PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM U FINANSIJSKOM POSLOVANJU

Презентација на тему: "PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM U FINANSIJSKOM POSLOVANJU"— Транскрипт презентације:

1 PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM U FINANSIJSKOM POSLOVANJU
Upravljanje rizikom je umetnost donošenja odluka u nepredvidivom okruženju. Upravljanje rizikom je centralni deo strateškog menadžmenta i korporativnog upravljanja svakog privrednog subjekta. Ciljevi upravljanja rizikom su: Da privredni subjekt može da preživi gubitke i posle toga da ostvari rast, Da efikasno posluje u rizičnom okruženju, Da usklađuje poslovanje sa zakonskim propisima. Svaki privredni subjekt razvija sopstveno interno uputstvo za upravljanje rizikom, koje je usvojeno od nadležnih organa upravljanja.

2 Upravljanje rizikom je i zanimanje – risk manager i CRO – Chief Risk Officer.
Banke su dužne da uspostave sveobuhvatan i pouzdan sistem upravljanja rizicima, koji je uključen u sve poslove. Sistem upravljanja rizicima obuhvata: Strategiju i politike za upravljanje rizicima, kao i procedure za identifikovanje i merenje, tj. procenu rizika. Odgovarajuću organizacionu strukturu, Efektivan i efikasan proces upravljanja svim rizicima kojima je banka izložena, Adekvatan sistem unutrašnjih kontrola, Odgovarajući informacioni sistem, Adekvatan proces interne procene adekvatnosti kapitala.

3 Proces upravljanja rizikom

4 Proces upravljanja rizikom se sastoji od 6 koraka:
Utvrđivanje ciljeva – primarni cilj je sačuvati efikasnost privrednog subjekta, a sekundarni cilj je primarna zaštita zaposlenih od povreda. - Ostali ciljevi – smanjenje troškova, društveno odgovorno ponašanje i dobri odnosi sa javnošću. 2) Identifikacija rizika – sagledavanje izloženosti riziku i potencijalnim štetama povezanim sa određenim tipom rizika kod fizičkih sredstava, finansijskih sredstava, ljudskih resursa i odgovornost. Utvrđivanje uzročno-posledičnih veza pojedinih rizika. Opis rizika – prezentacija identifikovanih rizika korišćenjem tabele. Primena kombinovanog pristupa (upitnici, dijagrami, analiza fin.izveštaja, brainstorming, studije slučaja, radionice, intervju).

5 Osnovna klasifikacija rizika:
- Kritičan rizik – dovodi do bankrotstva, - Važan rizik – ugrožava likvidnost, Nevažan rizik – efekti ne utiču bitno na poslovanje tj. ne ugrožava likvidnost i solventnost. 3)Procena rizika - proces analize i ocenjivanja rizika, gde se određuje potencijalni gubitak i verovatnoća nastanka gubitka. - Može biti kvalitativno, kvantitativno i polu-kvantitativno u pogledu verovatnoće pojavljivanja rizičnog događaja i mogućim posledicama.

6 - Svaki identifikovani rizik se rangira i dodeljuje mu se relativna važnost.
- Redovno interno izveštavanje za potrebe menadžmenta i eksterno izveštavanje stejkholdera. 4) Razmatranje alternativa i izbor instrumenata za upravljanje rizikom – podrazumeva dva rešenja: kontrolu rizika – usmerena na minimiziranje gubitaka i finansiranje rizika – usklađivanje raspoloživih sredstava namenjenih regulisanju gubitaka koji proizilaze iz rizika koji preostaju nakon primene tehnika kontrole rizika.

7 Metode za kontrolu rizika su: izbegavanje, preventiva i smanjivanje rizika, tj. sprečavanje i kontrola gubitaka i minimiziranje realizovanih gubitaka. Metode za finansiranje rizika su: zadržavanje za rizike niskog iznosa gubitka i prenos rizika na drugo lice. 5) Primena odluke – odnosi se na zadržavanje ili prenošenje rizika sa ili bez fondova rezervi. 6) Procena i ponovno ispitivanje – stalno ocenjivanje i korigovanje upravljanja rizikom, s obzirom da se rizik vremenom menja i da su moguće greške prilikom upravljanja rizikom.

8 Okvir za upravljanje rizicima u preduzeću – ERM (Enterprise Risk Management)

9 STRUKTURA I ADMINISTRIRANJE PROCESA UPRAVLJANJA RIZIKOM
Politika upravljanja rizikom definiše sklonost privrednog subjekta ka riziku i njegove pristupe riziku, odgovornost za upravljanje rizikom i zakonske obaveze i zahteve koji se odnose na odredbe politike. Efektivno upravljanje rizikom podrazumeva proces u kome su: Izvršni direktori i menadžment orijentisani ka dobrom rezultatu korporacije, Jasno podeljene nadležnosti i odgovornosti unutrar privrednog subjekta, Alocirani resursi za obuku i povećanje svesti o riziku kod svih stejkholdera. Upravni odbor definiše strateški pravac i formira okruženje i strukture za upravljanje rizikom radi efektivnog i efikasnog funkcionisanja. Organizacioni delovi imaju bazičnu odgovornost za upravljanje rizikom u dnevnom poslovanju.

10 Uloga menadžera i sektora za upravljanje rizikom (UR) podrazumeva:
Definisanje i sprovođenje politike i strategije UR, Odgovornost za UR na strateškom i operativnom nivou, Obuke i prezentacije za podizanje svesti o riziku u privrednom subjektu, Kreiranje i implementacija internih politika za UR na nivou organizacionog dela, Kreiranje i kontrola procesa UR na nivou privrednog subjekta i nivou organizacionih jedinica, Monitoring i izveštavanje procesa UR.

11 Uloga interne revizije u procesu UR je usmerena na:
- kontrolisanje i davanje preporuka za minimiziranje rizika u svim organizacionim delovima, praćenje ispunjenja preporučenih mera od strane odgovornih delova, obezbeđuje aktivnu podršku i uključenost u proces UR, izveštava upravni odbor o riziku i preporučenim merama.

12 INFORMACIONA REŠENJA ZA MERENJE, ANALIZU I KONTROLU RIZIKA
Nakon definisane strategije za UR razmotriti softverska rešenja za različite kalkulacije, merenje transakcija, krive kamatnih stopa, volatilnost i korelaciju, ugrađivanje modula za kontrolu rizika u svakoj aplikaciji koju privredni subjekt koristi. Softver za UR omogućava: Integrisani pregled rizika kojima je izložen privredni subjekt, Praćenje profitabilnosti u odnosu na politiku rizika, Izveštavanje regulatornog tela i merenje rizika u poslovanju.

13 Komponente softvera su:
Merenje kreditnog rizika, modeli i simulacija izloženosti, Merenje tržišnog rizika, modeli i simulacija izloženosti, Merenje pronevera, modeli i simulacije izloženosti, VAR, istorijska simulacija, Monte Karlo simulacija, “greek” kalkulatori rizika, Generisanje modeliranja i scenarija, Testiranje ekstremnih događaja. GRC – Governance Risk Controls je poznatno softversko rešenje za UR, koje u potpunosti pokriva glavne faze u UR. Poznati modeli za kvantifikaciju kreditnog rizika su: Credit Metrics, Credit Risk+, Credit Portfolio View TM. U našoj bankarskoj praksi, banke sa inostranim kapitalom koriste gupna outsource softverska rešenja, a slabije razvijene banke vrše UR preko excela.

14 STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZIKOM BANKE
UR je važna komponenta konkurentnosti banke. U skladu sa važećom regulativom, banka je dužna da uspostavi sveobuhvatan i pouzdan sistem UR, koji je uključen u sve njene poslovne aktivnosti i koji obezbeđuje da rizični profil banke bude uvek u skladu sa već utvrđenom sklonošću ka rizicima. Sistem upravljanja rizicima obuhvata: 1) Strategiju i politike za UR, kao i procedure za identifikovanje i merenje, tj. procenu i upravljanje rizicima, 2) Odgovarajuću unutašnju organizacionu strukturu, 3) Efektivan i efikasan proces UR kojima je banka izložena, 4) Adekvatan sistem unutrašnjih kontrola, 5) Odgovarujući informacioni sistem, 6) Adekvatan proces interne procene adekvatnosti kapitala.

15 Banka je dužna da uspostavi efektivan i efikasan proces upravljanja rizicima, koji obuhvata ublažavanje, praćenje i kontrolu rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena, a koje je identifikovala i izmerila. Pod ubalažavanjem rizika se podrazumeva diversifikacija, prenos, smanjenje i/ili izbegavanje rizika, imajući u vidu rizični profil banke i njenu sklonost ka rizicima. Pod praćenjem i kontrolom rizika se podrazumeva učestalost i način praćenja rizika kojima je banka izložena, kao i praćenje i kontrola limita u okviru uspostavljenog sistema limita. Banka mora da poseduje organizaciju, ljudske resurse i rezervisana sredstva kakao bi se uspešno nosila sa rizikom.

16 Sektor za upravljanje rizikom je u funkciji održavanja rizika u tolerantnim okvirima delovanja za šta je neophodno obezbediti: 1) Pouzdane informacije i tačne izveštaje o pretnji, nastanku i dejstvu rizika, 2) Merenje dejstva svakog pojedinačnog rizika i njihovog međusobnog uticaja u novčanom ekvivalentu – izraženo kroz smanjenje profita banke ili kroz štete koje se nanose sredstvima banke, 3) Adekvatne strategije, programe i planove za sprečavanje i suzbijanje dejstva svakog rizika kroz odgovarajuće poslovne politike, procedure i standarde.

17 Banka je dužna da proces interne procene adekvatnosti kapitala uključi u sistem upravljanja rizicima i donošenja odluka u banci. Banka je dužna da redovno, a najmanje jednom godišnje, proverava i preispituje proces interne procene adekvatnosti kapitala i po potrebi prilagodi taj proces. Banka prihvata rizik i posluje sa njegovim posledicama, a dejstvo rizika ograničava postavljanjem kontrolnih limita izloženosti i vodi politiku diversifikacije pojedinog i ukupnog rizika. Banke vrše rezervisanje određenog novčanog iznosa za pokriće mogućih gubitaka za svaki pojedinačni posao i za celokupno poslovanje, što zavisi od finansijske sposobnosti banke.

18 Banke u svom poslovanju koriste standardne metode procene rizika, koje obezbeđuju informacije o ukupnoj snazi banke, finansijskim i operativnim slabostima ili nepovoljnim trendovima, problemima ili pogoršavajućim uslovima, i o praksama upravljanja rizikom. Uobičajeni nedostaci u upravljanju bankom su: - suviše agresivna aktivnost borda, nejedinstven bord direktora, negativan uticaj insajdera ili menadžmenta, zavisnost sektora za upravljanje rizikom od izvršnog odbora, nekontrolisano kreditiranje, kreditiranje na bazi obezbeđenja bez analize realnih izvora prihoda itd.

19 Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama

20 VAŽNOST UPRAVLJANJA RIZIKOM U FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA
Globalizacija i nestabilnost na finansijskim tržištima, sve jača konkurencija među bankama i drugim privrednim subjektima u sferi finansija, izlaže banke novom riziku i izazovima zahtevajući kontinuirane inovacije i sistematičnost u načinu upravljanja poslovanja i rizikom, kako bi se izbegle i ublažila buduće krize na svetskim tržištima. Ukoliko sagledamo mere NBS od 2001 do danas možemo konstatovati da je njihova rigoroznost uticala da bankarski sektor u Srbiji spremno dočeka svetsku finansijsku krizu krajem Domaće banke su dobro kapitalizovane, rast kredita su bazirale na adekvatnom odnosu novčanog kapitala, depozita klijenata i odgovarajućih rezervisanja za plasmane klijentima, dok su klijenti banke bili suočeni sa nespremnošću da odgovore izazovima krize.