Поезија за децу Десанке Максимовић

Презентација на тему: "Поезија за децу Десанке Максимовић"— Транскрипт презентације:

1 Поезија за децу Десанке Максимовић
Поезија за децу Десанке Максимовић

2 Песничке збирке за децу
Врт детињства Златни лептир Река помоћница Ветрова успаванка Пролећни састанак Росна руковет

3 Шумска љуљашка Чудо у пољу Сунчеви поданици Птице на чесми Ђачко срце Дете у торби

4 Пођем у шуму, удишем ваздух, трчим, шетам, све онако уживам како се у шуми ужива, а песме се рађају. А ја, или кад се вратим кући, или ако имам артијицу неку, забележим, да ми не побегну. Па онда тако идем преко реке, преко мора.

5 Послове у пољу сам још од младости волела и уживала у атмосфери жетава и косидби. Понекад сам бивала чувар дединог винограда и за време берби вредан берач. Пошла не пошла у поље са намером да пишем, враћала сам се отуд са стиховима као деца са гљивама или лептирима.

6 Ја сам мислила да ћу бити сликар пошто сам осећала боје, уживала у бојама, у простору, линијама, и тако даље. И онда оно што ја руком не урадим, то уђе у поезију. Не могу да се одрекнем сликара у себи, што да га гушим, нека га, нека живи и он. Мислим да код мене има помало од сваког талента. Критичари говоре о мојој мелодичности. Ја нисам нека певачица, али ја страсно осећам ритам стихова. (...) То је нека врста слуха. Све ствари су битне код песника: интуиција, генијалност, луцидност, филозофија, доброта, сензуалност...

7 И кад више нисам била дете, детињски сам била убеђена да схватам гласове птица, да разумем шта вране гачу, шта ћућоре сенице и шта певају славуји. Ово што сам као зрео створ написала, у детињству сам веровала.

8 Ја сам се родила у школи. Прво што сам чула било је – песма птица и граја ђака. Па сам онда ја учила, па друге учила. И кад сам престала да их учим, опет се састајем са њима, јер их посећујем у школама.

9 Детињство никада не пролази. У једном песнику има много од детета
Детињство никада не пролази. У једном песнику има много од детета. Стотину пута могу да гледам рађање или залазак сунца и увек осећам као да то по први пут видим.

10 У одраслима налазим запретену душу детета, а у души деце зачуђујуће зрелу душу људи.

11 „Ја волим да сањам, а то се може некажњено у књижевности за децу
„Ја волим да сањам, а то се може некажњено у књижевности за децу. Волим да се шалим, а и то је пријатно деци. Она воле да се смеју или да плачу, средина их не привлачи. Волим да неограничено верујем у правду, у равнотежу у свету, а и то је дозвољено у књижевности за децу.”

12 Пуно, пуно прича! Моја бака, мати мог оца, била је с динарских крајева, из народа, и она је много причала, и то највише шаљиве приче. Али сам се ја начитала и народне епске поезије. Наслушала и начитала. То је био такав крај, тако да морал те наше народне поезије о части, самилости, правди, тај сам морал упила још у детињству. Од сељака који су око мене живели. То је основица, темељ, то је била предспрема.

13 Ако је романтизам љубав према природи , вера у љубав (
Ако је романтизам љубав према природи , вера у љубав (...), ако је то вера у живот, удубљивање у тугу – све су то особине романтизма, како смо учили ђаке – онда сам ја углавном још увек таква и мислим да сам некако учаурена у томе.

14 Порука моје поезије могла би да буде да је лепота радост и утеха
Порука моје поезије могла би да буде да је лепота радост и утеха. И да би се лакше живело ако би се могло праштати.

15 Над књигом бајки Дечаче, признајем ти, ни за мене нема
у свету ствари ни мртве ни неме, камење хода и певају траве; све ствари су у свету живе, и големе, све говоре и имају људске очи праве. И мени свет се чини пун створења, пун створења о којима говоре приче. И ја у правду имам поверења и волим оног који је прориче.

16 И ја верујем, победити мора добро што крете са злим да се туче
И ја верујем, победити мора добро што крете са злим да се туче. Победиће добри, нема разговора, не мора имати ни прут чудотворни, ни чизме крилате, нити златне кључе. Кад добри само стигне у царство мрака, све ће почети тамо да се сија, излетеће птице свуд из крлетака. Царство мрака нестаће свакако, одувек сам веровала и ја. ...

17 Збирка „Ветрова успаванка”
Коло Страх Хвалисава патка Уображени ћуран Детлић Зечје ухо Облак Шта ватра пева

18 Коло Ходите овамо коло да играмо, ко је игри склон. До петлића кока, до жирафе слон, до кучића маца, лав до риса стани, а до јагањаца њихови чобани. Ходите овамо коло да играмо, лије до зечева, а до муње гром, до облака шева, до дремљивца тром, јунак до јунака, до дечице бака.

19 Хвалисава патка Га-га-га, нека чују сва села; синак ми је момчина, три је реке препливо и четврте допола. Га-га-га, кћерка ми је грлата, по пет села надвиче, шесто село допола.

20 Како храстић расте Ухватио храст својој деци јуче беличасту ласту. Кад полети ласта са гранчице лаке, да пружају за њом зеленике шаке, па да поодрасту повише рамена тати – старом храсту.

21 Мора се јести Нећете ли јести, претворићете се једном из дечака ви у човечуљке о којим вам прича свако вече бака. ви из девојчица у палчиће ситне, мање од бубица. Када не би јеле, и траве би свеле, свели би кромпири. Ручају и мрави, ручају и пчеле и бели лептири, и бубе за ручак баш су сада селе.

22 Боровнице Девојчице миле, ми смо вам се скриле баш ту прекопута, крај јелиног скута, код боровог хлада, код извора чиста, где буквица листа, код траве зелене, код птице малене, код вењиних честа и свих редом места.

23 Водоноша Те он гледа из прикрајка како врапци боси газе и како их купа мајка, па му мило и весело, као да је напојио цело село. Мали Тоша, водоноша, у љушчици од ораха за птичице воду носи, да се мију и да пију.

24 Чупавко Неће да се шиша наш другарчић Миша, па се наглас дере. То зачули врапци, међу собом зборе: – Врапчије нам вере, не хтеде ли Миша збиља да се шиша, порашће му коса дуга као река оштра као трава; направиће у њој своје гнездо оса, помилеће њоме чете жутих мрава. Нико неће смети да му се приближи; птице неће хтети да му на праг слете, да кљуцају мрава; и маца ће прва свом мачету рећи да му чисто, мало, не прилази, да се не би ошугало.

25 Ливадско звонце Мрави зидари Јутарња песма пчела Јесења пчелиња песма Јесен у шуми Лутке рачунају

26 Јаре и вуци Хвалисави зечеви Молба једног жира Ветрова успаванка Старинари

27 Хвалисави зечеви Хвалили се зечићи Трећи рекô: у зеленој травици.
Један рекô: – Тако ми не отпала рука, не бојим се вука. Други рекô: – Мајка да ме жива не гледа, не бојим се медведа. Трећи рекô: – Тако ми купусова струка, не бојим се лисице, копца ни баука. Утом нешто шушнуло негде испод грана, разбегли се зечеви на стотину страна.

28 Ветрова успаванка Буји-паји, шумице, тебе ветар љуља. Заспали су громови, заспала је муња, да се већ не понови, побегла је сова иза сто брегова. Буји-паји, шумице, тебе ветар љуља. Заспали су стршљени и љутице осице, заспала је гуја у гнезду од биља, а ћукови побегли на стотину миља.

29 Старинари Ми бумбари, старинари, продајемо старе ствари: напуштене кућице пужева скитница, оборена гнезда певачица птица, окраћале кошуље лепе гује шарке, иглице са борова и лањске шишарке, фесове што ветар је здувао са жира, има цела гомила, може да се бира. Ево здела крњавих, од ораха љусака, пера тек сад отпалих са птица и гусака. Ево за мед лонаца од напукле глине, замршених конаца паучине фине. Пожурите, мечкице, сиротани мрави, домаћице кртице, ви сте увек штедише, домаћини прави. Нека на трг у град иде, ко за нове ствари мари; ми бумбари, старинари продајемо старе ствари.

30 Збирка „Пролећни састанак”
Обућарска задруга Скретничар Бака Кос и нос Кртице Намерник Над књигом бајки Фебруарски разговори Песма зрикаваца Вожња

31 Кос и нос Хвалио се кос да има од свију птица лепши нос.
То зачула рода што крај реке хода, шљап, шљап, па повика: – Треба нос да је ко штап! То зачуо орао па закликта: – Брука! Нос треба да буде ко у мене, кука. Тад довикну детлић с околних дрвета: – Носић треба да је оштрији од длета. Канаринку туда нанео је пут, зацвркута: – Носић треба да је жут. Долетео гавран на оближњи трн, па загракта: – Нос је лепши кад је црн. Заплака се кос па под крило стави свој малени нос.

32 Намерник Враћао се мрав са пута, па омркô на стази. Крај маслачка утом жута колибицу старог пужа опази. – Добро вече, мравак рече. Путник незнан издалека пред вратима твојим чека, можеш ли га примити? – Кад би сама гуја љута омркнула насред пута ја бих и њу примио. Уђи само, ноћ проспавај, намерниче премио.

33 Песма зрикаваца Зри, зри, зри, на земљу долазимо ми у одређени сат, да траве узри влат, да шећер у грожђу ври. свирачи чудни смо ми, уз нашу свирку све зри, трњина, купина и ти, кукурузе зелени. Зри, зри, зри, кад засвирамо ми, уз твој зелени бок, у селу свако зна да ће за дан, за два твој млечни узрети сок.

34 Збирка “Росна руковет”
Киша на ливади Стена под маховином Априлска песма Вожња

35 Стена под маховином Заплака од зиме стена сива, само је облак густи покрива. То веверица, лија и куна дочуле иза далеког жбуна. И за вретена зелена селе, десет година преле, преле. И десет других ткале, ткале, од маховине кожух саткале. Сад нека дува кошава, бура, одевена је стена сура. Топло јој као у стогу сламе испод зелене меке доламе.

36 Збирка „Шумска љуљашка”
Птичја Нова година Игранка Мали баук Успаванка за зечића Шумска љуљашка Бумбар готован У гостима

37 Ко је већи У доњем дворишту Рекини рођаци Лим и Дрим Кројач

38 Мали баук Стао баук уз церић куд пролази млад зечић, да га мало препадне када туда допадне. Враћала се из села стара мечка, дебела, она место зечића прошла покрај церића. Препаде се бауче, па узе да јауче, и утече у мрак црн; убоде се ту на трн. Сад га нема, несреће, да зечића пресреће.

39 У гостима Позвао је мај све бубе на чај, од осе до пчеле,
да се провеселе, тихе бубамаре, лептире, бумбаре, и ливадске попце, и рударе ровце. Спремио је мај судове за чај, изнео у поље разнобојне шоље, позлаћене купе, чутурице скупе, и румене зделе, и крчаге беле. Сипао је мај сваком мед у чај, у црвене лале, у звончиће мале, у хајдучку траву, перунику плаву, у жуте љутиће, да заслади пиће. Попио је свак, и лептирић лак, чаја пола литре, засвирале цитре, зачула се труба свирачица буба, из оближњег жбуна запевала жуна.

40 Ко је већи Паче патки до чланака, патка коки до пазуха, кока петлу до грудњака, петô ћурки све до уха, гуска с гуском подједнака, теле крави до вимена, ждребе коњу до стремена, јагњад овци до срдаца, прасе јаги све до руна, а до њушке куци маца, врабац чворку испод кљуна, чворак свраки до колена, сврака врани до повије, жабац бари до окрека, рачић реци до камена, до обале њиви река, мравак цврчку до гудала, цврчак пужу до рогова, мишић маци до бркова, јела звезди до очију, месец сунцу до пламена, дете мајци до криоца, мама тати до рамена.

41 Збирка „Чудо у пољу” Ко хоће да доживи чудо мора устати врло рано.
Милион ситних патуљака у ране сате на траве влати, пшенице струке и на живице, на перје птице ниже росу. Сви су мањи од жира букве, имају руке, лице и косу ко зелену, ко плавичасту, а понеки су сасвим сури. Остави брзо покривач, јастук, па пожури да видиш народ вредних шака – јер и њих нестаје као росе од ветра и од сунчаних зрака.

42 Ко хоће да доживи чудо Снежне пахуљице Смрт лишћа О Космају Бела врана Ближи се, ближи лето Јесен

43 Снежне пахуљице Мама, знаш ли ми рећи шта су пахуљице снежне? Да нису оне звезде помрле од мраза и постале тако сребрнасто беле и хладне? Да нису оне бело цвеће с месеца, развејано несташним ветром? Да није на небу сувише хладно, па озебли бели лептири долазе на старом сунцу да се огреју? Мама, знаш ли ми рећи шта су то пахуљице снежне?

44 Бела вране и обуче чисто, бело, голубије; укува јој горке траве, да их пије. Сретнете ли у планини на пропланку, или стази, белу врану како гази, то је врана самохрана, у беломе руху хода, – није хтела да га скине и када је оздравила после неге сеничине. Нека врана самохрана разболе се сред планине; нигде сина, нигде снахе; што имала од родбине, отишло је у морнаре и монахе. Лечила је сеничица, милосрдна, мала птица: положи је у постељу, лишће сухо, поскида јој црно рухо

45 веверице Веверице гаравуше, с белом траком око гуше,
играле се једном дању на буковом старом пању, тек узрелим лешницима, кликерчића и пиљака, покрај птица и биљака. Утом једна, понајмлађа, два лешника сакри смеђа, украј пања, иза леђа;

46 Није знала шта је крађа, дајем вама тврду веру, мислила је сме их скрити за вечеру. - Где је нама пиљак пети, где је трећи, понајвећи, куд се учас мого дети? заграјиле гаравуше. Зграби ли га можда жуња, скри ли зечић испод гуња или буква испод скута, или некуд одскакута?

47 Кад ето ти чете мрави трче уз пањ да им јави: - Нашли смо вам два лешника повелика ту у трави! И на пању опет, ено, већ играју се све поштено, а у мале изјелице букти лице све црвено.

48 Ближи се, ближи лето Сусрет са лисицом Пауково дело Непозната птица Пуж на послу Пљусак Купање облака Птице на чесми Леп дан Маче у џепу Проницљиве судије Ђачко срце

49 У постзмајевској епохи појава Десанке Максимовић је означила нови заокрет у српској књижевности за децу. Од своје прве збирке песама за децу, Десанка Максимовић је у својим песмама дочарала свет детињства и природе упечатљиво и надахнуто, са љубављу какву до њене појаве нисмо сретали у српској литератури за децу.

50 Пројекција (песникињиног) детињства
Песникиња на свет гледа очима детета. Лирско виђење света; сагласје унутарњег бића и спољашњег света Идеална слика света, који је пун љубави и разумевања међу људима Поезија пријемчива за све који се радују животу и воле надахнути поетски говор Природа, љубав и детињство – три непресушна врела инспирације у поезији Десанке Максимовић

51 Сензибилност унутрашњег живота
Антропоморфизација/персонификција Идентификација човека и природе Поетска реалност у којој су слични одрасли и деца, и у којој се сва људска бића налазе у детињству

52 Рурални, рустикални амбијент
Метафоричност језика Пиктуралност Богатство детаља и поетских слика, преливи живих боја Од везаног до слободног стиха; фексибилнија строфа Ритмичност и мелодичност

53 Нежни темперамент Благост и благородност Снажна осећајност Хуманизам, човекољубље Љубав према природи Патриотско осећање

54 Везе са баснама и причама о животињама
Усмена традиција, пасторални однос према селу, сеоском животу и народним обичајима, снажан национални набој Наслеђе Змаја: пејзажне песме и поетско радовање природи

55 Порука покољењима

56

57 Десанка Максимовић – емисија „Књига је да се чита“