БИОСФЕРА - VI разред основне школе -

Презентација на тему: "БИОСФЕРА - VI разред основне школе -"— Транскрипт презентације:

1 БИОСФЕРА - VI разред основне школе -
Припремио: проф. Радосав Седларевић

2 Садржај Распрострањеност биљног и животињског света:
Шуме; Травнате области; Тундре; Пустиње; Природни појасеви и зоне: Природне зоне жарког појаса; Природне зоне умереног појаса; Природне зоне поларног појаса; Вертикална зоналност. Заштита природно-територијалних комплекса

3 БИОСФЕРА Биосфера је омотач наше планете насењен живим светом.
Обухвата површину копна, читаву хидросферу, део литосфере до извесне дубине и приземни део атмосфере. Највећи број биљних и животињских врста има одређено станиште ( животни средину). Под животном средином подразумевамо природну околину живих бића (климу, воду, земњиште, рељеф...).

4

5 РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ФЛОРЕ И ФАУНЕ
Биљне заједнице чине различите биљне врсте које у сличним или истоветним природним условима расту једне поред других. На Земљи се издвајају 4 основне биљне заједнице: шуме, травнате области, тундре и пустиње. Неке биљне заједнице се деле на више биљних формација ( шуме могу бити листопадне и четинарске; листопадне шуме могу бити букове, храстове и сл.) Животне заједнице чине биљне формације са карактеристичним животињским светом.

6 ШУМСКЕ ОБЛАСТИ ШУМЕ- су биљна заједница у којој поред дрвећа, расте још и грмље и разне биљке пузавице. Шуме су обично развијена у више спратова. У различитим климатским областима ( сем у поларним) развили су се и различити типови шума ( четинарске, листопадне, тропске влажне шуме, монсунске шуме ...). Животињске врсте се најчешће везују за одређену биљну заједницу шума.

7 ТРАВНАТЕ ОБЛАСТИ Површине обрасле травама јављају се у тропском и умереном појасу. У тропском појасу су саване и степе, а у умереном степе, ливаде и пашњаци. У саванама и степама жарког и умереног појаса живе, углавном, крупни биљоједи и велики број месиждера.

8 ТУНДРЕ ТУНДРЕ – су биљна заједница маховина, лишајева и патуљастог усамљеног дрвећа ( поларна врба, бреза и сл.). Тундре на северу прелазе у стални лед и снег, а на југу постепено у четинатске шуме. Тундре насељавају ирваси, поларни зец, лисица, медвед... и бројне птичје колоније у току лета. За Антартик карактеристични су пингвини, моржеви, фоке...

9 ПУСТИЊЕ ПУСТИЊЕ- престављају биљне заједнице са врло сиромашним и оскудним биљним светом. Биљке су прилагођене на дугу сушу, велику несташицу воде и велико колебање температуре у току дана. Њих настањују животиње које дуго могу без воде ( камиле, шкорпиони, гуштери, змије, шакали...).

10 ПРИРОДНИ ПОЈАСЕВИ И ЗОНЕ
Биљне формације, односно животне заједнице су зонално распоређене - смењују се у појасевима – зонама с порастом географске ширине, од екватора према половима ( хоризонтално) и са порастом надморске висине ( вертикално).

11 ПРИРОДНИ ПОЈАСЕВИ И ЗОНЕ
На Земљи се издвајају 5 природних појасева: жарки, 2 умерена и 2 хладна, који се међу собом разликују по условима живота у њима. Унутар сваког природног појаса издвајају се по неколико природних зона, које се разликују по каратеристичним биљним заједницама и карактеристичном животињском свету. Границе између природних зона су ретко оштре. Прелазак из једне у другу обично је постепен, па се између њих налазе прелазне зоне.

12 ПРИРОДНИ ПОЈАСЕВИ И ЗОНЕ

13 ПРИРОДНЕ ЗОНЕ ЖАРКОГ ПОЈАСА
У Жарком појасу идући од екватора ка повратницима, смењују се тропске шуме, саване, степе и пустиње. ТРОПСКЕ ШУМЕ (прашуме, џунгле, селваси) – имају изванредно бујан биљни свет, због сталне топлоте и влажне климе. Јављају се око екватора у Јужној и Средњој Америци, Африци и јужној Азији. Ту расте каучуково и кокосово дрво, кафа, банане, бамбус, хлебно дрво, махагони и сл.

14 ТРОПСКЕ ШУМЕ Кроз тропске шуме кретање је веома отежано па је у њима карактеристичан, али и разноврстан животињски свет. Чини га мноштво инсеката, гмизаваца, мајмуна, птица....

15 ЗОНА САВАНА И СТЕПА САВАНЕ се налазе севрно и јужно од тропских шума. То је област високих трава (2-3 м.) и проређеним дрвећем. Области са мање падавина покривене су степама (ниске траве). У кишном периоди саване и степе су зелене, а у сушном периоду трава се сасуши и пожути. Распрострањене су у Африци, Јужној Америци и Аустралији.

16 САВАНЕ И СТЕПЕ У травнатим областима савана и степа живи мноштво биљоједа (слон, жирафа, зебра, носорог...) и велики број месождера (лав, леопард, тигар, хијена...)

17 ЗОНА ПУСТИЊА ПУСТИЊЕ се јавњају у најсушнијим областима око северног и јужног повратника. Због сурових животних услова овде се могу наћи ретке биљке као што су: вешегодишње траве, бодљикаво грмље, агаве, кактуси и сл. Око ретких извора и река јављају се оазе, које имају бујан биљни свет.

18 ЗОНА ПУСТИЊА Животињски свет у пустињама је веома сиромашан. Ту живе пустињске животиње, прилагођени животу без много воде, као што су: инсекти, гмизавци, глодари, пустињска лисица и зец, камиле...

19

20 ПРИРОДНЕ ЗОНЕ УМЕРЕНОГ ПОЈАСА
У умереном појасу издвајамо три природне зоне: суптропске шуме, шуме умереног појаса и степе. СУПТРОПСКЕ ШУМЕ су појас оскудних средоземних зимзелених шума (макија). Сем Средоземља, ова зона заступљена је и у Северној Америци (Калифорнија), Јужној Америци, југу Африке и југозападу Аустралије. Типичне биљке су: приморски бор, зимзелени храст, ловор, смоква, маслина, лимун, поморанџа...

21 СУПТРОПСКА ЗОНА Суптропска зона има сиромашан животоњски свет. Ту живе гмизавци, птице, инсекати, а од домаћих козе, овце, магарци итд.

22 ШУМЕ УМЕРЕНОГ ПОЈАСА ШУМЕ УМЕРЕНОГ ПОЈАСА могу бити листопадне ( умерено-континентална клима) и четинарске шуме зване тајге ( оштро-континентална клима). Заступљене суу Средњој и северној Европи, Азији и Северној Америци. Познати лишћари су храст, буква, граб, клен, липа, јасен ... У тајгама су заступљени бор, јела, смрча, ариш...

23 УМЕРЕНА ЗОНА Животињски свет умерене зоне је разноврстан. Ту се могу наћи: срна, лисица, дивља свиња, веверица, куна, разне врсте птица, глодара, гмизаваца и сл.

24 СТЕПЕ УМЕРЕНЕ ЗОНЕ СТЕПЕ ( прерије, пампаси) је вегетација ниских трава умереног појасе у подручјима са мало падавина. Највеће површине под степама налазе се у Евроазији, С. И Ј. Америци и у Аустралији. Због плодног земљишта ( црнице) највећи део степе је обраћен и засејан културним биљем ( културна степа).

25 СТЕПА УМЕРЕНИЕ ЗОНЕ Животињски свет степа чине разне врсте инсеката, гмизаваца, глодара, птица, степски вук, лисица, зец...

26 ЗОНА ТУНДРИ ТУНДРЕ су заступљене у хладном појаса са сиромашним биљним покривачем, око поларника. У тундри владају дуге и сурове зиме. Земљиште је у већем делу године замрзнуто. Појас тундра захвата најсеверније делове Евроазије, Северне Америке и делове Антртика. Биљни свет тунда састоји се углавном од маховина, лишаја, закржљалог жбуња, трава отпорних на хладноћу....

27 ЗОНА ТУНДРЕ У субполарној зони је богат животињски свет. Ту се могу наћи: медвед, вук, лос, јелен, ласица, куна, у замочвареним пределима птице селице и сл.

28

29 ПОЛАРНЕ ЗОНЕ - ПУСТИЊЕ ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ Заступљене су око Северног пола – Арктик и око Јужног пола – Антарктик и чини подручје вечитог снега и леда. У овим областима нема услова за развој вегетације, па отуда и назив поларне пустиње. Животињски свет је углавном везан за море.

30 ПОЛАРНА ЗОНА Животињски свет поларне зоне чине топлокрзне животиње као поларни медвед, поларни зец, поларна сребрна лисица, туљан, морж, а преставници антартичких области су пингвини и албатроси...

31 ВЕРТИКАЛНА ЗОНАЛНОСТ Са порастом надморске висине смењују се природне зоне – вегетациони спратови. И ако је смена брза (на сваких 1000 м. температура опада за °C ), број спратова зависи и од географске ширине. На високим планинама тропског предела смењују се следећи спратови: влажне тропске шуме, саване, листопадне шуме, четинарске шуме, планински пашњаци, појас сталног снега.

32 ВЕРТИКАЛНА ЗОНАЛНОСТ

33 ЗАШТИТА ПРИРОДНО-ТЕРИТОРИЈАЛНИХ КОМПЛЕКСА
Човек својом делатношћу често угрожава и деградира компоненте природне средине: ваздух, воду, земљиште, биљни и животињски свет. Промена једне компоненте изазива низ ланчаних промена, најчешће штетне по човека и околину. Заштита природних ресурса мора се заснивати на рационалном коришћењу природних добара, које омогућује њухово обнављање па и увећавање. Да би опстао човек мора, у могућој мери, ограничити сечу шума, зауставити ширење пустиња, ограничити лови и риболов, смањити све облике загађивања природе и сл.

34 ПРИМЕРИ НЕБРИГЕ ЧОВЕКА

35 ПИТАЊА Шта је биосфера? Шта су: биљне заједнице, биљне формације и животне заједнице? У којим правцима се мењају природне зоне? Које су основне природне зоне? Наброј природне зоне, идући од екватора ка половима. У којим природним зонама је недовољно влаге за раст дрвећа? Шта је заједничко свим травнатим зонама на нашој планети? У којим природним зонама је набогатији, а у којим најсиромашнији животињски свет? Како човек непосредно, а како посредно угрожава живи свет?

36 КРАЈ