ISPITIVANJE MALTRETIRANJA NA RADU Izveštaj sa istraživanja

Презентација на тему: "ISPITIVANJE MALTRETIRANJA NA RADU Izveštaj sa istraživanja"— Транскрипт презентације:

1 ISPITIVANJE MALTRETIRANJA NA RADU Izveštaj sa istraživanja
Ovo istraživanje predstavlja produkt saradnje između Saveza samostalnih sindikata Srbije i Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Rezultati istraživanja prikazani u ovoj prezentaciji imaju informativnu svrhu i zabranjeno ih je koristiti bez odobrenja autora. ISPITIVANJE MALTRETIRANJA NA RADU Izveštaj sa istraživanja Koordinator projekta: Mara Đorđević, Savez samostalnih sindikata Dizajn istraživanja i analiza podataka: Milica Vukelić, Institut za psihologiju

2 Predmet istraživanja – maltretiranje na radu
Maltretiranje definišemo kao situaciju u kojoj tokom nekog vremenskog perioda jedna ili više osoba imaju konstantan osećaj da su meta negativnih postupaka od strane jedne ili više osoba, a da u toj situaciji ta meta maltretiranja ne može adekvatno da se odbrani od ovakvih postupaka. Pojedinačni izuzetni incident ne ulazi u opis maltretiranja.

3 Kada možemo reći da je neko maltretiran?
Izloženost jednom negativnom postupku tokom šest meseci na najmanje nedeljnom nivou. Doživljaj da smo maltretirani na nedeljnom nivou tokom perioda od šest meseci. Kontinuitet i učestalost su ključni za određenje maltretiranja i njegovo razlikovanje od pojedinačnih incidenta, konflikata i sličnih fenomena!

4 Način procene maltretiranja na radu
Pokazatelji maltretiranja: “objektivni” (učestalost izloženost negativnim postupcima) i “subjektivni” (doživljaj pojedinca da je izložen maltretiranju na radu) Zašto razdvajanje? Ponekad su pojedinci izloženi neetičkim postupcima na radu, a nisu svesni ili ne doživljavaju te postupke kao maltretiranje. Ponekad pojedinci tvrde da su maltretirani na radu, a postupci kojima su izloženi se ne mogu tretirati kao maltretiranje na radu (neki drugi vid neetične prakse). U istraživanju korišćeni i jedni i drugi pokazatelji.

5 Naše istraživanje: objektivni pokazatelji
Način procene objektivnih pokazatelja maltretiranja u našem istraživanju Upitnik za ispitivanje negativnih postupaka na radu (Negative Acts Questionnaire – Revised). Korišćen u preko 100 studija maltretiranja u Evropi. 22 pitanja koja se tiču izloženosti negativnim postupcima na radnom mestu tokom proteklih šest meseci. U pitanjima se ne pominje termin maltretiranje, već se opisuju negativni postupci. Posle svakog pitanja – skala procene na kojoj ispitanik/ca obeležava koliko je često izložen/a određenom negativnom postupku.

6 Naše istraživanje: subjektivni pokazatelji
Način procene subjektivnih pokazatelja u našem istraživanju – Direktno pitanje - da li su izloženi maltretiranju na radu u proteklih šest meseci i koliko često. Ispitanicima smo takođe dali definiciju maltretiranja na radu nakon postavljenog pitanja da bi tačno znali na kakvo ponašanje se odnosi pitanje!

7 Naše istraživanje: još neka pitanja
Pitali smo ispitanike i da li su ikada bili izloženi maltretiranju na radu i da li su svedoci maltretiranja na radu. Skor na upitniku dovodili smo u vezu sa sociodemografskim karakteristikama i nekim karakteristikama organizacije (veličina, tip organizacije, prisustvo sindikata, privatizovanost/neprivatizovanost, promena valsništva). Ispitali smo i na koji način su zdravstveno stanje i zadovoljstvo životom povezani sa maltretiranjem na radu.

8 Karakteristike uzorka
Prigodan uzorak, ali obraćali smo pažnju na uključenost svih važnih stratuma (kategrorija ispitanika)! stratumi: sociodemografske varijable i neke karakteristike organizacija. Ukupan broj vraćenih upitnika: N = 2060 Ukupan broj validnih upitnika: N=1998

9 Uzorak Žene 53,4% Muškarci 44.80% 25.1% 44,4% 15% 15,6% Zapadna Srbija
Vojvodina 4% 15% Centralna Srbija 15,6% 24% 54,8% 16% Zapadna Srbija Južna i Istočna Srbija

10 Uzorak Članstvo u sindikatu Pozicija
Oprez prilikom tumačenja podataka!

11 Uzorak Raspon godina života od 19 do 69 godina, prosečna starost: godina Raspon radnog staža: od 1 mesec do 48 godina radnog staža, prosečan radni staž:20.41 godina

12 Prisustvo sindikata u organizaciji
Uzorak Prisustvo sindikata u organizaciji Tip organizacije Oprez prilikom tumačenja podataka!

13 Uzorak

14 Veličina organizacije
Uzorak Veličina organizacije Promena vlasništva

15 Rezultati: izloženost pojedinačnim negativnim postupcima na radu (%)
Oni koji su maltretirani* Postupak Nikada Povremeno Mesečno Nedeljno Svakodnevno Neotkrivanje neophodnih informacija 44,4 44,3 3,3 2,8 3,5 Ponižavanje ili ismevanje obavljanja posla 62,33 29,7 1.9 2.1 Obavljanje posla ispod nivoa stručnosti 49,7 36,6 4,0 2,7 5,7 Oduzimanje ključnih područja odgovornosti 64,4 23,8 1,7 4,2 Širenje glasina i tračeva 42,6 42,8 4,4 2,4 Ignorisanje i isključivanje 59,3 31,1 3,1 1,8 Oni koji nisu doživeli negativne postupke Oni koji su doživeli negativne postupke *Maltretirana ososba je ona koja je na najmanje nedeljnom nivou (ovde su uključeni i oni koji su zaokružili opciju svakodnevno i oni koji su zaokružili opciju nedeljno) izložena najmanje jednom negativnom postupku.

16 Rezultati: izloženost pojedinačnim negativnim postupcima na radu (%)
Oni koji su maltretirani Postupak Nikada Povremeno Mesečno Nedeljno Svakodnevno Vređanje i ruganje 67,7 25,3 2,1 1,5 Vikanje i napadi ljutnje ili besa 50,4 38,3 4,9 2,0 2,5 Zastrašivanje 76,2 18,2 2,2 1,3 1,4 Sugerisanje da podnese otkaz 76,9 16,5 0,9 Podsećanje na greške i zablude 61,3 30,2 3,1 1,8 Neprijateljsko reagovanje 51,2 39,7 3,5 1,7 2,6 Oni koji nisu doživeli negativne postupke Oni koji su doživeli negativne postupke

17 Rezultati: izloženost pojedinačnim negativnim postupcima na radu (%)
Oni koji su maltretirani Postupak Nikada Povremeno Mesečno Nedeljno Svakodnevno Konstantna kritika 60,6 30,2 3,8 1,4 2,6 Ignorisanje stavova i mišljenja 43,8 4,8 2,2 4,0 Zbijanje neslanih šala na račun pojedinca 63,5 27,8 3,6 1,6 2,0 Besmisleni i nemogući zadaci 57 33,2 4,4 2,4 Iznošenje neproverenih tvrdniji 52,8 4,3 5,4 Preterana kontrola 58,6 29,2 3,9 5,8 Oni koji su doživeli negativne postupke Oni koji nisu doživeli negativne postupke

18 Rezultati: izloženost pojedinačnim negativnim postupcima na radu (%)
Oni koji su maltretirani Postupak Nikada Povremeno Mesečno Nedeljno Svakodnevno Ne sme da traži nešto na šta ima prava. 58,6 29,2 3,9 1,4 5,8 Izloženost preteranom zadirkivanju ili sarkazmu. 72,7 20.6 2.2 1.2 1.8 Preopterećenost poslom koji nisu mogli da dovrše. 50,7 36,7 5,0 2,3 4,3 Pretnja nasiljem, fizičkim zlostavljanjem ili fizičko zlostavljanje 85,5 10,1 1,7 0,6 1,1 Oni koji nisu doživeli negativne postupke Oni koji su doživeli negativne postupke

19 Izloženost negativnim postupcima na radu (zaključak)
Sudeći po objektivnim pokazateljima maltretiranja (izloženost negativnim postupcima) možemo reći da je između 8.7% i 1.7% ispitanika izloženo maltretiranju na radu. Ovaj procenat dobijen je sabiranjem procenata ispitanika koji su zaokružili opcije “svakodnevno” i “nedeljno” i traženjem negativnog postupka kome su ispitanici najviše i najmanje izloženi. Ovaj procenat se ne povećava značajnije ni prilikom “spuštanja” kriterijuma na izloženost negativnim postupcima na mesečnom nivou. U tom slučaju, maltretiranju je izloženo između 12,6 i 3.4% ispitanika. Ovaj procenat dobijen je sabiranjem procenata ispitanika koji su zaokružili opcije “svakodnevno”, “nedeljno” i “mesečno” i traženjem negativnog postupka kome su ispitanici najviše i najmanje izloženi.

20 Rezultati:otvoreno pitanje
Da li ste u proteklih šest meseci maltretirani na radnom mestu? 67,9% Srbija 0,9% 1.5% 24% ispitanika kaže da je maltretirano na radu. Ipak, uzimajući u obzir učstalost izloženosti, možemo reći da je s obzirom na strožiji krirterijum (nedeljni, dnevni nivo) 2.4% ispitanika maltetirano, a s obzirom na “blaži” kriterijum 4.2%. U najvećem broju slučajeva (45.8%), maltretiranje je počelo pre više od 2 godine i još uvek traje!

21 Rezultati:otvoreno pitanje
Da li ste u proteklih šest meseci maltretirani na radnom mestu? 69,5% Beograd 18,2% 0,3% 1% 18,2% ispitanika kaže da je maltretirano na radu. Ipak, uzimajući u obzir učstalost izloženosti, možemo reći da je s obzirom na strožiji krirterijum (nedeljni, dnevni nivo) 1.3% ispitanika maltetirano. U najvećem broju slučajeva (41.3%), maltretiranje je počelo pre više od 2 godine i još uvek traje!

22 Otvoreno pitanje (zaključak)
Iako 24% ispitanika iz cele Srbije kaže da je maltretirano na radu, pitanje je da li “retko” i “povremeno” maltretiranje možemo smatrati maltretiranjem? Primenjujući “oštriji” kriterijum, maltretiranje na najmanje nedeljnom nivou, dobijamo da 2.4% ispitanika izjavljuje da je maltretirano na radu. Ako primenimo “blaži” kriterijum, maltretiranje na najmanje mesečnom nivou, možemo reći da 4.2% ispitanika izjavljuje da je maltretirano na radu.

23 Koliko ljudi je pored vas bilo maltretirano?
Počinioci i mete Ko vas je maltretirao? Koliko ljudi je pored vas bilo maltretirano? 67,9% 67,1%

24 Da li ste se nekome obraćali za pomoć?
Traženje pomoći Da li ste se nekome obraćali za pomoć? 60,8% 39,2%

25 Kome se obraćaju i zašto se ne obraćaju
23,1%* 32,4%* 38,3 % 23,1% 0,9% Oprez! Najveći broj ispitanika su članovi Sindikata, pa je očekivano da se dosta njih obraća ovoj organizaciji! * Procenti se ne sabiraju do 100 jer su ispitanici mogli da navedu više pojedinaca/organizacija kojima se obraćaju ili više razloga zbog kojih se ne obraćaju nikome. Procenti se, dakle, odnose na procenat navođenja jednog elementa.

26 Još dva važna pokazatelja
11.5% ispitanika kaže da je nekada, tokom svog dosadašnjeg radnog staža zlostavljan na radnom mestu. 7.0% ispitanika izjavljuju da su svedoci maltretiranja na radu.

27 Veća ili manja izloženost maltretiranju na radu?
STATISTIČKI NEZNAČAJNE RAZLIKE Između više i manje obrazovanih ne postoji razlika u izloženosti negativnim postupcima na radu Između menadžera i neposrednih izvršilaca ne postoji razlika u izloženosti negativnim postupcima na radu. Između zaposlenih na neodređeno i određeno vreme ne postoji razlika u izloženosti negativnim postupcima na radu. Između muškaraca i žena ne postoji razika u izloženosti negativnim postupcima na radu. Između ispitanika iz različitih mesta i gradova u Srbiji ne postoji razlika u izloženosti negativnim postupcima na radu. Između ispitanika koji dolaze iz većih i manjih kompanija ne postoje razlike u izloženosti negativnim postupcima na radu. P>0,05

28 Veća ili manja izloženost maltretiranju na radu?
Statistički značajna razlika između izloženosti negativnim postupcima u privatnim i javnim organizacijama. Metod analize: Kruskal-Volisov test Zaposleni u privatnim organizacijama n=528, zaposleni u javnim organizacijama n=960, X 2 (1, n=1488)=27.90, p=0,000 Zaposleni u privatnim organizacijama imaju veću medijanu rezultata (Md=32) od zaposlenih u javnim organizacijama (Md=29) Dakle, zaposleni u privatnim organizacijama prijavljuju da su češće izloženi negativnim postupcima na radu nego zaposleni u javnim organizacijama.

29 Veća ili manja izloženost maltretiranju na radu?
Statistički značajna razlika između izloženosti negativnim postupcima u organizacijama koje su privatizovane (u poslednjih 10 godina) i onih koje nisu privatizovane. Metod analize: Kruskal-Volisov test Zaposleni u privatizovanim organizacijama n=447, zaposleni u neprivatizovanim organizacijama n=1141, X 2 (1, n=1588)=25.25, p=0,000 Zaposleni u privatizovanim organizacijama imaju veću medijanu rezultata (Md=32) od zaposlenih u neprivatizovanim organizacijama (Md=29) Dakle, zaposleni u privatizovanim organizacijama prijavljuju da su češće izloženi negativnim postupcima na radu nego zaposleni u neprivatizovanim organizacijama.

30 Veća ili manja izloženost maltretiranju na radu?
Ipak, između broja privatizacija i izloženosti maltretiranju na radnom mestu nema statistički značajne povezanosti. Dakle, veći broj privatizacija ne znači i povećani rizik da zaposleni postanu izloženi negativnim postupcima na radu.

31 Veća ili manja izloženost maltretiranju na radu?
Statistički značajna razlika između izloženosti negativnim postupcima u organizacijama u kojima postoji sindikalno organizovanje i u kojima ne postoji. Metod analize: Kruskal-Volisov test Zaposleni u org.sa sindikalnim organizovanjem n=1499, zaposleni u org.bez sind.organ. n=194, X 2 (1, n=1693)=10.40, p=0,001 Zaposleni u organizacijama gde ima sind.org. imaju manju medijanu rezultata (Md=29) od zaposlenih u organizacijama gde nema sind.org. (Md=32) Dakle, tamo gde postoji sindikalno organiz.zaposlenih, zaposleni prijavljuju manju izloženost negativ.postupcima na radnom mestu.

32 Povezanost maltretiranja, samoocene zdravstvenog stanja i zadovoljstva životom
Utvrđena je statistički značajna (p=0,00), ali niska povezanost između izloženosti negativnim postupcima na radu i zadovoljstva životom (r=-,275) i izloženosti negativnim postupcima na radu i ocene trenutnog zdravstvenog stanja (r=-.316). Dakle, pojedinci koji izveštavaju da su izloženi negativnim postupcima na radu ujedno izveštavaju i da su nešto manje zadovoljni životom i negativnije ocenjuju svoje trenutno zdravstveno stanje!

33 Zaključci 24% ispitanika izjavljuje da je izloženo maltretiranju na radu u poslednjih 6 meseci, ALI ako uzmemo u obzir i učestalost izloženosti (najmanje na mesečnom nivou), kako bismo izbegli pojedinačne izolovane incidente, možemo reći da 4.2% ispitanika izjavljuje da je maltretiranju na radnom mestu. Sudeći po objektivnim pokazateljima maltretiranja (izloženost negativnim postupcima na radu) možemo reći da je između 8.7% i 1.7% ispitanika izloženo maltretiranju na radu na najmanje nedeljnom nivou. Ovaj procenat se ne povećava značajnije ni prilikom “spuštanja” kriterijuma na izloženost negativnim postupcima na najmanje mesečnom nivou. U tom slučaju, možemo reći da je maltretiranju izloženo između 12,6 i 3.4% ispitanika.

34 Zaključci U najvećem broju slučajeva (45.8%), maltretiranje je počelo pre više od dve godine i još uvek traje. U 67% slučajeva, napadač je nadređeni, a obično su maltretirani ispitanik i još nekoliko kolega. Najveći broj (60.8%) maltretiranih ispitanika se ne obraća za pomoć jer se plaši posledica i zato što, po njihovom mišljenju, ne postoje mehanizmi zaštite od maltretiranja. Oni koji se obraćaju za pomoć, najviše je traže od nekog nadređenog lica iz organizacije (32.4%).

35 Zaključci 11.5% ispitanika koji nisu žrtve maltretiranja na radu izjavljuju da su nekada bili zlostavljani na radu. 7.0% ispitanika koji nisu žrtve, kažu da su svedoci maltretiranja na radu. Ne postoji statistički značajna razlika u izloženosti negativnim postupcima na radu između: muškaraca i žena, osoba sa višim stepenom stručne spreme i nižim stepenom stručne spreme, neposrednih izvršilaca i menadžera, zaposlenih u manjim kolektivima i zaposlenih u većim kolektivima. Zaposleni u privatnim organizacijama, kao i onima koje su privatizovane izveštavaju da su česće izloženi negativnim postupcima na radu. Zaposleni u organizacijama u kojima postoji sindikalno organizovanje zaposlenih izveštavaju da su ređe izloženi negativnim postupcima na radu.

36 Zaključci Ispitanici koji izveštavaju da su izloženi negativnim postupcima na radu ujedno nešto lošije ocenjuju svoje opšte zdravstveno stanje i zadovoljstvo životom. Zaposleni u privatnim organizacijama, kao i onima koje su privatizovane izveštavaju da su česće izloženi negativnim postupcima na radu, nego oni iz javnih organizacija. Zaposleni u organizacijama u kojima postoji sindikalno organizovanje zaposlenih izveštavaju da su ređe izloženi negativnim postupcima na radu, nego oni koji su iz organizacija koje nemaju sindikat. Ispitanici koji izveštavaju da su izloženi maltretiranju na radu ujedno nešto lošije ocenjuju svoje opšte zdravstveno stanje i zadovoljstvo životom.

37 Zaključci Oprez prilikom tumačenja podataka!
Ne postoji način da se nepristrasno proceni maltretiranje na radnom mestu jer se uvek oslanjamo na izveštaje ispitanika, a ne na objektivno posmatranje! Viša odnosno niža stopa izveštavanja o izloženosti maltretiranju može značiti da neke grupe zaposlenih bolje prepoznaju maltretiranje, a neke lošije, ali da su zapravo podjednako izloženi istom! Uzorak nije reprezentativan. Dakle, rezultati govore o zanimljivim trendovima koje je potrebno dalje izučavati!