу и памћењу као и у емоцијама и просторној организацији лимбичка једра (амигдала, септална једра, basal forebrain - базални теленцефалон, предња таламичка једра и једра хабенуле), делови можданог стабла и лимбички путеви (Павловић, 2011)

9 Амигдала Амигдала је једро које се налази у темпоралном полу и битно је за контролу емоција и емоционалног памћења, храњења, сексуалних функција и рекације " fight-or-flight “ Амигдала посредује аутоматске, несвесне одговоре на емоционалне стимулусе Главни надзорни систем мозга су предња и задња цингуларна кора

10 Лимбички систем Главе везе лимбичке коре су Папезов круг, базолатерални лимбички круг и везе лимбичке коре са неокортексом Папезов круг формирају: corpora mamilaria, tractus mamilothalamicus, nc. anteriores thalami, gyrus cinguli, cingulum, area entorhinalis, formatio hippocampi, fornix и опет corpora mamilaria затварају круг

11

12

13 Велики мозак (telencephalon)
по четири режња (lobus) са сваке стране: Фронтални Паријетални Темпорални Окципитални Некад се њима придодаје као пети режањ инсула која се налази у дубини Силвијеве бразде Окципитални (потиљачни) режањ je најмањи мождани режањ (Patestas, Gartner, 2006)

14

15 Велики мозак (telencephalon)
Централна Роландова бразда - sulcus centralis Rolandi раздваја предњи део мозга (фронтални режањ) од задњег дела (паријетални режањ) Латерална Силвијева јама - fissura cerebri lateralis Sylvii дели пут доле фронтални режањ од темпоралног режња

16 Функционална анатомија мозга
Мозак је хијерархијски систем: нижи делови мозга су под контролом виших делова мозга Највиша инстанца је неокортекс, потом следе супкортикални центри, па мождано стабло које се наставља у кичмену мождину (хијерархијска дисолуција функција - Хјулингс Џексон)

17 Функционална анатомија мозга
Лева хемисфера је у већини особа доминантна за: Говор Веште научене покрете Рачунање Десна хемисфера је у већини особа домантна за: Просторну оријентацију Препознавање лица Музичке способности

18 Мождана кора - више мождане функције
Говор Познавање шеме тела Мишљење Опажање, пажња Памћење Организација покрета Егзекутивне функције Емоције Читање Интелигенција Писање Личност Рачунање (Павловић, 2011)

19 Мождана кора Фронтални режањ је задужен за мишљење, планирање, извршавање акција, вољне покрете, контролу укупне активности, продукцију говора и емоционалну контролу Предњи део овог лобуса се назива префронтална кора и представља највиши део ЦНС Ту се одвијају највише форме мишљења, емоција и доживљаја себе и социјалне средине (Павловић, 2011)

20 Мождана кора Темпорални режњеви су укључени у процесе:
опажања звукова (слух) препознавање објеката разумевање говора памћење осећања музичке функције (Павловић, 2011)

21 Мождана кора Паријетални режњеви су седиште:
централног дела соматосензорне функције коју чине чула за додир, бол, температуру, притисак опажања простора и организације активности у простору Такође се у овом режњу одвијају процеси пажње, говора, шеме тела и неких математичких способности (Павловић, 2011)

22 Мождана кора Окципитални режњеви су одговорни за: визуелно опажање
перцепцију облика, боја, покрета, светлости Активности коре су углавном свесне, док су активности супкортикалних структура несвесне (Павловић, 2011)

23 Окципиталне визуелне арее

24 Нивои организације мождане коре
Мождана кора може да се подели на три основна нивоа функције: примарна, секундарна и терцијарна кора Хијерархијски најниже области су примарна визуелна, аудитивна, соматосензорна и моторна кора Примарна сензорна кора прима информације посредством таламуса (Patestas, Gartner, 2006)

25 Примарна кора Примарна кора прима информације из околне средине и самог организма и контролише специфичне мишиће Примарна моторна кора одговара ареи 4 односно прецентралној вијузи фронталног режња Пирамидни неурони овог дела коре контролишу покрете појединачних мишића супротне половине тела и који су у кори представљени соматотопски, односно сваки део коре одговара неком делу тела

26 Primary motor cortex (M1)
Hip Trunk Arm Hand Foot Face Tongue Larynx

27 Примарна кора Примарна соматосензорна кора се налази у постцентралној вијузи и одговара ареама 3, 2 и 1 Она прима информације са супротне стране тела за додир, бол, температуру, положај и вибрације

28 Примарна кора Примарна визуелна кора одговара ареи 17 која окружује фисуру калкарину окципиталног режња Свака страна прима информације из супротне половине видног поља

29 Примарна кора Примарна слушна кора се налази на горњој површини темпоралног режња на доњој ивици Силвијеве бразде и одговара Хешловом трансверзалном гирусу Она прима звуке из оба ува

30 Примарна кора Примарна олфактивна кора се налази у доњем задњем делу фронталног режња и инсуле Све информације кора прима соматотопски тако да сваком делу коре одговара одређени део видног поља, дела тела или унутрашњих органа, односно звучне фреквенце

31 Секударне области Унимодални асоцијациони кортекс је специфичан за свако чуло као и за моторику и налази се у континуитету са примарном кортикалном облашћу

32 Терцијерне области На секундарне области се надовезују терцијерне, односно полимодални и супрамодални асоцијациони кортекс Ове области су представљене паријето- темпорално-окципиталном раскрсницом у постериорном (задњем), ретророландичком делу мозга (иза Роландове бразде или централног сулкуса) и префронталном кором у антериорном (предњем) делу мозга односно прероландично

33

34 Primary motor cortex (M1)
Posterior parietal cortex Supplementary motor cortex (SMA) Premotor cortex (PMA)

35 Социјална когниција

36

37 Увод Когниција је скуп можданих активности којима особа разуме свет око себе Најчешће изучаване области когниције су пажња, памћење, егезекутивне функције, опажање, праксија, говор (тзв. “неурокогниција”) “Социјална когниција” подразумева обраду социјалних информација и њихову примену (Павловић, 2012) Структуре које посредују класичне когнитивне функције (неурокогниција) показују у односу на социјалну когницију двоструку дисоцијацију функција (Totić et al, 2011)

38 Социјална когниција Неуро - когниција

39 Увод Социјална когниција укључује (Cusi et al, 2012):
Теорију ума (theory of mind – ТоМ) Социјалну перцепцију Разумевање емоција Морална начела Емпатију Атрибуциони стил

40

41 Мултидимензионални конструкт
Један од кључних момената социјалне когниције је опажање социјалних сигнала које учимо од детињства (Frith, 2008) Социјална перцепција сагледава сигнале из понашања других људи у социјалном контексту и заснива се на познавању друштвених правила понашања Емоционална пецепција се заснива на препознавању израза лица, нијанси гласа, прозодије и слично ТоМ је способност разумевања менталних стања других особа која су другачија од сопствених Атрибуциони стил је типичан начин на који особа описује узроке значајних животних догађаја

42 Емоционални сигнали лица - перцепција

43

44 Социјални сигнали Свесни: најчешће у циљу подучавања - једна особа демонстрира радњу, док је друга имитира Експерименти су показали да подучавање није ефикасно ако му није претходио визуелни контакт са учитељем (Frith, 2008) Такође је значајан сигнал указивања и обраћање именом

45 Социјална когниција без стимулуса
Процеси социјалне когниције се одвијају и без присуства спољашњих стимулуса У овим ситуацијама особа има листу циљева одређује приоритете стратегије постизања циљева у актуелном контексту, у односу на претходно искуство Ово су заправо процеси који одговарају егзекутивним функцијама или процесу који је Лурија називао мишљење (Луриа, 1976)

46

47 Инструисање Обично једна особа, у почетку живота мајка, има положај некога чијим се инструкцијама верује Дете препознаје понашања која за циљ имају подучавање Инструисање предаје велики број значајаних и мање значајних информација о свету У ове процесе је укључена и мета-когниција, размишљање о сопственом размишљању

48 Инструисање Управо је предавање знања акумулираних у култури једног друштва основ фасцинантног напретка људске врсте, при чему је мождани апарат још увек исти као и пре више хиљада година

49

50 Интеракција Еволуција наших схватања и изучавања социјалне когниције је започела из угла посматрача, док је у почетку сама социјална интеракција била запостављења (Pfeiffer et al, 2013) Сматра се да је активност значајно другачија када смо у интеракцији са другом особом него ако смо само посматрачи Спектаторски насупрот интеракционистичким видовима социјалне когниције

51 Мождане структуре које посредују у социјалној когницији
Вентромедијални префронтални кортекс, учествује у регулацији емоција и процени награде Дорзолатерална префронтална кора учествује у егзекутивним функцијама укључујући апстрактно мишљење, решавање проблема, расуђивање и контролу (Cusi et al, 2012) Орбитофронтална кора је укључена у емоционалну перцепцију и емоционалне међуљудске процесе укључујући и препознавање faux-pas Мезијална кора посредује Теорију ума, регулацију емоција и њихову обраду и мотивацију (Павловић, 2012)

52

53 Мождане структуре које посредују у социјалној когницији
Предња цингуларна кора врши надгледање и интегрише информације за мотивацију понашања Амигдала обрађује и процењује емоционалне стимулусе Вентрални стријатум посредује емоционалне и мотивационе аспекте понашања (Cusi et al, 2012)

54

55 Мождане структуре које посредују у социјалној когницији
Темпоропаријетална раскрсница је значајна у заузимању перспективе и у " sense of agency" (осећај својевласти) које је субјективна свест о томе да је сама особа та која започиње, извршава и контролише своје вољне акције Темпорални полови су укључени у функције памћења, ТоМ, опажање емоционалних израза лица (горњи темпорални сулкус) и емпатију

56 Обрада емоционалних израза лица
Опажање израза лица: гирус фузиформис сулкус темпоралис супериор Препознавање емоција и продукција емоционалних одговора: амигдала предња инсула орбитофронтална кора вентрални стријатум

57 Бихемијски механизми Посебно су интересантни и биохемијски механизми као што је улога окситоцина Систем сигурности (“Safety” system) за социјално везивање – важна улога окситоцина Ниво окситоцина расте са блиским дружењем и социјалном подршком, а пада са тугом и социјалном изолацијом Посебно је значајан проблем болести које примарно имају као главно испољавање поремећај социјалне когниције као што је аутистички спектар поремећаја

58

59 Огледалски системи Огледалски (mirror) системи су мождане области које су активне када ми сами нешто радимо али исто и када посматрамо како неко други то исто ради (Frith, 2008) Они се заснивају на присуству „огледалских“ неурона (mirror neurons) који реагују на посматрање или слушање неке активности

60 Pineda, 2008

61

62 Огледалски системи Области мозга у којима се одвија огледалска активност одговарају Брокиној ареи - ареа 44 по Бродману – дорзални део Вентрални део арее 44 је активан само приликом извођења имитиране активности Ове арее примају информације из задње паријеталне коре и горњег темпоралног сулкуса

63 Заштитна функција социјалне когниције
Социјална когниција има пре свега заштитни карактер и омогућава нам антиципацију опасности и њено избегавање Мозак реагује на израз лица гађења друге особе одговарајућим огледалским системом Аутоматски и ми осећамо гађење и избегавамо опасност Постоји и огледалски систем за страх Посматрање уплашене особе изазива сублиминално страх у посматрачу

64 Заштитна функција социјалне когниције
Постоје и системи за избегавање особа које делују непоуздано и који укључује амигдалу И ова акција је несвесна, мада одабир лица које делују непоуздано није валидан и вероватно је културолошки усвојен (преваре су ипак често успешне; изиграно поверење)

65 Вретенасти неурони Вретенасти неурони (spindle neurons – von Economo) су велики неурони нађени у предњој цингуларној кори, БА 24a, 24b и 24c и фронталној инсули Вретенасти неурони су богати филаментима и преносе социјално релевантне сигнале широм мозга Организовани су у групе од по 3-6 ћелија

66

67 Вретенасти неурони Решавање тешких проблема Социјалне емоције Морал
Мишљење Комплексне социјалне мреже ТоМ Брзе интуитивне процене

68 Вретенасте ћелије и социјализација
Веома је значајно да вретенасти неурони настају после рођења и да је њихов даљи развој условљен околностима спољне средине Превелики стрес оштећује ове неуроне, а квалитетна родитељска нега их умножава (Allman et al, 2001) Вретенасте неуроне имају још само човеколики мајмуни, китови и слонови, врсте са сложеном социјалном интеракцијом и структуром

69 Развој социјалне когниције
Учење посматрањем укључује имитације акција и имитирање емоција што су аутоматски и имплицитни механизми (Frith, Frith, 2010) Такође је за социјалне релације важно знање о другима односно којој социјалној групи припадају, каква им је репутација и слично, на чему се заснива и процена поверења У току нормалног развоја се научи да се прате намере других, њихове жеље и уверења Ове способности могу да се открију већ код деце у првој години живота

70

71 Учење имитацијом Током развоја деца уче и шта је лепо тј. прихватљиво и шта је ружно тј. неприхватљиво Дете у непознатој ситуацији посматра лице родитеља односно да ли се они осмехују или се намргоде што ће одредити однос детета према предмету, особи или ситуацији У почетку мала деца реагују као да је израз друге особе везан за објекат, али са 18 месеци почињу да разликују да ли је израз везан за објекат или са саму особу (нпр. нереалан страх код фобичне особе)

72

73 Социјална пажња У социјалној пажњи ми смо заправо заинтересовани и посматрамо где друге особе усмеравају своју пажњу Правац пажње других можемо да наслутимо из правца у коме гледају, положаја главе, тела и гестова Најјачи стимулус управљања пажње у социјалним околностима је правац у коме нека особа коју посматрамо гледа (Birmingham, Kingstone, 2009) Поглед се користи за модулацију различитих социјалних интеракција Тако се погледом намеће социјална доминација и др.

74 Теорија ума Једна од важних префронталних функција је и „Теорија ума“ (Theory of mind - ToM) (Brunet et al, 2003) Она је значајна за доношење одлука са социјалним консеквенцама Способност теорије ума је неопходна за нормално социјално функционисање Пандан ТоМ на емоционалном плану је емоционално разумевање и подразумева способност јединке да открије емоционално стање друге особе (Cusi et al, 2012) Ова два процеса се стално прожимају

75 Закључак Социјална когниција представља релативно нови концепт који настоји да објасни мождане процесе који посредују односе јединке и особа из њене околине Ову функцију посредује читав низ можданих области које сачињавају сложени систем Индивидуалне варијације, настале услед дејства наследних, психолошких или срединских фактора могу да утичу на социјалну когницију па и однос појединца и друштва

76 Закључак Многе болести нарушавају интегритет области које посредују социјалну когницију што може да се негативно одрази на болесников однос са околином све до нивоа потпуне одсутности смислене комуникације са друштвом Познавање социјалне когниције у нормали и патологији може да у великој мери допринесе бољој међуљудској комуникацији и да развије начине да се помогне у оним случајевима где је мождани процес нарушио социјалну когницију