Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

Отпремање презентације траје. Молимо да сачекате

9. Предавање Прилагођавање књиговодства и пословни циклус Принципи вредновања имовине предузећа Др Војислав Секерез.

Сличне презентације


Презентација на тему: "9. Предавање Прилагођавање књиговодства и пословни циклус Принципи вредновања имовине предузећа Др Војислав Секерез."— Транскрипт презентације:

1 9. Предавање Прилагођавање књиговодства и пословни циклус Принципи вредновања имовине предузећа
Др Војислав Секерез

2 1. Прилагођавање књиговодства конкретном предузећу
Примена система двојног књиговодства у конкретном предузећу подразумева извесна прилагођавања у складу са: 1) делатношћу предузећа 2) власништвом над предузећем и правном формом 3) унутрашњом организацијом 4) величином предузећа 5) техником обухватања промена

3 Поменута прилагођавања се тичу само структуре имовине, као предмета књиговодства и промена на имовини, док циљеви, принципи и инструменти књиговодства остају непромењени - универзални.

4 1) Несумњиво је да природа делатности којом се предузеће бави има утицаја на облик и структуру имовине, као и изглед пословних операција које изазивају промене. Разлике постоје не само између ширих привредних области као што су индустрија, трговина, пољопривреда, банкарство, телекомуникације и сл., већ се разлике јављају и између појединих грана унутар наведених области.

5 Пословање и структура средстава ће бити другачији у машинској, електронској или прехрамбеној индустрији, односно у организацијама авионског или друмског саобраћаја. Ипак, упркос постојању ових разлика то не значи да ће постојати различита књиговодства за наведене гране, већ се и даље примењује универзални систем двојног књиговодства прилагођен конкретној врсти делатности. Систем двојног књиговодства се примењује и у ванпривредним делатностима (школство, спорт).

6 Као резултат прилагођавања књиговодства различитој садржини имовине и различитим пословним процесима јавиће се само различити рачуни за њихово праћење.

7 2) Правна форма и облици власништва над капиталом такође утичу на садржину књиговодства.
Инокосна предузећа (појединачна приватна предузећа) имају само један рачун сопственог капитала, док ортачка предузећа (друштва лица) имају онолико рачуна капитала колико има ортака. Акционарска друштва, која капитал прибављају емисијом и продајом деоница, имају специфичан начин обухватања сопственог капитала и специфичне промене на њему, а самим тим и специфичне рачуне који се отварају.

8 Облик својине није од пресудног утицаја на правну форму предузећа
Облик својине није од пресудног утицаја на правну форму предузећа. На пример, акционарска друштва и ДОО могу да буду и у приватој и у државној и у мешовитој својини. Правна форма предузећа утиче на избор рачуна капитала, облик резултата и начин његове расподеле. Дакле, наведене правне форме предузећа имају различиту структуру сопствених извора, али све оне и даље остају у оквирима универзалног система двојног књиговодства.

9 3) Унутрашња организација предузећа је условљена његовом делатношћу, величином и начином организованости. Унутрашња организација управљања захтева прецизно праћење свих пословних токова. Како се унутрашња организација разликује од предузећа до предузећа, то се и књиговодство мора прилагођавати и прекрајати своју информациону понуду.

10 Разлике у организацији књиговодства се првенствено односе на праћење трошкова и одговорности по различитим ужим организационим сегментима предузећа, као што су: погони, одељења, производне линије, групе производа, канали дистрибуције, продајне територије, пословнице, представништва, продавнице, стоваришта итд. Организација утиче и на структуру помоћних књига.

11 На пример, предузеће које производи један производ у једном погону има другачију организацију књиговодства од предузећа које производи 100 производа у пет погона. Организација предузећа условљава начин праћења трошкова по ужим организационим сегментима у смислу пружања одговора на питање: где трошкови настају, односно ко (које одељење) је одговоран за њихов настанак.

12 Предузеће које има сопствени возни парк, топлану и алатницу (као места трошкова) ће имати другачији књиговодствени систем праћења трошкова од предузећа које услуге транспорта, загревања и поправке машина купује од добављача. 4) Величина предузећа такође утиче на изглед књиговодства, па ће велика предузећа имати више рачуноводствених јединица (места трошкова, профитних или инвестиционих центара) него мала.

13 5) Коришћење рачунара омогућава брже, квалитетније и свеобухватније обухватање и презентацију информација. Упркос разлици у коришћеним софтверима, у сваком случају ће се користити исти систем двојног књиговодства, са истим инструментима и циљевима, само са различитом техничком основицом.

14 Поред неопходности прилагођавања квалитет информационе понуде књиговодства зависи и од способности и знања људи који се баве његовом организацијом.

15 2. Књиговодствено обухватање фаза пословног циклуса
Економске промене су одраз пословних активности, па обухватање свих економских промена значи и обухватање комплетног пословног циклуса предузећа. Пословни циклус чине све фазе кружног тока кретања средстава по формули Н-Р-П-Р1-Н1. Фазе пословног циклуса су чврсто повезане и међузависне. Оне су комплетно присутне у пословном циклусу производних предузећа.

16 1. фаза – прибављање средстава из сопствених или позајмљених извора (финансирање предузећа).
Отпочињање пословне активности подразумева располагање неопходним средствима, која власници уносе у виду новца (највећим делом) и у виду ствари (углавном основна средства) Остатак неопходних средстава се прибавља из позајмљених извора, углавном узимањем кредита од банака.

17 2. фаза – улагање новчаних средстава у основна средства и залихе, односно набавка неопходних средстава за пословање. 3. фаза – трошење средстава (фактора производње) са циљем да се добију учинци. Претходно набављена обртна и основна средства се троше као инпути у процесу производње са циљем да се добију вреднији оутпути – готови производи и услуге.

18 4. фаза – прелазак уложених средстава из производног облика (производња у току, недовршена производња) у готове производе. Књиговодствено евидентирање завршетка производње. 5. фаза – реализација/продаја готових производа и обрачун резултата. Средства се поново трансформишу у новчани облик (прелазе из робног у новчани облик).

19 Циљ је да се у току овог процеса трансформације вредности (улагања инпута у процес производње, како би се добили оутпути које ћемо продати) створи нова вредност (позитиван резултат – добитак). Другим речима, приходима од продаје треба да се покрију улагања (трошкови) у виду цене коштања производа и оствари профит. Стога је фаза реализације најзначајнија у пословном циклусу и без ње све остале фазе губе свој смисао.

20 Конкретније речено, ослањајући се на изложене фазе, у даљем току наставе ћемо књиговодствено обухватати следеће пословне процесе: 1) прибављање новца из сопствених и позајмљених извора 2) трошење новца приликом финансијских улагања у учешћа у капиталу и хартије од вредности 3) трошење новца на набавку основних средстава и материјала (робе), као дела имовине који се складишти

21 4) трошење новца на производне факторе који се не могу лагеровати (туђе услуге, рад запослених) и трошење лагерованих средстава у процесу производње 5) завршетак производње и ускладиштење готових производа 6) реализација готових производа (робе) 7) наплата потраживања од купаца 8) исплата обавеза 9) предзакључна књижења и закључак књига

22 11) утврђивање периодичног резултата и његова расподела
12) обрачун трошкова са калкулацијом и 13) систем финансијског извештавања у Србији.

23 3. Вредновање средстава, капитала и обавеза
Предмет књиговодства су само документоване економске промене које се могу изразити у новцу. Ово значи да средства и извори морају да буду вредновани на одговарајући начин. Уколико би се вредновање средстава и обавеза вршило својевољно, тиме би се могло битно утицати на слику о имовинском и приносном положају предузећа.

24 Да би се ова опасност отклонила и финансијским извештајима обезбедила објективност, законским прописима и начелима историјског трошка и опрезности дефинише се начин вредновања средстава и обавеза. За потребе састављања биланса средства, обавезе и капитал се процењују по набавној вредности односно цени коштања, што је у складу са начелом историјског трошка. Дакле, меродавна је висина новчаног издатка или примитка приликом стицања имовине или настанка обавеза.

25 При том, сагласно начелу опрезности набавна вредност (за делове средстава који се купују на тржишту – основна средства, материјал, роба) и цена коштања (за средства која представљају сопствени учинак – недовршена производња и готови производи) представљају горњу границу за вредновање позиција активе. Са друге стране, набавна вредност обавезе је доња граница за вредновање обавеза. Тиме се спречава прецењивање имовине.

26 Обзиром да се биланси добијају формалним закључком рачуна главне књиге, и у књиговодству се поједини имовински делови морају водити по набавној вредности, односно цени коштања. Набавну вредност представља новчана противвредност коју предузеће треба да издвоји да би неко средство прибавило и учинило спремним за употребу. Због тога набавну вредност чини не само фактурна вредност већ и сви остали споредни трошкови условљени набавком.

27 Због тога што су директно повезани са набавком, ови трошкови се зову зависни трошкови набавке и њих чине трошкови: превоза, утовара, истовара, осигурања, царине, монтаже итд. Калкулација набавне цене (вредности): Фактурна цена + Зависни трошкови набавке = Набавна цена

28 Висина фактурне цене је одређена тржишним приликама, односно закључницом и утврђује се из фактуре добављача. Висина зависних трошкова набавке зависи од тога како је у купопродајном уговору дефинисано место испоруке, које може бити било које место на путу између купца и продавца. До места испоруке роба се налази у својини продавца (добављача), па ризик и трошкови испоруке до тог места падају на његов терет.

29 Место испоруке означава прелазак својине са продавца на купца, па сви трошкови и ризик од тог места до магацина падају на терет купца. То значи да се у набавну вредност урачунавају само они трошкови који падају на терет купца, а који су условљени местом испоруке. На пример, ако је место испоруке магацин продавца сви трошкови набавке ће ући у набавну вредност, а ако је место испоруке магацин купца ЗТН=0, односно фактурна вредност = набавна вредност.

30 Висина зависних трошкова набавке утврђује се на основу фактура добављача за услуге транспорта, истовара, осигурања итд. Укључивање ЗТН у набавну вредност, чиме она премашује висину фактурне вредности, врши се због правилне периодизације расхода. Уколико би се ЗТН третирали као расходи периода, тада би у периодима набавке средстава периодични резултат био нижи, а у периоду њиховог трошења виши него што је то реално (управо за висину ЗТН).

31 Пример: Предузеће је набавило машину чија је фактурна вредност дин., а трошкови превоза и монтаже динара. Процењени век трајања је 4 године, користи се линеарни отпис, а очекивани приход од коришћења машине је динара годишње.

32 А) Периодични резултат при укључивању ЗТН у набавну вредност (НВ – 100
А) Периодични резултат при укључивању ЗТН у набавну вредност (НВ – ): Године експлоатације I II III IV Приходи 30.000 Отпис 25.000 Периодични резултат 5.000 Б) Периодични резултат при неукључивању ЗТН у набавну вредност (НВ – ): Године експлоатације I II III IV Приходи 30.000 Отпис 40.000 20.000 Периодични резултат 10.000

33 Услед неукључивања ЗТН у набавну вредност долази до временског преметања периодичног резултата.
Кључеви за расподелу (алокацију) зависних трошкова набавке по јединици мере набављеног материјала/робе: а) тежина: (за трошкове утовара, истовара, превоза и сл.) б) фактурна вредност: (за царину, осигурање, провизије и сл.)

34 Процењивање средстава по набавној вредности односно цени коштања сматра се објективним јер показује колико је предузеће морало да исплати, односно утроши средстава да по прибавило неко средство. Висина исплаћених/уложених средстава се утврђује на основу документације што оваквом принципу процењивања гарантује поузданост.

35 Међутим, начело историјског трошка је засновано на претпоставци о стабилности новчане јединице, па у случајевима инфлације/дефлације или тржишних промена књиговодство пружа нереалну слику о вредности имовине и периодичном резултату. У таквим случајевима набавна и тржишна вредност средстава су једнаке само у моменту набавке, а касније настају мања или већа одступања. Фер вредност се стога као алтернатива за вредновање имовине.

36 Поред стварне набавне вредности и стварне цене коштања, у књиговодству се као помоћно средство користе и планска набавна вредност односно планска цена коштања. Зову се помоћне зато што, иако се иницијално књижење набавке врши по планским вредностима, оне се обухватањем одступања (разлике између стварне и планске вредности) ипак посредно своде на стварне, и на рачунима главне књиге и у билансу.

37 Разлози у прилог коришћења планских набавних цена (цене коштања) за обрачун вредности средстава приликом књижења су: 1) повећање ажурности књиговодства 2) контрола економичности набавке 3) добијање непосредног увида у висину залиха 4) упрошћавање књижења утрошка материјала

38 1) Планске цене се утврђују унапред обично за период од годину дана, па обзиром да се не мењају у току године, њихово коришћење омогућава да се набавка књиговодствено обухвати истог тренутка, без чекања свих докумената за утврђивање стварне набавне вредности (посебно оних која се тичу ЗТН).

39 2) Пошто планске набавне цене показују колико би набавка објективно требало да кошта (а не колико стварно кошта), одступања између планске и стварне вредности указују на ефикасност рада набавне службе. Стварне набавне цене, у том смислу, не би требало да прекорачују планске, док одступања представљају мерило за контролу ефикасности рада набавне службе.

40 Цена коштања такође може бити стварна или планска.
Коришћење планске цене коштања омогућава: - контролу трошкова по ужим организационим деловима предузећа и по производима, - повећање ажурности књиговодства

41 Пример 1: Планска набавна вредност залиха материјала износи 30
Пример 1: Планска набавна вредност залиха материјала износи динара, а прекорачење стварне у односу на планску набавну вредност тих залиха износи динара. Тржишна вредност залиха материјала је динара. а) По којој вредности ће залихе бити исказане у билансу стања? б) Да ли ће се периодични резултат бити исти, виши или нижи?

42 Питања: 1. Којим се карактеристикама предузећа прилагођава књиговодство? 2. На избор којих рачуна утиче делатност предузећа, а на избор којих правна форма? 3. Како величина предузећа утиче на организацију књиговодства? 4. У чему се огледа утицај техничке основе на књиговодство? 5. Које су фазе пословног циклуса?

43 6. По којим се вредностима у складу са начелом историјског трошка евидентира имовина предузећа?
7. Који су елементи набавне вредности? 8. Од чега зависи настанак и висина зависних трошкова набавке? 9. Ако је место испоруке магацин купца чему је једнака набавна цена? 10. Који су разлози за укључивање зависних трошкова набавке у набавну вредност? 11. Због чега се приступа увођењу планских набавних цена у књиговодствену евиденцију?


Скинути ppt "9. Предавање Прилагођавање књиговодства и пословни циклус Принципи вредновања имовине предузећа Др Војислав Секерез."

Сличне презентације


Реклама од Google