Проф. др Александар Милојевић АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ

Презентација на тему: "Проф. др Александар Милојевић АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ"— Транскрипт презентације:

1 Проф. др Александар Милојевић АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ
Проф. др Александар Милојевић АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ Основни методолошки појмови

2 У методологији је формулисано више врста хипотеза у односу на логичку заснованост и то:
радна хипотеза ад хок хипотеза помоћна хипотеза научна хипотеза

3 Ад хок је провизорна хипотеза, тј
Ад хок је провизорна хипотеза, тј. она која прва падне на памет и због тога је често без логичке заснованости, неаргументована. И поред тога, ад хок хипотезе не морају бити бескорисне, тј. могу наћи значајне аргументе за своју потврду јер су резултат интуитивних предвиђања.

4 Акционо истраживање Курт Левин је четрдесетих година двадесетог века увео појам акционог истраживања у методологију, верујући да се појаве могу проучавати и у току проучавања мењати, и промене мерити. У овим истраживањима актери су сами истраживачи а критријум за истраживање је побољшање професионалне праксе. Могућности за уопштавање резултата ових истраживања су ограничене.

5 Значајна својства акционих истраживања су:
усмерена су ка решавању посебних практичних проблема, налази су им брзо применљиви у решавању постављеног проблема, сврха организовања истраживања је побољшање функције неког система, одликују се флексибилношћу, прилагодљивошћу, проблеми и налази истраживања искуствене су природе, узорак је нетипичан, а налаз неуопштив и слаб надзор над независном променљивом.

6 прикупљање података ради постављања дијагнозе и оцене,
Фазе у процесу акционих истраживања су: прикупљање података ради постављања дијагнозе и оцене, повратно информисање, планирање ис провођење акције и прикупљање података о новом стању после истраживања.

7 Поступци који се најчешће користе у акционим истраживањима су:
анализа садржаја документације, посматрање, интервјуисање и анкетирање.

8 Експериментална метода
Експеримент је процес стицања искуственог сведочанства које показује ефекат неке променљиве на другу, при чему истраживач плански манипулише најмање једном променљивом, надзире значајне услове, опажа, мери и бележи промене зависне променљиве (одговоре објекта експериментисања). Суштинска одлика експеримента, која је по оцени многих довољна да експеримент разграничи од других метода педагошких истраживања је то што истраживач мења (варира) услове под којима се појава јавља. Истраживач, мења услов и прати промене у појави коју истражује.

9 Суштина експеримента је у томе да истраживач мења услове и након тога упоређује стање пре и после промене услова. Компарацијом ситуација у којој је промена извршена и оном у којој није било промена могуће је утврдити повезаност између појаве и услова. Ово је најједноставнији и основни облик експеримента. У експерименту постоје могућности да се врши већи број варијација и да се упоређије не само стање пре и после, него и да се упоређују ситуације настале под утицајем извршених промена у више група. Експериментатор, дакле, не проучава појаве онакве какве оне јесу, у условима у којима се оне саме јављају, него интервенише, тј. мења услове и утврђује зависност промена од промењених услова.

10 Промена коју истраживач врши назива се експериментални фактор
Промена коју истраживач врши назива се експериментални фактор. Дејство овога фактора се у експерименту посматра; прати се шта ће се под утицајем овога фактора мењати. Иницијално мерење је оно које се врши пре увођења фактора, пре промене услова. Њиме се констатује почетно стање у експерименту. Мерење које се врши после увођења експерименталног фактора је финално мерење. Овим мерењем се долази до закључка о резултату експерименталног фактора, тј. о учинку уведеног фактора. До закључка се долази тек након упоређивања ова два мерења. Уведени фактор је независна варијабла у експерименту. Појава на којој се прате промене које настају под утицајем независне варијабле је зависна варијабла.

11 Експериментални нацрт
Према Кирку план по коме се субјекти излажу третману и подаци анализирају назива се експериментални нацрт. Експериментални нацрти су подесни за проверавање хипотеза о узрочном односу између променљивих. Нацрти истраживања, који се предузимају у ову сврху треба да испуне неколико основних услова: морају дати сведочанство о вези, коваријацији променљивих да поштују временски след јављања искључена алтернативна објашњења коваријација постојање теоријског становишта о природи узрочности

12 Испитивање узрочних веза између променљивих у експерименталном нацрту подразумева намерно мењање једне променљиве за коју се претпоставља да је узрок друге (тј. манипулисање независном променљивом). Основна техничка функција експерименталног нацрта је да контролише варијансу у скупу резултата мерења зависне променљиве према начелу: учинити максималном експерименталну систематску варијансу, успешно контролисати страну варијансу и свести на најмању могућу меруваријансу грешке.

13 Многи методолози сматрају да се под експерименталним нацртом подразумева:
скуп третмана одабраних за поређење спецификација јединица, тј. испитаника на које ће третмани бити примењени правила по којима ће третмани бити распоређени на експерименталне јединице верификација мерења или других бележења која ће бити вршена на свакој јединици.

14 Експериментална варијабла
Независна варијабла у коју се уноси одређена промена. Ова промена се назива експерименталним фактором. Експериментална варијабла је независна варијабла којом управља експериментатор, плански је мењајући ради постизања одређеног педагошког ефекта и његове провере.

15 Дескриптивна метода Суштина дескриптивне методе у педагошким истраживањима је у описивању педагошких појава. Функција описа је да послуже генерализацији, проналажењу битних заједничких карактеристика сродних појава. У другом кораку се, након прикупљања и сређивања података, подаци упоређују, супротстављају, вреднују и интерпретирају, те се тако дескриптивна метода не задржава само на описивању педагошких појава. Дескрипција схваћена као научна метода обухвата још и њихову интерпретацију, извођење закључака. Има више варијанти дескриптивних истраживања. Као најчешће помињане у оквиру ове врсте истраживања су: сервеј и теоријска анализа.

16 Експликација-(eng. EXPLANATION-објашњење)
Научни поступак којим се објашњава појава која се истражује. Главни је циљ процеса научног истраживања и сазнања истине, која подразумева свођење једних чињеница на друге, или довођење у функционалну зависност једних од других. Појава се може објаснити одговарајућим дедуковањем из општег, правилом или емпиријском генерализацијом.

17 Свако научно објашњење садржи два основна структурална елемента, оно што се објашњава или предмет објашњавања (explanandum, explicandum) и оно помоћу чега се објашњава или средство објашњавања (explanans, explicatum). Каузално (детерминистичко) објашњење полази од узрока појаве која се објашњава, док се генерализаторско објашњење састоји у подвођењу конкретне појаве под неко генерално правило, хипотезу, закон, принцип. Конкретна појава се дедукује као посебан случај из општег правила.

18 Експлорација Термин који се користи да би се означила интеракција између субјекта, истраживача и величина у његовој околини. Ова се интеракција предузима да би се прикупили подаци о својствима, посебностима и вредностима одређених величина, као и о њиховим међуодносима и правилностима процеса који се међу њима одвијају. Експлоративне активности имају за циљ добијање информација о стварима, процесима и својствима околине. Експлорација је једна од фаза научне делатности, која се методолошки мање или више планира, те и интегрише у дефинисање проблема, с једне стране, као и његово разјашњавање, с друге стране.

19 Експлоративно истраживање
Вид истраживања које се предузима у почетним проучавањима неке области која садржи много непопзнатог, пре свега у ситуацијама када још није идентификован проблем. Ова се истраживања предузимају да би се добио одговор на питање: Шта је проблем? Она се предузимају пре него што је јасно дефинисан проблем, тј. пре него што је идентификован. У предузимању ових истраживања немају се на уму могућа решења, хипотезе. Планови, нацрти експлоративних истраживања су неформални, гипки, прилагодиви и осетљиви за откривање неочекиваног, изненађујућег и дотад ненаслућеног. Након експлоративних, очекују се истраживања са строжијим формалним нацртима, којима ће се проверавати хипотезе.

20 Фундаментална истраживања
Велики број аутора у методологији класификује истраживања према нивоима, делећи их на фундаментална (базична) и примењена. Истраживања која настоје да утврде основне законитости у васпитању, да произведу знања која ће имати научну вредност и допринесу укупној суми научних знања у одређеној области су фундаментална. Њихови резултати се у педагошкој пракси не примењују непосредно, већ преко резултата оперативних истраживања. Често су интердисциплинарна, те захватају не само педагошка него и друга научна подручја, области наука на које је педагогија упућена.

21 Усмерена су на стицање знања којима се доприноси развијању, пречишћавању и филтрирању теорије. Ова истраживања почињу теоријом и веће су апстрактности. Фундаменталним истраживањима стичу се знања веће општости од знања добијених примењеним истраживањем. Фундаментална истраживања обично нису планирана да реше непосредне личне и друштвене проблеме. На основу њих се не прдузимају конкретне акције.

22 Фундаментална истраживања унапређују даља трагања, индиректно и методологију оперативних истраживања; доприносе идентификовању теорија које треба да буду тестиране у примењеним истраживањима. Она покрећу радозналост, истраживача интересују налази о свету који га окружује, а не непопсредна примена тих налаза. Често се мисли да ова истраживања имају распрострањенију примену него налази примењениох истраживања.

23 Хипотеза истраживања Замишљено, пробно, могуће, значајно и проверљиво решење научног проблема. Унапред се узима као истинита, мада њену истиност тек треба доказати. Пробно решење мора да буде добро образложено расположивим научним знањем и да буде проверљиво. За хипотезу се каже да је водич у трагању за изворима података, средство за евалуацију сакупљених чињеница, аргумената. Олакшава научно истраживање. У дефинисању хипотеза истиче се својство, које се односи на привремено, претходно објашњење појава. Сусрећу се и констатације да су хипотезе специфични искази о проблему који се проучава, и говоре о томе шта истраживач мисли о томе какав ће бити исход његових истраживачких поступака.

24 У методолошкој литератури се често наилази на констатацију да ако је проблем изражен питањем којим се тражи недостајуће знање, онда је хипотеза одговор на питање којим је постављен проблем. У објашњењима хипотезе истиче се да би она требало да буде јасан, значајан, логички, искуствено допустив, теоријски добро образложен и искуствено проверљив одговор на питање, проблем. У педагогији, психологији, као у другим наукама са емпиријским истраживањима научни проблеми се често односе на релацију међу варијаблама. Хипотезе се овде односе на чињеничне исказе о претпостављеном односу између променљивих.

25 Тестирање хипотеза Верификација хипотеза статистичког карактера које се односе на оцену из узорка и разлику неке стварне и могуће вредности. Статистичке хипотезе могу бити нулте и алтернативне. Тестирање статистичких хипотеза се састоји у одређивању и примени критеријума у сврху прихватања и одбацивања. У пракси оно се врши избором стандарда вероватноће од 1,00% до 5,00%. Одбацивање нулте хипотезе на нивоу 5,00% значи да у истом броју случајева вероватно да је разлика два узорка последица случајности, те је ова хипотеза само у 5,00% случајева тачна.

26 Величина нивоа вероватноће зависи од разлика у којима се преузима прихватање хипотезе. Ако је ниво нижи може се одбацити нулта хипотеза, и ако је тачна и обратно ваља је прихватити са већим степеном вероватноће иако је погрешна. Избор статистичког теста у тестирању хипотеза зависи од природе расподеле варијабли у популацији, начина узимања узорка из популације, типа мерне скале са које потичу подаци. Значајност разлика се цени: а) на основу параметара основног скупа коме узорци припадају; б) на основу степена измешаности узорака у поређењу.

27 Користи се нулта хипотеза и алтернативна хипотеза
Користи се нулта хипотеза и алтернативна хипотеза. Нултом хипотезом се тврди да неке разлике или повезаности у популацији нема, односно да не постоји разлика између популацијских параметара. У доказивању припадања узорака истом скупу употребљавају се параметри. Такви поступци се називају параметријски тестови од којих се највише примењује Студентов т-тест. У доказивању степена измешаности узорака у поређењу користе се непараметријски поступци од којих се највише примењује hi-квадрат тест.

28 Проблем истраживања Научно истраживање почиње увиђањем, постављањем и формулисањем проблема. Научни проблем методолози најчешће дефинишу као „знање о незнању“. У методологији се срећу два приступа дефинисању овога појма. Један од њих је посматрање психолошког садржаја проблема, а други је аспект структуре језичког изражавања проблема. Израз проблем у овом контексту значи сазнање да нешто не знамо. С тога се научни проблем дефинише као питање на које, у дотад расположивим знањима нема одговора.

29 Сматра се да се проблем може испољити у разним видовима:
када постоји празнина у систему научног знања; када су покушаји да решимо неки проблем међусобно несагласни; када постоји чињеница коју, на основу расположивих знања, нисмо у могућности да објаснимо; када у некој научној теорији откријемо логичну противуречност; када наиђемо на међусобно несагласне теорије; када постоји несагласност између старих реоријских представа и нових научних чињеница итд.

30 Све претходно наведене ситуације у којима се јавља проблем, карактеришу се недовољношћу знања о одређеној области стварности. И у педагошким истраживањима је ситуација иста. И емпиријска, као и теоријска педагошка истраживања почињу постављањем проблема, тј. његовим дефинисањем и образлагањем. Природан облик изражавања проблема у педагошким, као и у другим областима истраживања је питање, односно упитна реченица. Ово питање је основна водиља у истраживању. За њега се често као синоним среће израз „Аријаднина нит“.