Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

ОЦЕНА ПРЕДЛОГА БУЏЕТА ЗА ГОДИНУ

Сличне презентације


Презентација на тему: "ОЦЕНА ПРЕДЛОГА БУЏЕТА ЗА ГОДИНУ"— Транскрипт презентације:

1 ОЦЕНА ПРЕДЛОГА БУЏЕТА ЗА 2019. ГОДИНУ
Република Србија Фискални савет ОЦЕНА ПРЕДЛОГА БУЏЕТА ЗА ГОДИНУ 28. новембар године

2 Основне оцене Буџетом за планира се одговарајући дефицит од 0,5% БДП-а Добар дугорочни циљ за Србију – обезбеђује макроекономску стабилност и смањује превелики јавни дуг за 2,5 п.п. БДП-а годишње (са 54% БДП-а на 51,5% БДП-а) Јавни приходи и јавни расходи планирани кредибилно – нема ризика да дефицит буде већи, извршење могуће и нешто боље од плана Међутим, буџет је недовољно подстицајан за привредни раст и не решава велике структурне проблеме јавних финансија Недовољне инвестиције у путну и железничку инфраструктуру, заштиту животне средине, просвету и здравство – било потребно и могуће бар 200 млн евра више Поново паушална повећања зарада по секторима од 7 до 12% – нису уведени платни разреди и наставља се са штетном забраном запошљавања Нето плате у општој држави неоправдано расту готово два пута брже него у приватном сектору (9% у просеку у односу на 5% приватног сектора) И даље се крше буџетске процедуре и буџетски календар Фискална стратегија и Предлог закона о буџету и даље касне иако је буџет ушао у „мирније воде“, завршни рачун се не усваја нити објављује

3 Кључни економски проблем: низак привредни раст
Раст БДП-а Србије годинама нижи од других упоредивих земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ) У претходних пет година БДП Србије порастао за око 10%, док су привреде упоредивих земаља ЦИЕ у просеку расле двоструко брже (за око 20%) Због тога животни стандард становника Србије све више заостаје за земљама региона (БДП по глави становника Румуније већ 50% већи, Бугарске 30%...) Заостајање се наставља и у и поред раста БДП-а Србије од преко 4% Око 1 п.п. опоравак пољопривреде од суше – тренд раста БДП-а Србије у години 3-3,5%, а ЦИЕ преко 4% Заостајање структурне природе – није последица спровођења фискалне консолидације нити других привремених чинилаца (поплаве, суше и друго) Добар буџет могао би знатно да допринесе убрзању привредног раста Уз побољшање привредног амбијента (владавине права, борба против корупције, смањење сиве економије и друго)

4 Предложени буџет међутим не даје довољан подстицај за убрзање привредног раста
Фискални савет предлагао (октобар 2018.) конкретне мере у буџету за за ефикасно и одрживо подстицање раста привреде Снажно повећање инвестиција у инфраструктуру (за 200 млн евра у изградњу путева и железничке мреже и још за 100 млн у заштиту животне средине) Фискално растерећење зарада са 63% на 60% За све ово постојало је довољно средстава у буџету Влада, међутим, имала друге буџетске приоритете Инвестирање у наоружање и опрему војске и полиције, веће повећање плата у општој држави и друго А за pro-growth политике знатно мање од потребног Растерећење зарада три пута мање од предлога Фискалног савета, са 63 на 62% За инфраструктуру предвиђено повећање свега 100 млн евра (углавном експропријација) Задржава се непромењено учешће инвестиција у инфраструктуру у БДП-у, заправо нема суштинског побољшања структуре буџета

5 Процењено извршење буџета у 2018
Повећање јавних инвестиција у неће утицати на убрзање привредног раста у % БДП-а  Просек ЦИЕ ( ) Процењено извршење буџета у 2018 Предлог буџета за 2019 Укупне јавне инвестиције опште државе 4,6 3,6 4,0 Одбрана и полиција 0,3 0,6 0,9 Јавне инвестиције без безбедносног сектора 4,3 3,0 3,1 Путна и железничка инфраструктура 1,5 1,6 Здравство, образовање и животна средина 1,3 0,4 Остало 1,4 1,1 Србија за инфраструктуру, здравство, просвету и заштиту животне издваја за трећину (1% БДП-а) мање од упоредивих земаља А због лошег квалитета инфраструктуре и дугогодишњег недовољног издвајања требало би да једно време издваја више од упоредивих земаља Инвестиције у изградњу инфраструктуре убрзавају привредни раст Остали без здравог и потребног буџетског стимуланса убрзању привредног раста у наредној години Уместо тога снажно (и нетранспарентно) повећање улагања у безбедносни сектор

6 Инвестиције у инфраструктуру потребне не само због убрзања раста БДП-а
Због ниских инвестиција у заштиту животне средине Србија је међу најзагађенијим европским земљама По квалитету и изграђености путне и железничке инфраструктуре велики заостатак за упоредивим земљама Путна за 20% а железничка за 40% лошија него у региону (WEF 2017); у просеку 30% мање аутопутева (мерено у км на становника), а 2-3 пута мање него Мађарска, Хрватска и Словенија; две трећине пруга није електрификовано, а на 55% њих брзина возова не прелази ни 60 км/час… Буџетом за пропуштена прилика да се одлучније крене у решавање ових проблема Показатељ Србија Просек ЦИЕ % градских водовода са исправном водом за пиће 56% 99% % становништва с прикључком на јавну канализацију 55% 84% % пречишћених комуналних отпадних вода < 10% 70% % организовано прикупљеног комуналног отпада 80% 95% % укупног отпада који се прерађује < 5% 50%

7 Превелико и поново ad-hoc повећање зарада
Нето плате у општој држави у просеку повећане за 9% (у распону од 7 до 12% по различитим министарствима) Први проблем – скоро два пута већи раст од приватног сектора Плате у приватном сектору (које одређују тржиште и раст продуктивности) расту свега 5% у и сличан раст очекујемо и у наредној години Плате у општој држави већ знатно веће него у приватном сектору (а сигурност посла већа), у додатно се повећава јаз Није у складу са декларативним опредељењем Владе да подстиче развој и атрактивност запошљавања у приватном, а не јавном сектору Трошкови државе за зараде ипак расту 7,5% (а не 9%), јер се продужава штетна забрана запошљавања – којом се смањује укупан број запослених Већ 6 година траје забрана запошљавања уместо да се направе одговарајуће систематизације (првобитни рок за њих био 2016) Недостаје запослених у здравству, а мањкови у инспекцијским службама и др. Најгоре од свега је то што су повећања зарада поново паушално одређена по министарствима Тако уместо да се (као што је најављено) уводи ред у систем зарада у општој држави, Влада у додатно повећава неуређеност система

8 Процењена промена просечних зарада, индекс 2017/2014
Укидање половине привременог умањења плата у ЈП оправдано, али не и за ЕПС Нема више ризика од фискалне кризе – оправдано фазно укидање умањења зарада у јавним предузећима (5% у 2019 и 5% у 2020) Али убедљиво највеће државно предузеће, ЕПС, није ни умањило нето примања запослених крајем 2014, а наставило је да их повећава и у наредним годинама Процењена промена просечних зарада, индекс 2017/2014 ЕПС 108,8 Пошта Србије 94,4 Телеком 93,2 Србијагас 92,3 ЕМС 92,2 Предузеће у исто време не инвестира довољно – инвестиције мање од амортизације Лоше пословање ЕПС-а у умањило стопу раста БДП-а читаве земље Није оправдано додатно повећање просечних зарада на скоро динара у и на око у – та средства усмерити у инвестиције 2014 2015 2016 2017 Просечна нето зарада у ЕПС-у (званични подаци) 79.657 79.979 81.789 84.205 Приближна просечна нето зарада да се поштовала одлука Владе 72.500

9 У 2019. неопходно вратити објективна правила за усклађивање пензија
Пре годину дана главна замерка Фискалног савета на буџет за – није предвиђао укидање кризног привременог смањења пензија Скупштина са закашњењем умањење укинула крајем септембра године Међутим, истовремено непотребно укинуто правило за усклађивање пензија са инфлацијом и стопом привредног раста А Влада увела и дискреционо „новчано увећање уз пензију“ којим се нарушава веза између уплаћених доприноса током радног века и висине пензија Овим изменама подрива се предвидљивост и интегритет пензијског система што потпуно одудара од европске праксе У потребно укинути спорне измене Закона о ПИО и поново усвојити систематична и објективна правила за индексацију

10 Смањење фискалног оптерећења рада са 63 на 62% добро али недовољно
Од укидају се доприноси за случај незапослености на терет послодавца (0,75% бруто зараде) Смањује укупно фискално оптерећење рада са 63 на 62% Смањење фискалног оптерећења рада у начелу добра и ефикасна мера за подстицање привредног раста Смањују се највећи трошкови производње – повећава се конкурентност привреде Фискални стимуланс (око 75 млн евра) равноправно распоређен на читаву привреду (нема привилегованих) Међутим, смањење недовољно – Влада расположива средства потрошила на друге приоритете (плате, војска, полиција и друго) Због тога се ово умањење доприноса неће знатно одразити на трошкове производње појединачних предузећа нити осетно убрзати привредни раст Фискални савет предлагао да буде три пута веће (октобар 2018), али предложени буџет није довољно штедљив да би се то постигло

11 Буџетски процес и календар се и даље не поштују
Буџет сада стабилан – али Предлог закона о буџету Влада опет касно усвојила и доставила у Скупштину – нема никаквог оправдања Уместо 1. новембра (са роком усвајања у Скупштини до 15. децембра), тек новембра – ускраћено време за анализу и продуктивну дискусију Фискална стратегија на основу које би требало правити буџет: уместо да се први нацрт достави Фискалном савету до краја априла – достављен средином новембра Завршни рачун буџета од није више ни јаван документ Законска обавеза усвајања Закона о завршном рачуну није се поштовала од 2002, али је до барем био достављан Скупштини (и самим тим је био и јаван) Од завршног рачуна за укида се и ова пракса – више нема никаквих информација о трошењу буџетских средстава појединачних буџетских корисника А сада још важније јер је променама Закона о буџетском систему из омогућено Влади да прераспоређује око 50 млрд динара мимо усвојеног буџета (из текуће буџетске резерве) У неопходно доследно поштовати законе који дефинишу буџетске процедуре и календар

12 Платни разреди се не примењују ни у 2019. години
Иако је планирано да замене произвољна секторска повећања зарада Фискални савет подржао коначни почетак реформе (планирало се четири године), уз предлоге како да се процес унапреди Ипак, поново повећања по секторима а не по радним местима: у здравству и до 12%, просвета и безбедност 9%, администрација 7% У реформу се ушло без реформског приступа Кренуло се од преговора са синдикатима а не од јединственог и правичног система Договор с једним делом запослених отежавао договоре с другим секторима

13 Потребан заокрет већ почетком 2019.
Потребно одмах радити – немогуће уклапање у мањкави оквир, већ промена оквира На основу економске анализе и поређења са уређенијим државама које су спровеле реформу А не на основу садашњих позиција Владе и синдиката Или одговарајући разреди или секторске реформе здравства и школства Лоша решења довела би до нових проблема (компресија зарада, неправични односи…) Алтернатива је реформа кључних делове друштва (здравства, образовање) а не лоши платни разреди за све

14 Најважнија потребна унапређења
1. Укључити све секторе (превасходно безбедност) Различит третман разара реформу 2. Основицу одредити на нивоу минималне зараде Решава се проблем бесмислених ниских коефицијената Пажљивије се одређује минимална зарада 3. Вредновање послова у складу с економским и тржишним параметрима Поставити запослене на право место и у ширем распону коефицијената (између и унутар сектора) Потребан принцип „једнака зарада за једнак рад“ али и „неједнака зарада за неједнак рад“ (али тамо где треба)


Скинути ppt "ОЦЕНА ПРЕДЛОГА БУЏЕТА ЗА ГОДИНУ"

Сличне презентације


Реклама од Google