Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

MЕТОДИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА 1

Сличне презентације


Презентација на тему: "MЕТОДИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА 1"— Транскрипт презентације:

1 MЕТОДИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА 1
Доц. др Предраг Лазаревић

2 ОСНОВИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ КАО СТРУЧНА ДЕЛАТНОСТ ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ У СИСТЕМУ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЈЕДИНСТВО ФИЗИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

3 Физичко васпитање као стручна делатност
Физичко васпитање као стручна делатност У теорији физичке културе, се физичко васпитање изједначава са школским физичким васпитањем и посматра се као независтан систем у систему физичке културе. Поједини стручњаци (Матић и Бокан) указују да се физичко васпитање у одређеној мери издваја од спорта и спортске рекреације али са заједничким кореном, а то је физичко вежбање. Други стручњаци као што је Иванић, пак тврде да физичко васпитање у систему физичке културе заузима добар простор спорта и физичког васпитања. Физичко васпитање је друштвено планирана и организована делатност, заснована на педагошко-дидактичким основама а усмерена ка жељеној трансформацији вишедимензионалне личности детета (човека) посредством моторичке активности (телесног кретања).

4 Физичко васпитање је планска и систематска активност која путем физичког вежбања развија људску личност у смислу остваривања васпитног циља у свим организационим облицима физичке културе. Под овим подразумевамо физичко васпитање ученика, спортиста - спортско васпитање и физичко васпитање народа, које има ПРИМАРНЕ И СЕКУНДАРНЕ циљеве.

5 Примарне: Стварање навика за свакодневним вежбањем, кретањем, ради задовољења својих потреба, смањења броја постуралних поремећаја и подизања нивоа здравља. Стварање кретних навика ради наметнутих задатака физичког васпитања, и личних опредељења ученика према многим спортским дисциплинама. Неговање правилног држања тела при седењу, ходању, трчању, ношењу, дизању. Стицање основних теоретских и спортско- техничких знања о законитостима физичког вежбања и спортског такмичења. Развијање правилног односа према кодексу понашања који се негује у физичкој култури.

6 Секундарне: У секундарне циљеве се убрајају остали циљеви васпитања и образовања за које је друштво показало интересовање да се остваре преко: друштвених, спортских и других организација, чија је основна делатност спровођење физичког вежбања-тренирања. Оне представљају гарант реализације ове делатности. Физичко васпитање је специфична делатност усмерена ка усавршавању човекових био-психо- социјалних потенцијала путем физичког вежбања.

7 Савремен цивилизацијски и технолошки развој су довели до тога да физичко васпитање деце и омладине постане неизоставни део њиховог физичког развоја. Одвија се у просветним и васпитно-образовним институцијама. Мора да се иницира, планира и спроводи од стране друштвених и државних субјеката, на основу формиране свести о развојном и превентивном значају физичке активности деце, омладине и одраслих. Физичко васпитање је део васпитно образовне делатности од које зависи опстанак и развој цивилизације.

8 Физичко васпитање има утицаја на формирање свестране личности човека, деце и омладине уопште, а као такав мора водити рачуна о целини васпитања коју чине. ВАСПИТАЊЕ УМНО МОРАЛНО ЕСТЕТСКО ФИЗИЧКО

9 Темеље за физичко васпитање као стручне делатности код нас је поставила Милица Шепа својим доминантним ставом да је “физичко васпитање и предмет и вештина и део васпитања”. Физичко васпитање и улагање у њега је све значајније и цењеније у животу људи. Улагањем у ову област се не долази до продуктивности директно, већ се посредством бољег здравља и квалитета живота ово улагање вишеструко исплаћује.

10 Физичко васпитање у систему физичке културе
Физичко васпитање у систему физичке културе Физичко васпитање је саставни део културних и цивилизацијских тековина људског друштва. Када га преведемо из оквира школског контекста у ширу друштвену заједницу, можемо га посматратои као део физичке културе. Физичка култура је друштвена област и преко ње се води брига о физичким способностима човека. На овај начин се води брига о здрављу, физичком и креативном друштвеном раду, као и о општем доприносу, развоју и благостању народа у којем делује.

11 Чак и код најтежих болести препоручује се неки вид дозиране физичке активности. Када говоримо о здравим особама углавном се очекује да су оне и у доброј физичкој кондицији. Савремени начин живота, техничка достигнућа и навике које нам она намећу не иду у прилог здрављу. Људи се данас све мање крећу, не користе своје физичке потенцијале у пуној мери и то доводи до стања које лако може да пређе у болест. Болести које могу бити повезане са седенталним начином живота су: повишен крвни притисак, спондилоза, остеопороза, гојазност, укљештење нерава, итд.

12 Kористи умерене физичке активности су вишеструке
Редовним вежбањем мишићи постају снажнији, троше неопходну количину шећера из крви при раду, при чему се смањује ризик од дијабетеса и побољшава већ постојећа болест.

13 Такође се смањује ниво LDL холестерола (липопротеин мале густине-Low Density Lipoprotein) у крви и повишава HDL холестерол (липопротеин високе густине-High Density Lipoprotein). Како у току интензивног вежбања шећер из крви бива потрошен, тело почиње да користи залихе масти, и временом се мишићна маса повећава на рачун масти. Ефикасно мршављење тражи дуготрајно вежбање са мањим напором.

14 Простор за мултидисциплинарну активност Физичко вежбање-тренирање
Спорт Рекреација Тренингологија (научно истраживачки рад) Физичко васпитање Простор за мултидисциплинарну активност Физичко вежбање-тренирање Структура физичке културе према Иванићу

15 ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И ЊОМ СТВОРЕНА ДОБРА Физичка култура као скуп
Физичко васпитање Рекреациј а Спорт ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И ЊОМ СТВОРЕНА ДОБРА Физичка култура као скуп са чвориштем

16 Физичка култура представља физичку активност као и њом створена добра.
Матић године даје најкомплетнију дефиницију физичке културе која се може сажети, тако да физичка култура представља програм за овладавање добрима људских физичких активности. Из дефиниције можемо да видимо да je FK друштвена појава настала на одређеном степену развоја људских потреба и људске свести. Умерена физичка активност прија свима без обзира на старосну доб, пол, професију, климатске услове у којима неко живи, или тренутно здравствено стање.

17 ЈЕДИНСТВО ФИЗИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
Непостоји образовање без васпитања. Деца и омладима се кроз педагогију могу васпитавати само кроз образовне садржаје. Пракса је показала да се у овом систему акценат баца на образовање кроз савладавањe нивоа знања и умења док смо мање орјентисани на формирање ставова и вредности. Међутим у крајњем резултату кроз образовање, вршимо преошење знања, што као последицу имају и ефекат васпитања. Васпитање је шири појам од образовања па је и логично да је физичко васпитање шири појам од физичког образовања.

18 Образовање је сложени процес стицања и усвајања знања, развијања способности, стицања вештина, навика, интереса, ставова и оспособљавања за рационалну примену знања, вештина и навика. Физичко образовање је један од значајнијих појмова у физичком васпитању. Оно се поклапа са образовањем уопште, али елементи који су део структуре образовања одржавају функције и садржаје физичког васпитања. Стицање моторичких умења Навика, Својстава и Способности

19 Физичко образовање је неодвојиви део ФВ кроз теоријска знања која развијају свест о вредностима ФК, као и о потреби константног развијања физичких способности и помажу да ученици имају правилан однос према физичким активностима. Образовање представља процес моторичког учења, увежбавања и аутоматизовања кретних умења, навика и вештина из области ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ.

20 “ФИЗИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ ЈЕ ПРОЦЕС КОЈИМ СЕ:
САЗНАЈУ појмови, закони, истине, правила, норме о здрављу и телесном кретању, вежбању, УСВАЈАЈУ, УСАВРШАВАЈУ И УЧВРШЋУЈУ умења, вештине, технике и стилови телесног кретања, вежбања, БУДЕ И ИЗАЗИВАЈУ специфичне склоности и потребе (навике и привике), ОДРЖАВАЈУ И ПОБОЉШАВАЈУ елементарне и сложене моторичке (психо-физичке и физичке способности), ОФОРМЉУЈЕ поглед на свет са специфичним схватањима и уверењима о здрављу и телесном кретању у вежбању” -М. Матић,

21 Физичка образованост је резултат образовања а процену физичке образованости “меримо” кроз нивое:
Физичких и функционалних способности, Умења, вештина, навика, технике, (у области ф.вежбања), Знања (у области вежбања), Привика (да се вежбањем бави) и Уверења о корисности активног бављења физичким вежбањем. Провере и пробе, примена тестова, педагошких, социолошких и психолошких инструмената вршимо, проверу образованости деце и омладине.

22 Саставни делови образовања и образованости су знања, умења, вештине, технике, навике и уверења, али ови параметри подлежу процесу образовања у смислу њиховог мењања и обликовања. Ови појмови су у ствари подложни процени евалуације образовања кроз нови квалитет који се дефинише као тренутни резултат тог процеса. Процеси ФВ и ФО су у основи засновани на физичком вежбању деце и омладине. Свесност значаја и суштине процеса ФВ морају бити свесни стручњаци који директно учествују у овом процесу.

23 Морају бити свесни да: “Телесно кретање-вежбање је појединачни људски чин којим се механичке промене властитог тела, као стварност по себи у конкретној људској пракси претварају у вредност за неког”. -М. Матић, 1978, стр. 15- Када говоримо о утицају кроз допринос физичког вежбања, васпитача, учитеља наставника, и професора, би био у томе да деца и омладина прихвате вежбање као вредност кроз жељу за вежбањем, реализованом вежбању и у жељи да се редовно вежба.

24 Следеће теме за предавање
Физичка вежба – основно средство физичког васпитања Кинематичка структура вежбе, Динамичка структура вежбе, Ритмичка структура вежбе, Кивалитативне карактеристике вежбе, Систематизација физичких вежби, Физичко вежбање као адаптивни процес, Физичко вежбање и адаптација биолошких функција на савремене услове живота, Физичко вежбање и процес адаптације на психички стрес.

25 Пример припреме часа за 2. разред основне школе
Име и презиме Марија Спасојевић 136/2011 Бојана Тоскић 120/2005 Разред II Ментор Драгана Мојсиловић Наставна јединица Атлетика: Скок у даљ Тип часа Увежбавање Циљ физичког васпитања Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичким активностима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.

26 Цветковић Н.(1996=:"Вежбе обликовања за децу"Т&К Принт,Младеновац.
Циљ часа ОБРАЗОВНИ-увежбавање технике скока у даљ суножно, из залета, поскакивањем, одразом на једној нози. Увежбавање вежби обликовања. Увежбавање атлетских правила у скоку у даљ. БИОЛОШКИ-јачање великих мишићних група - посебно мишића ногу и стопала. Развој координације покрета. Развој експлозивне снаге доњих екстремитета. ВАСПИТНИ-формирање позитивних моралних норми понашања, развијање храбрости, одлучности и такмичарског духа. Социолочки облик рада Фронтални, групни, индивидуални. Методе Вербални (објашњавање, образлагање), демонстрација, метод имитације. Објекти,справе, реквизити Обручи, вијаче, шведски сандук, дрвени штап, балони, ластиш, лопта. Литература Милановић Љ.; Стаматовић М.; Шелељић Г. (2008): "Теорија и методика наставе физичког васпитања"; Учитељски факултет, Ужице; Милановић Љ.; Стаматович М. ( ): "Методика физичког васпитања", Завод за уџбенике, Београд; Међедовић Е.; Мартиновић Д. (2006): "ИГРА извор дечије радости"; Учитељски факултет, Београд; Цветковић Н.(1996=:"Вежбе обликовања за децу"Т&К Принт,Младеновац.

27 АКТИВНОСТИ НЕПОСРЕДНО ПРЕ ПОЧЕТКА ЧАСА
-Припремање справа и реквизита. -Маркирање путање кретања за уводну фазу часа путем креде. -Обележавање места за вежбање у припремној фази. -Припрема за главни део часа. -Провера сигурности, исправности и квалитета опреме, справа и реквизита. -Проверити просторије. Проверити видљивост и упалити осветљење (ако је потребно), -Обићи свлачионице и помоћи деци око одлагања гардеробе.

28 -Организовано увођење учнника за час.
1.УВОДНИ ДЕО ЧАСА(3-5 МИН.) ЗАДАЦИ: -Стварање пажње и интересовања за рад као и стварање ведрог расположења деце. -Физиолошко увођење ученика у час (Загревање организма за физичке активности). -Организовано увођење учнника за час. Садржај (Вежбе и игре) Дидактичко-методичке напомене (поступак и организација) Формирање врсте. Полазак у кретање. Постројити децу у једну врсту. Научити их командама - Одељење МИРНО! На деее-СНО! Трчећим кораком нааа-ПРЕД! Комбиновани облици и форме кретања: €€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€€ Лагано трчање уз брање јабука; бочни суножни поскоци, кретање руку из одручења ка узручењу, окренути лицем према центру; ходање на прстима; ходање на петама; на мој знак заустављање из трчања у чучањ; лагано ходање уз уздах-издах. Стати на чело колоне и повести ученике по унапред осмишљеној путањи кретања. Након првог круга напуштамо чело колоне и крећемо се по унутрашњој страни, показујући вежбе и исправљајући ученике истицањем правилног држања и кретања. Водити рачуна о неопходном растојању у колони. Након завршетка последњег круга поређати ученике на места за вежбе обликовања. €€€€€€€€€€€€€€€€

29 I ПРИПРЕМНА ФАЗА ЧАСА (7-8 минута)
ЗАДАЦИ: ОБРАЗОВНИ- створити оптималне физиолошке и механичке услове за функционисање апарата за кретање у даљем току часа,као и његово трајно оспособљавање. БИОЛОШКИ-систематски јачају одређене групе мишића, повећавају покретљивост и чврстину зглобова, усавршавају координациони елементи кретања. ВАСПИТНИ- плански и систематски се стварају услови за правилно држање тела и правилно функционисање унутрашњих органа и система. 1.вежба Опис: Почетни Положај. Стојећи став, покрет главом, наизменично у једну па у другу страну. Циљ: Развој покретљивости и јачање мишића у вратном делу кичменог стуба. 2. вежба Опис: П.п. Стојећи став, руке поред тела. Описивати кругове раменима у једну па у другу страну. Циљ: Истезање и лабављење мишића раменог појаса. 3. вежба Опис: П.п. Стојећи став у малом раскораку, руке у одручењу. Изводити рукама мале, а затим све веће бочне кругове,након загревања раменог појаса,загревају се мишићи руку и шака. Циљ: Јачање мишића раменог појаса,мишићи руку и шака. 4. вежба Опис: П.п. Стојећи став, руке о боковима. Кружити куковима у једну па у другу страну. Циљ: Истезање и лабављење мишића трупа и карличног појаса.

30 5. вежба Опис: П.п. Раскорачни став, руке у одручењу, труп у претклону. Ротирати труп наизменично у једну па у другу страну, додирујући руком стопало супротне ноге. Циљ: Истезање мишића трупа, раменог појаса и ногу 6. вежба Опис: П.п. Лежећи на леђима, руке у узручењу. Подизањем ногу и трупа доћи у седећи став и рукама обухватити колена. Циљ: Јачање мишића трбуха. 7. вежба Опис: П.п. Лежећи на стомаку, руке укрштене иза тела. Подизати и спуштати труп и ноге у исто време. Циљ: Јачање леђних и ножних мишића. 8. вежба Опис: П.п. Седећи, ноге у разножењу, руке у одручењу. Из почетног положаја изводити претклоне трупом ка једној и другој нози, дохватајући рукама стопало. Циљ: Истезање мишића лећа, ногу и карличног појаса.

31 9. вежба Опис: П.П. Лежећи на стомаку ослоњени на руке и колена и покушавају да ураде склекове. Циљ: Јачање мишића руку и раменог појаса. 10. вежба Опис: Изводити чучњеве са рукама у одручењу. Циљ: Јачање и истезање мишића ногу. 11. вежба Опис: П.п. Малим поскоцима у месту растресати опуштене мишиће читавог тела. Циљ: Лабављење мишића читавог тела. Дидактичко-методичке напомене (поступак и организација) Показивање и праћење прати дечије извођење. Тактирање: , , Окренути смо челом према деци. Показивање, објашњавање и дечије извођење је истовремено. Обратити пажњу да свако дете ради правилно вежбу и исправити ако се уоче неке грешке у ставу и при извођењу вежби. При демонстрацији и објашњењу вежби заузети место како би сва деца могла добро да виде демонстрацију вежбе. Вежбе прво покажемо и објаснимо а након тога деца раде вежбе.

32 ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА (25-30 минута)
ЗАДАЦИ: ОБРАЗОВНИ- увежбавање технике скока у даљ суножно, из залета, поскакивањем, одразом на једној нози. БИОЛОШКИ-јачање мишића ногу и стопала. Развој координације покрета.Развој експлозивне снаге доњих екстремитета. ВАСПИТНИ-формирање позитивних моралних норми понашања, развијање храбрости, одлучности и такмичарског духа.

33 Садржаји (вежбе и игре)
ХОП-ЦУП, ПОСКОЧИЋУ Ученици су у поређани у 4 колоне испред којих се налазе цик-цак распоређени обручи. На крају низа обруча је вијача. На дати знак први из колоне креће,скаче суножно из првог у други обруч,а затим из другог у трећи и из трећег у четврти са десне на леву ногу;на крају прескочи вијачу 3 пута,после чега се враћа на крај колоне.Када један ученик буде у другом обручу одмах за њим креће следећи ученик како би сви ученици били активни и кретали се.Ову игрицу понављамо 2-3 пута. ПЕТАО НА ОГРАДИ ХВАТА ГРАНУ БАЛОНОМ Испред одељења које је подељено у четири групе,стављамо шведску клупу,а испред ње постављамо грану(дрвену летву) на коју су окачени балони.Дете из једне и дете из друге,треће и четврте колоне крећу у краћи залет наскоче на "ограду"(клупу) као петао(1 и 2 колона на 1 шведску клупу,а 3. и 4. ради то исто на сведску клупу испред себе),задрже тренутак и саскоче,а затим поскоком дотаћи балоне завезане за "грану"(дрвену летву). Вежбу понављамо 2-3 пута. СКОЧИ БРЗО ПА У БАРУ Ученици су подељени у 4 гупе тј. колоне на размаку од око 2м .Учитељ иде са ластихом од првог ка задњем уценику у колони,а ученици имају задатак да прескоче ластих затим да из залета ускоче у прву бару суножно,затим у другу бару ускоче са чучњем у њој ураде вежбу за ноге напред-назад,скочи на десну па на леву ногу и враћају се на крај колоне. Вежбу понавњамо од 1-3 пута зависно од преосталог времена.

34 Дидактичко-методичке напомене (поступак и организација)
Пре почетка сваке од игрица обајснити ученицима правила игре,затим им демонстрирати ток игре,а након тога водити ученике кроз игрицу и усмеравати када ко треба да крене. Ученици се крећу на безбедној раздаљини али тако да ученици минимум времена проводе стојечи у месту и чекајући свој ред. Наставник прати ученике током игрице и брине се о безбедности свих ученика и правилном извођењу игрица. Завршни део часа (3-5 минута) Задатак Смиривање физиолошких,емоционалних и интелектуалних функција организма. Садржај (вежбе и игре) ХВАТАЊЕ ЛОПТОМ Ученици се крећу слободно у простору за вежбање. Један ученик има лопту и на знак наставника "хвата",односно погађа лоптом остале ученике.Када у томе успе "хватање"(погађање) наставља погођени ученик,а он је слободан и укључује се у игру. Дидактичко-методичке напомене(поступак и организација) Пре почетка објаснити и демонстрирати ученицима игрицу.Након тога Ученици лагано шетају салом како би се њихово тело одмарало и играју задату игрицу. Наставник води рачуна о безбедности и регуларности ове игрице.

35 Доц. др Предраг Лазаревић
ХВАЛА НА ПАЖЊИ. ПИТАЊА??? Доц. др Предраг Лазаревић


Скинути ppt "MЕТОДИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА 1"

Сличне презентације


Реклама од Google